Brojne žene u Srbiji i dalje nerado odlaze kod ginekologa iz različitih razloga, najpre jer nisu svesne značaja redovnih provera zdravlja, ili zbog obaveza ili od straha. Svoj model ponašanja prenose na naslednike, ne shvatajući koliko je važno da prvenstveno ženska deca steknu edukaciju o reproduktivnom i seksualnom zdravlju, koja će kod njih razviti pravilan odnos prema zdravlju uopšte i motivisati ih da redovno posećuju lekara.
Važnost prvog ginekološkog pregleda za tinejdžerke
– Ako devojčica nema tegobe, poželjno je da je roditelji dovedu na prvi ginekološki na početku adolescencije. To je prilika da joj se objasni kako da održava higijenu genitalija, šta se dešava u pubertetu, kako da vodi kalendar menstruacija, kao i da joj se ukaže na značaj pravilne ishrane, fizičke aktivnosti i pravilnog ritma spavanja na rast, razvoj, opšte i reproduktivno zdravlje. Važno je i da tada ginekolog isključi anomalije u razvoju reproduktivnog sistema koje mogu da dovedu do zastoja u oticanju menstruacione krvi, druge promene reproduktivnog sistema, i obavi savetovanje o vakcinaciji protiv humanog papilloma virusa (HPV), koju je optimalno sprovesti u uzrastu od 9 do 13 godina – navodi u razgovoru za eKlinika portal dr sc. med. Katarina Sedlecki, specijalista ginekologije i akušerstva, savetnik u Republičkom centru za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“.
Da li se ginekološkim pregledom u adolescenciji gubi nevinost?
Važno je reći, ne samo zbog razbijanja stigme, već i opšte edukacije, da se ginekološki pregled u detinjstvu i adolescenciji razlikuje od pregleda koji se obavlja u odraslom dobu. Doktorka Sedlecki objašnjava da on počinje razgovorom tokom koga se detaljno razmatraju prethodne bolesti devojčice, njen stil života, bolesti u porodici, karakteristike polnog razvoja, obeležja menstruacionih ciklusa, ako već ima menstruacije, i razlog njenog obraćanja ginekologu. – Fizikalni pregled se više sastoji od posmatranja i procenjivanja građe tela, razvijenosti sekundarnih polnih obeležja, odnosno dojki i polne kosmatosti i izgleda spoljašnjih genitalija. U ređim situacijama, kada postoji bol u maloj karlici ili se, na primer, sumnja na prisustvo anomalije ili tumora unutrašnjih polnih organa, dodatno se obavlja i rektoabdominalni pregled, koji nije bolan, a sastoji se u tome da lekar postavlja kažiprst u rektum devojčice, a drugu ruku na njen trbuh – opisuje ovaj postupak dr Sedlecki za eKlinika portal.
Do kojih bolesti genitalnog trakta može da dođe u dobu adolescencije
Dr Katarina Sedlecki kaže da u prepubertetskom uzrastu dominira zapaljenje spoljašnjih genitalija i vagine, a da to zapaljenje nije izazvano infektivnim uzročnicima, već preteranim korišćenjem kupki i šampona, uz nedovoljno nanošenje zaštitnih kremova. – U adolescenciji se javljaju poremećaji menstruacionog ciklusa. Juvenilna krvarenja obično nastaju u prvoj i drugoj godini od pojave prvog materičnog krvarenja i rezultat su nezavršenih procesa sazrevanja hipotalamusno-hipofizno-ovarijumske osovine, koja reguliše funkciju ovarijuma. Manifestuju se učestalim, produženim i na mahove obilnim krvarenjima. Mada se kod najvećeg broja adolescentkinja koje imaju juvenilnu metroragiju sa daljim sazrevanjem uspostavlja pravilniji ritam krvarenja, ovaj zdravstveni problem treba uvek ozbiljno shvatiti jer može da uslovi značajan gubitak krvi i da ugrozi rast i razvoj devojčice – objašnjava dr Sedlecki.
Izostanak menstruacije kod tinejdžerki često posledica životnih navika
Izvestan broj adolescentkinja u prvim postmenarhalnim godinama može, prema rečima doktorke Sedlecki, da ima proređena krvarenja. Ako to nije praćeno nekim drugim kliničkim znacima, poput pojačane dlakavosti, akni ili bola u trbuhu, savetuje se praćenje, ali ako se posle dve i više godina od nastupanja menarhe (prve menstruacije) ne uspostavi pravilniji ritam krvarenja, preporučuje se detaljnije ginekološko-endokrinološko ispitivanje. – Danas, međutim, kod sve većeg broja adolescentkinja menstruacija izostaje zbog nepovoljnog delovanja spoljašnjih činilaca, kao što su držanje dijeta, preterivanje sa fizičkom aktivnošću ili izloženost stresu. Menstruacija može da izostane i kod gojaznih adolescentkinja. U oba slučaja potrebno je obratiti se ginekologu, kako bi se preduzelo ispitivanje i timsko lečenje, koje ima za cilj ne samo normalizaciju menstruacija, već i očuvanje i unapređenje opšteg i reproduktivnog zdravlja – savetuje dr Katarina Sedlecki, specijalista ginekologije i akušerstva, koja se dugi niz godina bavi dečjom i adolescentnom ginekologijom. Naša sagovornica podseća da je adolescencija životno doba u kome se doživljavaju prve ljubavi, a često i prva seksualna iskustva. Devojke se obraćaju za savet o kontracepciji, ali i zato što postoji sumnja na trudnoću, polno prenosivu infekciju ili zapaljenje reproduktivnog sistema.
Koji simptomi ukazuju na neophodnost posete ginekologu
U prepubertetskom uzrastu simptomi zbog kojih treba potražiti ginekologa su pojačana genitalna sekrecija, peckanje i svrab u predelu genitalija, pojava krvarenja, razvoj sekundarnih polnih odlika pre 8-9. godine života, nastupanje iznenadnog jakog bola u maloj karlici (koje može da bude simptom uvrtanja peteljke jajnika, što zahteva hitno hirurško zbrinjavanje). – Ako govorimo o adolescenciji, ginekologu se treba obratiti ukoliko krvarenja traju duže od 10 dana, nastupaju u intervalima kraćim od tri nedelje, ili su jako obilna, zatim ako postoji jak bol u maloj karlici, kada menstruacija kasni, posebno ako je devojka seksualno aktivna, kao i kada je genitalna sekrecija izmenjenih karakteristika. Pregled je potreban i kod devojaka sa proređenim menstruacijama, pojačanom dlakavošću, aknama, posebno ako su prekomerno uhranjene ili gojazne. Starosne granice ne postoje, jer je nekada pregled potreban odmah po rođenju, kada se, na primer, pojavi genitalno krvarenje ili kada je izmenjen izgled spoljašnjih genitalija – objašnjava dr Sedlecki.
Ranije sazrevanje i seksualni odnosi, porast neplodnosti i karcinoma ima svoje jasne razloge
Devojčice fiziološki sve ranije sazrevaju, hormoni se aktiviraju, u seksualne odnose se stupa u dobu koje ranije nismo mogli ni da zamislimo. Koliko je sve to za lekare zabrinjavajuće i kako utiče na menjanje globalne zdravstvene slike nacije, porast neplodnosti, niža stopa nataliteta… – I kod nas, kao i u većini drugih zemalja sveta, raste učestalost seksualne aktivnosti u adolescenciji. To je delimično uslovljeno ranijim telesnim sazrevanjem i boljim uslovima života, ali značajno više obeležjima savremene civilizacije, sa velikim individualnim slobodama i mogućnostima, slabljenjem uloge porodice i izmenjenim partnerskim odnosima. Istraživanje seksualnog ponašanja srednjoškolske omladine iz glavnih gradova Makedonije, Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine je pokazalo da su rodno uslovljene razlike u seksualnom ponašanju najmanje u Beogradu, gde je seksualnu aktivnost prijavilo 41 odsto mladića i 32 odsto devojaka. Nedavna studija o seksualnom ponašanju devojaka iz Srbije, sprovedena putem interneta, pokazala je da najveći broj ostvaruje prvi seksualni odnos sa 17 godina (20,2 odsto), a ređe sa 18 godina (17,8 odsto). Ipak, četvrtina (28,5 odsto) je postala seksualno aktivna sa 16 i manje godina – navodi statističke podatke za eKlinika portal dr Sedlecki.
Roditeljstvo odloženo za starije doba
S druge strane, kako dodaje dr Katarina Sedlecki, realizovanje roditeljstva se sve češće odlaže za starije životno doba, a to čini dužim period tokom koga su mladi seksualno aktivni, i time izloženi riziku od neplanirane trudnoće, polno prenosivih infekcija i zapaljenja reproduktivnog sistema. – Primera radi, polovina svih predbračnih trudnoća nastaje u prvih šest meseci seksualne aktivnosti. Kod nas se procenjuje da 50 od 1.000 devojaka uzrasta od 15 do 19 godina zatrudni. Još je veći rizik za nastanak polno prenosivih infekcija. Najveća je sklonost za nastanak infekcije genitalnim hlamidijama, koja se smatra jednim od najvažnijih uzroka stečene neplodnosti i za infekciju humanim papiloma virusom (HPV), koja dugoročno može da dovede do razvoja karcinoma grlića materice i drugih anogenitalnih karcinoma. Rizik za ove infekcije je najveći kod devojaka koje su postale seksualno aktivne pre 16. godine života – navodi za eKlinika portal dr Katarina Sedlecki.
Šta ako primetite krv na vešu devojčice?
Mada je to veoma retko, ima devojčica kod kojih genitalno krvarenje može da se pojavi pre nego što bi se to očekivalo, u odnosu na stepen pubertetskog razvoja. – Ove situacije mogu da budu prolaznog karaktera, ali uvek treba razmišljati o tome da genitalno krvarenje može da ukaže i na neoplastični proces reproduktivnog sistema, neke sistemske poremećaje, ali i na prisustvo stranog tela u vagini. Svakako, ako se kod devojčice pojavi genitalno krvarenje, treba odmah potražiti lekara – upozorava dr Sedlecki.
Edukacija i prevencija od najvećeg značaja
Obrazovanje mladih za zdravo seksualno i reproduktivno ponašanje i ostvarivanje zadovoljavajuće seksualnosti počinje od rođenja, ističe dr Selecki, koja se ovim značajnim temama bavi i kao savetnik u Republičkom centru za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“. Ona podseća da su roditelji svakako primarni edukatori jer deca od njih uče svakodnevno, tokom razgovora, ali i tako što preuzimaju njihov model ponašanja. Stoga je važno, kako naglašava, da roditelji budu otvoreni u komunikaciji sa svojom decom o svim pitanjima o seksualnosti, i da što češće podstiču razgovore o različitim temama.
Seksualna edukacija u školi utiče da se kasnije stupi u odnose
– Za mlade je takođe bitno da im se tokom obaveznog školovanja obezbedi seksualna edukacija, koja će im pomoći da dobiju potrebna znanja, izgrade veštine i usvoje pozitivne stavove u ovoj sferi. Mladi koji su imali ovakvu edukaciju kasnije stupaju u seksualne odnose, bolje komuniciraju u partnerskoj vezi, koja se gradi na temeljima ravnopravnosti i podrške, i češće koriste kontracepciju i kondom od mladih koji nisu edukovani na takav način. Značajno je i da se mladi obrate lekaru za savet kada počnu da razmišljaju o seksualnim odnosima, i zato je od ključnog značaja da postoje savetovališta u kojima bi oni dobili odgovarajuću podršku i pomoć uz poštovanje njihovog prava na privatnost i poverljivost, i to od stručnjaka koji su posebno edukovani za rad sa mladima – naglasila je u razgovoru za naš portal specijalista ginekologije i akušerstva, dr sc. med Katarina Sedlecki.