Naslovna / Korona

Šta nas čeka dalje, posle 5 miliona žrtava koje je odneo covid 19

Priredio/la: I. V.
17:00 - 07. 11. 2021.

Najveći strah je od pojave novih varijanti otpornih na vakcinaciju, jer ovaj virus će i dalje kružiti, kažu stručnjaci, i danas više nije cilj njegovo eliminisanje, već zaštita od ozbiljnih sojeva

covid 19- svet-globalna pandemija Najveći strah je od pojave novih varijanti otpornih na vakcinaciju Foto: Shutterstock

S obzirom da je svet spreman na to da će covid 19 odneti i više od pet miliona ljudi koji su do sada zvanično umrli od korona virusa, stručnjaci za agenciju AFP kažu da će budući put pandemije u velikoj meri zavisiti od vakcinacije.

Koliko će biti mrtvih?

Veruje se da je pravi broj smrtnih slučajeva daleko veći od pet miliona dobijenih na osnovu dnevnih izveštaja zdravstvenih vlasti u svakoj zemlji. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da bi ukupan broj žrtava mogao biti dva do tri puta veći od zvaničnih podataka zbog viška smrtnosti povezanih sa covid 19. Magazin Economist je analizirao višak mortaliteta i zaključio da je oko 17 miliona umrlo od covid 19.

Covid 19 je uzrok mnogo smrti za kratko vreme

Stručnjaci takođe podsećaju da je trenutni broj smrtnih slučajeva manji nego od drugih istorijskih pandemija, kao što je bio Španski grip – izazvan drugim novim virusom, koji je ubio između 50 do 100 miliona u periodu 1918-1919. godine. A tokom poslednjih 40 godina od AIDS je preminulo više od 36 miliona ljudi u svetu. I bez obzira na to, covid 19 je „prouzrokovao mnogo smrtnih slučajeva u kratkom periodu“, rekao je dr Jean-Claude Manuguerra, virusolog sa francuskog Pasteur Institute.

– Moglo je biti mnogo dramatičnije bez svih preduzetih mera, posebno ograničenja kretanja ljudi, a potom vakcinacija – naveo je dr Fontanet.

Veštački imunitet protiv nepoznatog virusa

Pojava virusa obično se dešava u dve faze, objasnio je dr Arnaud Fontanet, profesor epidemiologije sa Pasteur Institute. Prva „eksplozivna faza epidemije“ je kada se virus širi kroz populaciju, koja nikada ranije nije bila u kontaktu sa njim. Tokom druge faze virus se „smiruje“ kako se imunitet gradi i postaje endemski.

Sa covid 19 je prvi put u istoriji pandemija učinjen napor na globalnom nivou da se ubrza prelaz između ove dve faze, a ubrzanje su omogućile vakcinacije – naglasio je dr Fontanet.

– To je omogućilo stanovništvu da veštački stekne imunitet protiv virusa koji nije poznavao i da za 18 meseci uradi ono za što je obično potrebno tri do pet godina, sa mnogo više mrtvih – naglasio je dr Fontanet i dodao da će „naredne faze varirati u zavisnosti od nivoa vakcinacije u svakoj zemlji i efikasnosti korišćenih vakcina“.

„Ideja je da covid 19 ne vodi ni do bolnice ni do groblja“

Verovatno nas deli nekoliko meseci od vremena kada će svuda oko nas biti neka vrsta „zaštitne mreže“, ali je problem saznati da li će ona biti dovoljno jaka. Ovaj virus će i dalje kružiti. Danas više nije cilj njegovo eliminisanje, već zaštita od ozbiljnih sojeva – istako je profesor Fontanet, dok virusolog dr Manuguerra podvlači da je „ideja da covid 19 ne vodi ni do bolnice ni do groblja“.

Kakva budućnost čeka različite nacije?

Očekuje se da će se lice pandemije promeniti sa svakim novim talasom, a svedoci smo da nestaje u industrijskim zemljama u kojima je većina ljudi vakcinisana. Problemi će pre svega pogoditi nevakcinisane.

– Što se tiče razvijenih zemalja, verujem da idemo ka sezonskim epidemijama covid 19, koje će možda biti malo teže od epidemije gripa u prvim godinama, pre nego što se smiri – rekao je dr Fontanet. Globalni imunitet će se graditi sloj po sloj, naglasio je, uz vakcine koje će doprineti imunitetu od prirodnih infekcija. Druge zemlje, kao što su Kina ili Indija, sa jakim kapacitetom za vakcinaciju mogle bi da slede sličan put.

Zemlje koje su usvojile nultu covid strategiju za iskorenjivanje bolesti suočavaju se sa neuspehom zbog veoma zarazne prirode Delta varijante. Oni se danas utrkuju da vakcinišu sve, rekao je Fontanet, a verovatno je da će Australija i Novi Zeland, na primer, brzo sustići ostatak sveta. Teži scenariji očekuju regione sa ograničenim kapacitetom vakcine, kao što je veći deo Afrike. Snažan preporod u istočnoj Evropi potvrdio je da neuspeh da se vakciniše dovoljan broj ljudi, a  stanovništvo izlaže „teškim epidemijama koje utiču na bolnice“, navodi dr Fontanet, a aktuelni porast broja slučajeva u zapadnoj Evropi – uprkos visokom nivou vakcinacije, kako je upozorio,  trebalo bi da nas učini opreznim.

Šta je sa novim varijantama?

Najveći strah je od pojave novih varijanti otpornih na vakcinaciju. Delta soj je odbacio prethodne varijante uključujući Alpha i zaustavila širenje novih sojeva kao što su Mu ili Lambda. Ali, više od potpuno novih varijanti, stručnjaci sada predviđaju da će Delta sama mutirati i da može postati otporna na vakcinu.

Delta je glavni virus. Tako da statistički odatle rizikujemo da se suočimo sa varijantom varijante – upozorio je dr Manuguerra. Britanske vlasti nadgledaju Delta podvarijantu pod nazivom AI4.2. i za sada nema dokaza da su vakcine manje efikasne protiv nje.

Virusolog Jean-Claude Manuguerra smatra da je neophodno držati korak sa genomskim nadzorom, misleći na napore da se otkriju različite varijante, jer to omogućava da se „pojava varijanti dovoljno brzo identifikuje i da se zna da li su opasnije, prenosive i da li imunitet i dalje funkcioniše“.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo