„Epidemija usamljenosti“ je sve češća tema, naročito tokom pandemije, jer su karantin,izolacija i strah od virusa sve više primorali ljude da provode vreme sami ili u najužem krugu porodice, pa su mnogi bili usamljeni. Ali, stručnjaci tvrde da čak i takve nove situacije, na koje smo bili primorani, mogu da budu dragoceno iskustvo. Sam, ali ne i usamljen – cilj je svakog ko je sam – bilo svojom voljom ili usled životnih okolnosti. Ali kako to postići, pogotovo ako stručnjaci tvrde da je usamljenost opasno stanje uma koje se ne prevazilazi tako lako.
Usamljenost je opasno stanje uma
Nedavne studije i ankete su potvrdile da pandemija covid 19 ima ogroman uticaj na mentalno zdravlje ljudi širom sveta. Brojni karantini, ograničenja putovanja i jednostavno akutna svest o rizicima po zdravlje koje predstavlja SARS-CoV-2 virus učinili su ljude anksioznijim, depresivnijim i izolovanijim nego ikada. Prema istraživanju “Statista” iz februara 2021. godine, značajan broj ispitanika u mnogim zemljama širom sveta naveo je da se barem neko vreme oseća usamljeno. Prof. John Cacciopo, sa The University of Chicago, koji se specijalizovao za uticaj usamljenosti na pojedince i društva, objasnio je još 2013. godine zašto usamljenost može biti veoma opasno stanje uma:
− Opasno je za čoveka, koji je socijalno biće da se oseća izolovano, jer tada naš mozak ulazi u režim samoodržanja. To sa sobom nosi neke neželjene i nepoznate efekte na naše misli i naše postupke prema drugima.
Kako usamljenost utiče na telo
Usamljenost utiče ne samo na to kako mislimo o sebi i drugima, već i na naše fizičko zdravlje. Studija iz 2018. je otkrila da je usamljenost povezana sa većim rizikom od demencije, dok je studija iz 2020. povezala osećaj usamljenosti sa većim rizikom od dijabetesa. Još jedna studija iz 2020. godine donela je fascinantno otkriće – kada se osećamo usamljeno, aktivira se ista oblast mozga koja „zasvetli“ kada osetimo glad. Drugim rečima, osećamo „glad” za ljudskim kontaktom i, gde je to moguće, preduzećemo korake da odgovorimo na ovu potrebu. Ako nismo u stanju da upravljamo svojim osećajem usamljenosti, to može da ima strašne posledice i na naše fizićko i na psihičko zdravlje.
Godine 2017, dve analize koje su razmatrale više od 100 studija utvrdile su da postoje „čvrsti dokazi“ da je usamljenost važan faktor rizika za ranu smrtnost, čak i više od hroničnih stanja kao što je gojaznost. Dok mehanizmi preko kojih ovo subjektivno iskustvo može uticati na naše fizičko zdravlje ostaju nejasni, neka starija istraživanja daju nagoveštaje i moguća objašnjenja. Na primer, studija iz 2015. sugeriše da hronična usamljenost pokreće ekspresiju gena zvanog CtrA, koji zauzvrat menja imuni odgovor na način na koji čini telo podložnijim bolestima.
„Samo moje vreme“ može biti lek za usamljenost
Naravno, ljudi takođe mogu biti sami i po svom izboru i mnogi naučnici ističu vrednost takozvanog „vremena za sebe” koje je dobro za mentalno i fizičko zdravlje. Ipak, šta je sa nevoljnim „vremenom za sebe“? Šta ako završimo sami na neodređeno vreme zbog faktora koji su van naše kontrole, kao što je pandemija covid 19? Kako možemo da minimiziramo štetne efekte usamljenosti?
Sarah Makin, osnivačica prakse onlajn savetovanja i Lee Chambers, psiholog, imaju savete kako da vreme samoće pretvorimo u pozitivno iskustvo. Kada je reč o obezbeđivanju ljudskog kontakta u situacijama u kojima se „vreme nasamo” ne dešava po izboru, dve stvari su ključne, prema dr Chambers: namernost u komunikaciji i otvoreni dijalog:
– Korisno je da razgovaramo o svojim osećanjima sa nekim kome verujemo, ali razmislite i o započinjanju nečeg novog: upoznavanje novih ljudi ili nekog hobija,naučite nešto novo – kaže dr Chambers.
Fokusirajte se na ono što možete da kontrolišete
Izolacija i osećaj usamljenosti često dovode do depresije. Kada smo nenamerno izolovani i osećamo se loše, osećamo kao da su stvari oko nas izmakle kontroli – kaže Dr Makin. Istraživanja su pokazala da ljudi koji osećaju da imaju kontrolu nad svojim okruženjem takođe imaju veći osećaj samopouzdanja, što doprinosi tome koliko su otporni kada se suočavaju sa nedaćama. Zato je važno da u situacijama u kojima nemamo konrolu – pokušavamo da menjamo sitnice “nad kojima imamo moć”. Čak premeštanje nameštaja po kući može da pomogne dajući nam osećaj kontrole nad našim neposrednim okruženjem.
Usamljenost se lakše podnosi u komunikaciju sa najmilijima
Kada smo izolovani i osećamo se usamljeno, postoji nekoliko stvari koje to možemo da uradimo da nam bude bolje. Dr Makin kaže da biti pravljenje rasporeda ili rutine za svaki dan, pružilo osećaj stabilnosti i sveukupne kontrole. Kao i dr Chambers, ona takođe predlaže stalnu komunikaciju sa ljudima koje volimo i kojima verujemo:
– Ostanite povezani sa onima koje volite putem video ćaskanja, telefonskih poziva ili slanja poruka. Trebalo bi da iskoristimo sve načine na koje možemo da ostanemo povezani sa našim najmilijima.
U isto vreme, međutim, dr Makin predlože ograničavanje vremena provedenog na društvenim mrežama, što nas može dodatno udaljiti, a ne poboljšati osećaj društvene povezanosti:
– Ograničite vreme provedeno na društvenim mrežama. Previše “skrolovanja” zapravo može da pogorša naš osećaj usamljenosti i izolacije. To je zato što to što vidimo da su drugi povezani može učiniti da se osećamo još gore zbog naše trenutne situacije. Preporučuje se da dnevno ne budemo na mrežama više od 30 do 60 minuta. Savremene tehnologija se često reklamiraju kao rešenje za usamljenost, ali same po sebi mogu postati pojačavač usamljenosti u zavisnosti od upotrebe. Društvene mreže mogu biti dobro sredstvo za povezivanje, ali samo ako se koriste „štedljivo“ i s namerom.
Uključite se u aktivnosti koje vam prijaju
Dobar način da izađemo iz usamljenosti jeste da se bavimo aktivnostima u kojima uživamo, bio to već postojeći hobi ili pronalaženje novih interesovanja koje mogu povećati naš nivo radosti. Istraživanja su povezala nekoliko prijatnih zabava sa prednostima i za fizičko i za mentalno zdravlje. Baštovanstvo, slušanje muzike i čitanje su povezani sa višim nivoima opšteg blagostanja. Boravak u prirod,i kako su pokazala razna istraživanja, donosi značajan broj koristi za mentalno zdravlje. Jedna studija iz januara 2021. godine pokazala je da provođenje vremena u prirodi može pomoći u smanjenju stresa, dok je istraživanje iz 2019. išlo toliko daleko da sugeriše da je „jednostavno gledanje zelenih površina“ – na primer u obližnji park ili baštu sa sopstvenog prozora – u korelaciji su sa manje ili manje intenzivnom žudnjom za stvarima kao što su nezdrave grickalice, alkohol ili duvan. Druga studija iz 2019. godine tvrdi da je samo dva sata nedeljno na otvorenom povezano sa višim nivoom samopozdanja.
