Fotofobija je povećana osetljivost na svetlost koja može da izazove čak i jaku bol u očima, pa ljudi sa ovim stanjem smatraju da je normalno svetlo prejako. Migrenske glavobolje i suve oči česti su uzroci fotofobije. Dodatni uzroci uključuju niz drugih poremećaja koji utiču na neurološki sistem, na oči i na samo mentalno zdravlje. Lečenje fotofobije fokusira se na ublažavanje osnovnog poremećaja.
Šta može da izazove fotofobiju
Rekacija na svetlost varira od pojedinca do pojedinca. Prema istraživanju iz 2017, osetljivost se može manifestovati kao bol ili nelagodnost u očima ili samo kao reakcija poput izbegavanja svetlosti. Fotofobija je zapravo simptom nekih stanja koja utiču na neurološki sistem, na oči i mentalno zdravlje.
Migrenske glavobolje su najčešći neurološki poremećaj koji može izazvati fotofobiju, jer se ovo stanje javlja kod 80 do 90 odsto ljudi sa glavoboljom. Fotofobija se javlja tokom glavobolje, kao i između dva napada. Zapravo, Američka fondacija za migrenu (AMF) primećuje da je fotofobija toliko česta kod osoba sa migrenskim glavoboljama da je to jedan od kriterijuma koji lekari koriste u dijagnostici migrene.
Ostala neurološka stanja koja mogu izazvati fotofobiju su:
Blefarospazam – nevoljno treptanje, zatvaranje i stiskanje kapaka
Traumatske povrede mozga – ozbiljne povrede mozga koje utiču na njegov rad
Meningitis – stanje koje dovodi do upale zaštitnog omotača mozga.
Kad je problem u očima…
Najčešće stanje očiju koje može izazvati fotofobiju su suve oči. To se događa kada nečija proizvodnja suza nije dovoljna za optimalno „podmazivanje“ oka. Druga očna stanja koja mogu izazvati fotofobiju su:
– konjunktivitis, upala konjunktive, tkiva koje prekriva bele delove oka
– bolest rožnjače, što je termin za poremećaje koji utiču na rožnjaču, tkivo koje prekriva šarenicu i zenicu
– optički neuritis, upala optičkog nerva
– uveitis, upala koja se javlja unutar oka i može biti povezana sa autoimunim poremećajima
Kad je problem u psihi …
Nekoliko psiholoških stanja može izazvati fotofobiju, a to su:
agorafobija, strah od gužve ili napuštanja doma
depresija
anksioznost i napadi panike
Svetlosni okidači
Što je jače svetlo, to osoba oseća više neprijatnosti. Talasna dužina plave svetlosti takođe proizvodi veću osetljivost od ostalih talasnih dužina. Ostali okidači, uključuju treperenje svetlosti i „prugasta“ svetla. Fluorescentna svetla takođe mogu delovati kao okidač za fotofobiju.
Simptomi fotofobije
Fotofobija može izazvati ili pogoršati bol ili fizičku nelagodnost u oku. Takođe može uticati da osoba izbegava svetlo, jer ima osećaj da je normalno svetlo previše jako. Tada osoba žmirka, često trepće, uznemirena je zbog jake sunčeve svetlosti ili unutrašnjeg svetla koje, realno, nije jako. Osoba sa fotofobijom može imati sklonost da boravi samo u slabo osvetljenim prostorijama, da gasi svetla po kući, spušta roletne, ili da izlazi napolje samo kada je oblačno ili samo u sumrak.
Dijagnoza i lečenje
Lekari postavljaju dijagnozu na osnovu istorije bolesti, pregleda očiju, neurološkog pregleda magnetnom rezonancom, ako drugi simptomi ukazuju na to da je neophodan takva analiza.
Postoji malo dokaza koji ukazuju na to da sistemski lekovi mogu ublažiti fotofobiju. Imajući ovo na umu, lečenje uključuje ublažavanje osnovnog stanja koje izaziva fotofobiju. Ako se stanje koje izaziva fotofobiju poboljša, onda se i fotofobija može smanjiti.
Naočari sa ružičastim staklima, na primer, sa oznakom FL-41, mogu da pomognu. Ove naočare se preporučuju i ljudima koji pate od ozbiljnih migrena, upravo zbog toga što im smeta jako svetlo. Preventivne mere kod fotofobije uključuju i omogućavanje više prirodnog svetla u zatvorenom prostoru, ali smanjenje jačine osvetljenja u elektronskim uređajima.
