Proučavajući miševe, naučnici su identifikovali biološki mehanizam koji može da objasni prosocijalno ponašanje ljudi prouzrokovano mikrodozama LSD, jednog od najjačih halucinogena. Studija je objavljena u Zborniku Nacionalne akademije nauka Sjedinjenih Američkih Država i otvara vrata budućim istraživanjima koja istražuju da li LSD može da bude efikasan u lečenju bolesti koje negativno utiču na socijalno ponašanje neke osobe.
Poslednjih godina sve češće se raspravlja o mikrodoziranju koje se odnosi na konzumiranje sićušnih količina psihodeličnih supstanci. Prema članku objavljenom u časopisu PLoS One, u izveštajima ljudi koji se mikrodoziraju, navodi se da psihodelične supstance imaju malo negativnih efekata, kao i da imaju dugoročne pozitivne efekte na zdravlje i blagostanje. Međutim, bilo je malo empirijskih studija koje bi na osnovu prakse precizno utvrdile kakve efekte ovaj pristup može da ima na ljude.
Naučnici su otkrili da akutne doze psihodeličnog LSD-a mogu da povećaju čovekov osećaj sreće, povezanost sa drugima, empatiju i poverenje. Druge studije su otkrile da supstanca može imati dugoročne efekte, poput povećanja čovekovog osećaja blagostanja, altruizma i pozitivnosti. Uprkos tome što se koristi u terapijskom kontekstu od sredine 20. veka, a zatim kao lek za od 1960, malo se zna o potencijalnim biološkim mehanizmima pozitivnih efekata LSD.
Da bi ovo osvetlili, istraživači koji stoje iza ove studije sproveli su eksperiment koristeći miševe. Nekim glodarima davana je mala doza LSD tokom 7 dana. Druga grupa miševa dobila je samo „vozilo“ koje je nosilo LSD, što je istraživačima omogućilo da prouče moguće efekte leka. Naučnici su sproveli niz testova koristeći se najsavremenijom tehnikom koja se naziva optogenetika (metoda istraživanja kod koje se ćelije pobuđuju delovanjem svetlosti). Ova metoda uključuje upotrebu gena proteina osetljivih na svetlost, koji se ugrađuje u miševe. Korišćenjem svetlosnih signala istraživači su uspeli da deaktiviraju neke signalizacije u mozgu miševa, omogućavajući im da testiraju sve potencijalne biološke promene na koje LSD može da utiče.
Istraživači su otkrili očigledan porast prosocijalnog ponašanja miševa koji su primali redovne male doze LSD. Štaviše, uspeli su da identifikuju mehanizam koji to objašnjava. Prema dr Danilu De Gregoriu, sa Odeljenja za neurobiološku psihijatriju na McGill University i prvom autoru studije, do čovekove povećane društvenosti dolazi jer LSD aktivira serotoninske 5-HT2A receptore i AMPA receptore – receptor za glutamat, glavni moždan pobudni neurotransmiter, u prefrontalnom korteksu, a takođe aktivira ćelijski protein zvan mTORC 1.
– Ova tri faktora zajedno podstiču socijalnu interakciju kod miševa, što je ekvivalent empatije i socijalnog ponašanja kod ljudi – objašnjava dr Danilo De Gregori.
Istraživači takođe kažu da je njihova studija vredna pažnje zbog relativno niskih doza LSD koje su miševi dobijali. Prema njima, životinje obično primaju doze od 100-200 mikrograma/kilogram (mcg/kg), dok su u sadašnjoj studiji miševi primali 30 mcg/kg dnevno. Zbog toga navode da su manje doze korisne jer se tako izbegavaju neki neželjeni efekti LSD-a, poput halucinacije i grčenja.
Istraživači se nadaju da im ova otkrića otvaraju vrata za studije koje pokazuju ulogu LSD u lečenju problema mentalnog zdravlja, koji utiču na socijalno ponašanje osobe. Za doktorku Gabriellu Gobbi, profesorku na Odeljenju za psihijatriju McGill University, socijalna interakcija je osnovna karakteristika ljudskog ponašanja.
– Ova halucinogena jedinjenja, koja u malim dozama mogu da povećaju društvenost, mogu nam pomoći da bolje razumemo farmakologiju i neurobiologiju društvenog ponašanja i, na kraju, razvijemo i otkrijemo nove i sigurnije lekove za mentalne poremećaje – navela je dr Gobbi.