Vrlo često smo na poslu preopterećeni obavezama, od nas se očekuje da uradimo što više, a posao ne prestaje ni kada se vratimo kući. Ostajemo dostupni preko telefona, raznih aplikacija za razmenu poruka i elektronske pošte. Zbog toga sve češće se suočavamo sa onim što se naziva „burn-out“ odnosno sagorevanje na poslu.
Suštinski, radi se o individualnom odgovoru na stres na poslu koji se progresivno razvija, može da postane hroničan i dovede do zdravstvenih problem. Ovaj termin je prvi put upotrebio Herbert Fredenberger, američki psihijatar, koji je radeći u klinici za odvikavanje od alkoholizma, primetio da mladi i motivisani volonteri, često doživljavaju postepen gubitak energije, motivacije i posvećenosti, koje je bilo praćeno različitim mentalnim i fizičkim simptomima.
U sadašnjoj definiciji se kaže da osobe kod kojih je prisutan „burn-out“ imaju izraženu:
1. iscrpljenost što se odnosi na hronični nedostatak energije, umor, fizičku i emocionalnu iscrpljenost i one ne mogu više da ulažu energiju u svoj posao, odnosno njeni emocionalni resursi su potpuno ispražnjeni;
2. cinizam što predstavlja indiferentan i distanciran stav prema poslu, a sam cinizam je neka vrsta odbrane od emocionalne iscrpljenosti;
3. nedostatak profesionalne efikasnost što se odnosi na nezadovoljstvo svojim ličnim uspehom, i što je nekada praćeno i osećajem nekompetentnosti i negativnim odnosom prema poslu. Koliko je „burn-out“ značajan i prisutan govori i činjenica da ga je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila u 11. reviziju Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB-11), ali ne kao bolest, već kao „radni fenomen“.
Šta uraditi onda kada ne možete da date otkaz, jer morate da izdržavate porodicu ili plaćate ratu kredita, saznačete ako pročitate nastavak teksta na Vitality.rs