Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Burnout: Proverite da li ste u nekoj od 5 faza „sagorevanja“ na poslu

Priredio/la: Ma.R.
19:00 - 19. 01. 2023.

„Sagoreva“ se u fazama: burnout se nikada ne dešava naglo, a na njega upozoravaju različiti simptomi

burnout Pritisak koji osećamo bukvalno se pretvara u senzaciju pregorevanja na psihofizičkom nivou i utiče na mentalno, fizičko i emocionalno stanje Foto: Shutterstock

„Burnout“ je međunarodno priznati izraz, u identičnom obliku preuzet iz engleskog jezika. Koristi se da opiše sve češće psihofizičko stanje koje psiholozi tretiraju sindromom, sa ozbiljnim uticajem na svakodnevni život. Bukvalni prevod na naš jezik bi bio sagorevanje ili pregorevanje.

Sagorevanje (burnout) je vid kombinovanog pritiska i na um i na telo

Tranzicija, ratovi, ekonomski izazovi, turbulente okolnosti, balansiranje između očekivanja i mogućnosti, uticaj pandemije covid 19… Sve to, uz stres koji često primarno dolazi zbog posla, iscrpljuje ljude. Postajemo hronično umorni, istrošeni, više izloženi stresu koji ne uspevamo da kanališemo, posebno kada ga sa posla nosimo u kućno okruženje i prenosimo na druge aktivnosti. Ovaj vid pritiska bukvalno se pretvara u osećaj pregorevanja na psihofizičkom nivou i utiče na mentalno, fizičko i emocionalno stanje.

Sagorevanje se odvija po fazama kada se zahtevi, komplikovani ili svakodnevni radni zadaci i stresori na poslu gomilaju i prepliću. To je, ako tako može da se kaže, dobra okolnost, jer nam prepoznavanje faza može pomoći da detektujemo znake sagorevanja pre nego što postane dramatično.

Važno je, međutim, nikako ne izjednačavati definiciju i simptome samog stresa i sagorevanja, odnosno onoga što zovemo burnout.

Šta je sagorevanje (burnout)

Poslednjih nekoliko decenija stručnjaci za mentalno zdravlje intenzivno polemišu o samom konceptu i suštini sagorevanja. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2019. godine dala konkretno pojašnjenje. Naučnici su burnout/sagorevanje klasifikovali kao sindrom koji ima koren u poremećajima profesionalne dimenzije naše ličnosti. Dakle, prema SZO, ne radi se o dijagnozi, već o sindromu uzrokovanom „hroničnim stresom na radnom mestu koji nije uspešno kontrolisan“. U tom kontekstu, za sagorevanje su krivci prvenstveno spoljni faktori, pre svega oni iz poremećenih okolnosti na radnom mestu, i naša pozicija u odnosu na njih.

Sindrom sagorevanja definisan je sedamdesetih godina prošlog veka zaslugom američkog psihologa Herberta Freudenbergera. Iz prvobitnog opisa stanja medicinskih radnika koji su se osećali kao da su „izgoreli“ od posla, termin je kasnije evoluirao. Tako se sada odnosi na svakog radnika u bilo kom poslu koji potpuno „padne“ od iscrpljenosti i objektivne nesposobnosti da se nosi sa svakodnevnim zadacima. Nije potrebno posebno naglašavati na koji način su u pandemiji covid 19 zdravstveni radnici ponovo postali primer za burnout.

Na kojih 5 faza treba obratiti pažnju i reagovati

Burnout se nikada ne dešava naglo. Početne faze možda neće biti previše karakteristične, ali će na kraju dovesti gotovo do bukvalnog osećaja da smo „sagoreli“. Evo gradacije po fazama, kako su ih objasnili stručnjaci:

1. Faza „medenog meseca“

Slično fazi medenog meseca u braku, karakterišu je energija i optimizam. Bilo da se radi o započinjanju novog posla ili hvatanju ukoštac sa nekim novim zadatkom, uobičajeno je da „lebdimo“ od zadovoljstva koje pojačava produktivnost, snagu i sposobnosti da potpuno iskoristimo svoje potencijale .

2. Početak faze stresa

Faza medenog meseca se stišava, a stres vreba i počinjemo da upadamo u njegovu zamku. U ovoj fazi nije stresan svaki trenutak, ali postaju značajno učestaliji. Treba obratiti pažnju na znake fizičke ili mentalne promene, poput sve češćeg gubljenja fokusa ili manje produktivnosti. Fizički, umor počinje da nas remeti, otežava spavanje, opuštanje ili uživanje u aktivnostima van posla.

3. Faza hroničnog stresa

Tačka u kojoj stres postaje uporniji, intenzivniji, hroničan. A kako pritisak raste, stres će uticati i na rad i na rezultate. Postajemo apatični, nezadovoljni jer smo svesni da ne završavamo stvari na vreme, kasnićemo na posao, odugovlačiti završetak zadataka. Privatno, počinje potreba sa socijalnom izolacijom jer nam „nije ni do čega“. Na poslu, možemo biti grubi prema kolegama ili ih napadati. S vremenom, takvi postajemo i prema ukućanima i prijateljima.

4. Faza sagorevanja

Ova faza nastupa kada samo dostigli svoje limite i više ne možemo da funkcionišemo kao što bismo to inače radili. Problemi na poslu počinju da iscrpljuju do tačke da smo njima opsednuti. Ponekad se možemo osećati fizički potpuno utrnulo i sa takvim padom samopouzdanja da sumnjamo u sebe u svemu. Fizički simptomi će postati intenzivni, što može da dovede do hroničnih glavobolja, stomačnih i gastrointestinalnih problema. Prijatelji i članovi porodice bi tada već trebalo da primećuju promene u ponašanju.

5. Faza sagorevanja kao stila života

Ako se ne odreaguje, sagorevanje može da postane forma svakodnevnog života i na kraju dovede do anksioznosti ili depresije. Takođe, hronični mentalni i fizički umor će nas sprečavati ne samo da radimo, već i da uopšteno funkcionišemo. Ne samo poslovni status biće doveden u pitanje, već će to biti slučaj i sa ostalim segmentima življenja.

Koji su simptomi tipični za burnout

Simptomi variraju u zavisnosti od toga u kojoj se fazi nalazi osoba koja kroz ovo iskustvo prolazi. Tri tipična simptoma su:

  • hronični umor i iscrpljenost
  • depersonalizacija (apatija, ravnodušnost, osećaj bezvrednosti, cinizam)
  • smanjeni lični kapaciteti (do nivoa nemogućnosti da se posao uopšte obavlja).

Simptomi se mogu pojaviti kao fizički, emocionalni ili mentalni (promene u ponašanju).

Fizički simptomi podrazumevaju:

  • umor
  • poteškoće sa spavanjem
  • promene u apetitu
  • glavobolje
  • bolove u mišićima.

Emocionalni simptomi:

  • nedostatak motivacije
  • osećaj sumnje u sebe
  • strah od neuspeha
  • usamljenost
  • opšti osećaj nezadovoljstva.

Simptomi promena u ponašanju:

  • socijalna izolacija
  • neizvršavanje obaveza
  • izlivi besa u vezi sa poslom.

Ukoliko se burnout ne osvesti, ne prekine ili, ako je u poslednjoj fazi – ne leči, može da preraste u anksioznost, ali i depresiju.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend