Veroljubova priča: Kako me dijabetes „otreznio” i naučio da cenim život

„Nije sramota imati dijabetes. Sramota je ne brinuti o sebi. Sve polazi iz glave – i iz tanjira“, kaže Veroljub. Njegova priča u današnjoj epizodi ePodcasta, je svedočanstvo da promena počinje onog trenutka kad odlučimo da više nema opravdanja

U najnovijoj epizodi ePodcasta „Kako dalje sa gojaznoću i dijabetesom”, snimljenom u Specijalnoj bolnici Merkur u Vrnjačkoj Banji, naš sagovornik je bio Veroljub Andrić – čovekom koji je iskreno otvorio dušu i ispričao kako ga je dijabetes „otreznio” i naučio da istinski voli život.

Preporučujemo

Njegova priča nije samo o bolesti – već o preokretu, volji i ljudskoj snazi. A u razgovoru se krije i jedna dirljiva tajna: ko ga je, zapravo, naučio da ne odustaje. Pogledajte ceo ePodcast i saznaćete...

Život pre dijagnoze: „Živeo sam punim plućima, ali pogrešno”

– Moj život je bio buran. Bio sam jedinac, rano sam počeo da radim, držao sam kafane, provodio se, pušio, pio, igrao karte do kasno u noć… Nisam razmišljao o zdravlju, dok me telo nije zaustavilo – priča Veroljub.

Prvi alarm pojavio se kada je preživeo infarkt. Na otpusnoj listi je, između ostalog, pisalo i – šećer 14 mmol/L.

– Mislio sam da je to prolazno, da je zbog stresa i infarkta. Nisam ni slutio da počinje nešto ozbiljno – kaže iskreno Veroljub.

Slučajno merenje koje mu je promenilo život

Godinama kasnije, u društvu prijatelja, neko je doneo aparat za merenje šećera.

– Izmerim, pokaže 24. Ja ne znam ni šta to znači. Pomislim da aparat greši. Onda izmerim na drugom – pokaže 22. Tada me već uhvati panika – iskreno priznaje sagovornik eKlinike.

Tek tada odlazi lekaru, i sledi ono što mu je, kaže, bilo veće iznenađenje od same dijagnoze – popis svega čega mora da se odrekne.

„Najteže je bilo odreći se starih navika”

– Rekao mi je doktor da moram da prestanem da pušim, da pazim na ishranu, da nema više kasnih večera ni čašice. To me pogodilo više nego sama dijagnoza – dijabetes – iskren je Veroljub.

Ipak, poslušao je savet – i pre više od 25 godina prestao da puši. Počeo je da vodi računa o ishrani, a poseban preokret dogodio se kada je prvi put došao u Specijalnu bolnicu „Merkur” u Vrnjačkoj Banji.

– Ovde sam skinuo šest kilograma, poštovao sam sve, od doručka do večere. I prvi put sam osetio da mogu da kontrolišem svoje telo. Ali kod kuće – to je već drugi svet. Kad imaš unuke, decu, pun sto kolača i kiflica, teško je odoleti – kaže kroz osmeh.

Dijeta i borba sa kilogramima

Lekar mu je kasnije uveo terapiju Ozempikom, uz koju je skinuo 12 kilograma.

– Kad su mi ukinuli lek, odmah sam se ugojio duplo. Sada ponovo pijem terapiju i skinuo sam deset kila. Idem polako, ali idem sigurno – odlučno kaže.

Na pitanje koliko se pridržava saveta lekara, iskreno odgovara:

– Pa, teška trojka od pet. Ali sad sam rešio da to promenim. Godine su tu, imam unuke, volim pecanje… Neću da dođem u situaciju da me neko gura u kolicima do obale.“

„Sve kreće iz glave – i iz tanjira”

Veroljub priznaje da je najveći izazov upravo u kući.

– Kod mene svi vole da jedu, i svi su gurmani. Kad mi unuk kaže: „Deda, probaj ovo!”, teško je odoleti. Ali da nije hrana ispred mene, ne bih ni pomislio na nju.

Dodaje da mu mnogo znači podrška porodice.

– Kada bi oni sklonili te kolače sa stola, bilo bi mi lakše. Jer kad ne vidim – ne posežem. Ali ako stoji, ja uzmem - kaže Veroljub.

Strah koji motiviše

– Sad kad sam već pet godina stabilan, nemam rane, nemam komplikacije, idem i u hiperbaričnu komoru… Ne bih to da pokvarim. A i strah me kad vidim druge šta sve može da se desi. To te natera da staneš i razmisliš – iskren je naš sagovornik.

Primer drugima i obećanje sebi

Danas Veroljub savetuje svoje prijatelje da redovno kontrolišu šećer.

– Većina njih je u istom problemu. Imam jednog druga koji je skinuo 38 kilograma. Rekao sam da ću do Nove godine skinuti bar 20 – i hoću a on mi ne veruje - kaže kroz smeh Veroljub.

Ali u njegovom smehu ima ozbiljnosti:

– Ja sam shvatio da nije sramota imati dijabetes. Sramota je ne brinuti o sebi. Sve polazi iz glave i iz tanjira.

Prvi korak je uvek najvažniji

– Hvala vam što ste me pozvali. Ako je moja priča makar jednog čoveka naterala da ode da izmeri šećer – vredelo je – rekao je gospodin Andrić na kraju razgovora.

Njegove reči ostaju kao podsetnik da je prvi korak često najteži, ali i da se svaka borba može dobiti – kada u sebi pronađemo razlog da nastavimo zdravo i hrabro dalje.

Ako mislite da vam nedostaje motivacije da krenete, pogledajte ceo ePodcast. Veroljub Andrić će vas privuću humorom, iskrenošću i ljubavlju prema životu. A možda baš njegova rečenica bude ona koja će vas „otrezniti“ — kao što je njega nekada dijabetes.

Ovde pogledajte ceo ePodcast.

(eKlinika.rs)