Maja Korolija otkriva: Hipnoza nije ono što mislite, evo šta se stvarno dešava tokom seanse

U novom ePodcastu, objavljenom na YouTube kanalu eKlinike, sa Majom Korolijom, sertifikovanih hipnoterapeutom, razgovarali smo o tome šta je hipnoterapija, kako izgleda seansa, kod kojih problema može da bude dopunska metoda i zašto nikada ne sme da zameni medicinsku dijagnostiku i propisano lečenje.

Hipnoza nije ono što gledamo u filmovima

Sama reč hipnoza kod mnogih izaziva nelagodu jer je najčešće povezuju sa gubitkom kontrole, manipulacijom ili scenama u kojima osoba nije svesna onoga što radi. Maja Korolija objašnjava da terapijska hipnoza izgleda sasvim drugačije i da je osoba tokom seanse budna, svesna i sposobna da razgovara.

Preporučujemo

– Hipnoza je nama potpuno prirodno stanje i to što se dešava u filmovima i na sceni nema nikakve veze sa onim što se dešava na hipnoterapiji. Klijenti u hipnoterapiji su potpuno budni i svesni. Znači, u hipnozi ste budni i svega se sećate. I razumevate sve što vam govori hipnoterapeut i ne može da dođe ni do kakve vrste manipulacije. Hipnoza je zapravo samo stanje duboke opuštenosti, mentalne i fizičke opuštenosti - kaže Maja Korolija.

Kako kaže, seansa počinje razgovorom i izborom jedne teme na kojoj će se raditi. Nakon toga terapeut objašnjava korake ulaska u stanje duboke relaksacije.

– Moj jedini alat su reči. Znači, nema nikakvih rekvizita, nema kontakta fizičkog. To je zapravo vođena relaksacija - objasnila je Maja Korolija.

Od anksioznosti i strahova do zavisnosti

Sagovornica eKlinike navodi da joj se ljudi obraćaju zbog anksioznosti, paničnih napada, depresije, strahova, fobija, zavisnosti, gojaznosti, hroničnog bola i teškoća u odnosima. Ipak, naročito kada postoji postavljena dijagnoza ili propisana terapija, granica mora da bude potpuno jasna: hipnoterapija ne podrazumeva samostalno ukidanje lekova niti prekid lečenja.

– Ne, ne, nikada. Mi kada radimo hipnoterapijsku seansu, mi zapravo dolazimo do uzroka problema, do emocionalnog uzroka problema i to želimo da rešimo. I tek kada klijent oseti poboljšanje, on u dogovoru sa svojim lekarom onda menja terapiju - upozorava Maja Korolija.

Na dodatno pitanje da li bi klijentu ikada rekla da odmah ostavi lekove, Korolija odgovara:

– Ne, nikada neću reći klijentu da ostavi lekove, nego da prati stanje zajedno sa svojim lekarom.

Kako izgleda rad na jednoj temi

Kada osoba ima više teškoća, prvo se bira ona koja je trenutno najviše opterećuje i sprečava da živi onako kako želi. U metodi duboke integrativne terapije (DIT) koju praktikuje Maja Korolija, razgovor je usmeren na lične doživljaje, emocije i uverenja koja klijent povezuje sa problemom.

– Kao prvo, mi radimo samo jednu seansu. I u toj seansi klijent dobije sve odgovore. Svi odgovori dolaze od njega. Znači, moj zadatak je da ga povežem sa njegovim nesvesnim, podsvesnim i nadsvesnim umom i da slušam te odgovore i da ih zapisujem. Ja mu ih posle opet napišem, odnosno vratim. Znači, ja ne dajem nikakve svoje interpretacije, nikakva tumačenja, nikakve pretpostavke - kaže Maja.

Prema njenom objašnjenju, susret traje između dva i tri sata. Nakon seanse klijent dobija snimak od oko 15 minuta koji sluša svakodnevno. Korolija navodi da se snimak prve tri nedelje sluša najmanje dva puta dnevno, a potom najmanje jednom dnevno, uz sprovođenje dogovorenih promena i aktivnosti u svakodnevnom životu.

– Ali ako mi sve to što ona sluša ne podržimo svojim delovanjem i ako ne počnemo da živimo sve to što slušamo, ako ne stvorimo nove navike, do promene neće doći ili ona neće biti stabilna i čvrsta - objašnjava Maja.

Da li osoba može da bude naterana na hipnozu

Jedan od najčešćih strahova jeste da bi terapeut mogao da navede osobu da kaže ili učini nešto protiv svoje volje. Korolija ističe da je za ulazak u hipnozu potrebna saglasnost i da klijent tokom seanse zadržava svest i kontrolu.

– Teško, zato što je klijent budan. On će reagovati na neku negativnu sugestiju pod broj jedan. A pod broj dva, čak i ako bi neko pokušao to da uradi, to zaista ne bi prošlo zato što bi svesni um reagovao. Svesni um je budan, ne spava. Dakle, niko ne može da uradi nešto ili da kaže nešto sa čim se mi ne slažemo – kaže Maja.

Ona takođe navodi da hipnoterapija nije namenjena svima i da postoje stanja kod kojih je ne primenjuje. Upravo zato odluku ne treba donositi na osnovu obećanja sa društvenih mreža, već nakon razgovora sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje, naročito ako postoje psihijatrijska, neurološka ili druga oboljenja.

Kako izabrati osobu kojoj možemo da verujemo

Sertifikat i završena edukacija jesu važni, ali nisu dovoljni ako se klijent ne oseća sigurno. Pre seanse treba proveriti obrazovanje i iskustvo osobe, jasno pitati kako metoda izgleda, šta može realno da ponudi, koje su kontraindikacije i kako postupa kada prepozna da je potrebna pomoć lekara, psihijatra, psihologa ili psihoterapeuta.

– Ono što ja kažem ljudima koji žele da idu na hipnoterapiju jeste da je najbolje da prvo porazgovaraju sa hipnoterapeutom. Jer svako ko je dobio sertifikat da je hipnoterapeut proći će sa njima kroz proces, ali pitanje je da li se oni osećaju sigurno sa tom osobom, odnosno da li imaju poverenja u nju. Tako da je važno da se prvo upoznate sa osobom koja će vas voditi kroz hipnoterapiju. Kratak razgovor će vam dati tu informaciju - objasnila je u ePodcast Maja Korolija.

Hipnoterapiju zato ne treba predstavljati kao čarobni štapić niti kao obećanje izlečenja. Bezbedan pristup podrazumeva realna očekivanja, proveru stručnosti, dobrovoljni pristanak i nastavak medicinskog ili psihoterapijskog lečenja kada je ono potrebno.

Ceo razgovor sa Majom Korolijom, u kojem smo govorili i o njenom ličnom iskustvu, trajanju seanse, slušanju snimka posle susreta i neobičnim primerima iz prakse, pogledajte u novom ePodcastu na YouTube kanalu eKlinike.

(eKlinika.rs)