Ako vas pojedini zvuci izluđuju i fizički vam dižu tenziju – ovo nije samo nervoza

Zamislimo običnu situaciju: sedimo za stolom, ručamo sa porodicom ili prijateljima, neko jede supu i malo glasnije srkne. Nekome je to simpatično, nekome neprimetno, nekome možda blago iritantno. Ali postoji grupa ljudi kod kojih taj zvuk nije „sitnica“. Za njih to može biti okidač koji u sekundi promeni sve - puls naglo skoči, telo se zategne, nervni sistem se „upali“, a kroz glavu prostruji talas besa i panike, kao da je u pitanju opasnost.

Ovo stanje ima ime: mizofonija

Mizofonija se opisuje kao poremećaj preosetljivosti na određene zvuke, najčešće one koje proizvode ljudi - žvakanje, mljackanje, disanje, šmrkanje, kuckanje olovkom, tipkanje po tastaturi. Naizgled banalno, svakodnevno. A ipak, kod osoba sa mizofonijom ti zvuci ne izazivaju samo nervozu. Oni mogu da pokrenu snažnu reakciju organizma, kao da telo pokušava da se odbrani.

Preporučujemo

I tu počinje problem koji se često ne vidi spolja. Mnogi ljudi sa mizofonijom se povlače iz društva, izbegavaju ručkove, kancelarije, učionice, javni prevoz, pa čak i najbliže - jer ih „okidači“ mogu sačekati bilo gde. To nije samo neprijatnost. Mizofonija ume da naruši odnose, da smanji koncentraciju, da napravi zid između osobe i sveta. A onda se često nadovežu i anksioznost, depresivno raspoloženje, osećaj krivice, stid i usamljenost.

Zato je pažnju privukla nova studija objavljena u uglednom časopisu Journal of Psychiatric Research, koja je istraživala nešto naizgled jednostavno i dostupno: čaj od lavande.

Dve nedelje lavande: šta su istraživači zapravo proveravali?

Autori istraživanja, Sevgi Koroglu Gokbel i Gulgun Durat, želeli su da provere da li lavanda, poznata po umirujućem dejstvu, može da ublaži i ono što mizofoniju čini tako teškom - ne samo zvučnu preosetljivost, već i emocionalni „udar“ koji dolazi uz nju.

U kliničkom ispitivanju učestvovalo je 60 odraslih osoba sa mizofonijom. Polovina je tokom 14 dana pila čaj od lavande - dva puta dnevno, u dozi od 2 grama, dok druga polovina nije dobijala nikakvu intervenciju, već je bila na takozvanoj listi čekanja.

Važno je da su grupe na početku bile slične - po godinama, polu, obrazovanju, prihodima i početnom intenzitetu simptoma. To je bitno zato što smanjuje mogućnost da razlike u rezultatima budu posledica nečeg drugog, a ne samog istraživanja.

Istraživači su zatim merili promene kroz standardne psihološke skale koje procenjuju težinu mizofonije, ali i depresivnost, anksioznost i bes - emocije koje su često sastavni deo ovog stanja.

Rezultat: nije nestalo, ali je popustilo

Posle dve nedelje dogodilo se nešto što je za mnoge obolele od mizofonije možda najvažnija rečenica u celoj studiji: simptomi su se smanjili.

Kod ispitanika koji su pili čaj od lavande došlo je do smanjenja težine mizofonije, ali i do pada nivoa anksioznosti i depresivnosti, kao i smanjenja izraženog besa. Drugim rečima, nije se menjalo samo to kako zvukovi „zvuče“, već i to kako ih telo i emocije doživljavaju.

Autori navode da su pozitivne promene bile uočljivije u grupi koja je pila lavandu nego u kontrolnoj grupi, što sugeriše da nije reč samo o spontanoj promeni raspoloženja ili prolaznom poboljšanju.

Naravno, mizofonija je složen problem i niko razuman neće reći da je „šolja čaja“ rešenje za sve. Ali u svetu u kome terapije često nisu dostupne svima, a farmakološke opcije mogu imati neželjene efekte, ovakav nalaz se ne preskače.

Zašto baš lavanda?

Lavanda se odavno koristi kao prirodna podrška kod stresa i nesanice. Nauka joj pripisuje potencijalno anksiolitičko i antidepresivno delovanje, uz dodatna neuroprotektivna i antiinflamatorna svojstva. U praksi, mnogi ljudi lavandu doživljavaju kao „miris smirenja“, ali ovo istraživanje pokušava da ide korak dalje - da proveri da li lavanda može da utiče na stvarne psihološke parametre kod osoba koje imaju ozbiljan problem sa zvučnim okidačima.

I upravo tu se krije jedna od najvažnijih poruka: mizofonija nije samo „problem sa zvukom“, već stanje u kome su nervni sistem, emocije i stres čvrsto povezani. Ako se smanji unutrašnja napetost, moguće je da reakcija na okidače postane blaža, a tolerancija veća.

Ipak, nauka upozorava: oprezno sa zaključcima

Autori su fer i jasni - ovo istraživanje ima ograničenja. Učesnici nisu bili potpuno „zaslepljeni“, što znači da su znali da piju lavandu, pa deo efekta može biti povezan i sa očekivanjem (placebo efekat). Takođe, rezultati su se oslanjali na samoprocenu, a ne na objektivne biološke mere.

Zato studija ne tvrdi da lavanda leči mizofoniju, već da može biti povezana sa poboljšanjem simptoma i da kao takva zaslužuje dodatna, veća i metodološki stroža istraživanja.

Zašto je ovo važno za sve nas?

Ovo istraživanje nije zanimljivo samo zato što se bavi lavandom, već zato što se bavi jednom „nevidljivom“ patnjom. Mizofonija se često pogrešno tumači. Ljudi oko osobe mogu da misle da ona preteruje, da je razmažena, nepristojna, „nervčik“, da dramatizuje. A zapravo, telo te osobe reaguje kao da je ugroženo. I ta reakcija nije stvar izbora.

Kada nauka pokaže da se intenzitet mizofonije i pratećih emocija može ublažiti čak i jednostavnom, dostupnom intervencijom, dobijamo dve važne poruke.

Prva je poruka nade: možda ne postoji savršena terapija, ali postoje načini da se stanje učini podnošljivijim, da se smanji svakodnevna napetost i poboljša kvalitet života.

Druga je poruka empatije: kada neko ne može da podnese zvukove koje mi jedva primećujemo, možda nije problem u karakteru, već u nervnom sistemu.

A to je nešto što bi svako od nas trebalo da razume - jer svi imamo svoje okidače, svoje granice, svoje „tihe borbe“. Mizofonija je samo glasniji primer toga koliko čovek može da pati bez vidljivog razloga.

(eKlinika.rs)