Depresija posle 50. godine ispoljava 6 simptoma koji nose 50 odsto veći rizik od demencije

Depresija tokom srednjih godina smatra se specifičnim zdravstvenim stanjem koje ima niz faktora rizika za demenciju. Naučnici podsećaju da je u 2021. godini, oko 57 miliona ljudi širom sveta živelo je sa demencijom. Nova studija identifikovala je 6 specifičnih depresivnih simptoma koji, kada se dožive u srednjim godinama, mogu da budu pokretači povećanog rizika od demencije kasnije u životu.

Depresija u srednjim godinama može da bude pokretač demencije

U 2021. godini, oko 57 miliona ljudi širom sveta živelo je sa demencijom - krovni termin za neurološka stanja koja utiču na kognitivne sposobnosti i pamćenje osobe, kao što su Alchajmerova bolest i vaskularna demencija. Iako istraživačima još uvek nije jasno šta tačno uzrokuje demenciju, identifikovali su niz faktora rizika, uključujući genetiku, faktore okoline, određene izbore načina života i specifična zdravstvena stanja. Jedno takvo stanje je depresija, posebno tokom srednjih godina.

Nova studija, nedavno objavljena u časopisu The Lancet Psychiatry, identifikovala je 6  specifičnih depresivnih simptoma koji, kada se pojave u srednjim godinama, mogu da budu pokretači povećanog rizika od demencije kasnije u životu.

6 simptoma depresije koji imaju veze sa većim rizikom od demencije

Za ovu studiju, istraživači su analizirali medicinske podatke više od 5.800 učesnika srednjih godina, sa prosekom od 55 godina, iz studije „Whitehall II“, koja je započeta 1985. godine. Svi učesnici studije imali su depresivne simptome procenjene od 1997. do 1999. godine, a zatim je njihovo zdravlje praćeno 25 godina. Na kraju studije, naučnici su otkrili da su učesnici koji su imali pet ili više simptoma depresije u srednjim godinama imali 27 procenata veći rizik od razvoja demencije.

Međutim, istraživači su otkrili da je uglavnom taj veći rizik bio uzrokovan zbog 6  specifičnih simptoma depresije:

• teškoće sa koncentracijom
• gubitak samopouzdanja
• osećaj nervoze i stalne napetosti
• nemogućnost suočavanja sa problemima
• nedostatak topline i naklonosti prema drugima
• nezadovoljstvo načinom na koji se zadaci obavljaju.

Povećan rizik bio je uzrokovan malim podskupom simptoma, a ne depresijom kao jednom dijagnozom

– Podatak da 27 odsto veći rizik potvrđuje da depresija u srednjim godinama ima veze sa demencijom mnogo godina kasnije, sam po sebi ne govori celu priču. Važno je da ovo ukupno povećanje nije bilo ravnomerno raspoređeno po svim depresivnim simptomima. Kada smo pažljivije pogledali, otkrili smo da je povećani rizik bio uzrokovan malim podskupom simptoma, a ne depresijom kao jednom dijagnozom - objašnjava dr Philipp Frank, viši naučni saradnik na Odeljenju za psihijatriju na University College London. 

Daljom analizom istraživači su takođe otkrili da su od 6 simptoma depresije, dva - gubitak samopouzdanja i teškoće u suočavanju sa problemima - u vezi sa skoro 50 odsto povećanim rizikom od demencije.

- Ovaj nalaz je zapanjujući jer pokazuje da neki simptomi nose mnogo više informacija o riziku od demencije nego drugi. Ovi simptomi izgledaju kao posebno važni rani markeri dugoročnog rizika od demencije, mnogo pre nego što se postavi dijagnoza demencije. To takođe može da pomogne u objašnjenju zašto su prethodne studije o depresiji i demenciji dale pomešane rezultate, jer su mnoge tretirale depresiju kao jednostavnu dijagnozu „da ili ne“. Naša studija ističe vrednost gledanja dalje od dijagnoze na specifične obrasce simptoma - istakao je dr Frank, po kome nalazi istraživanja mogu da omoguće kliničarima da se udalje od širokih etiketa i ka smislenijim razgovorima o specifičnim simptomima.

- Naša studija pokazuje da nemaju svi sa depresijom u srednjim godinama veći rizik od razvoja demencije kasnije u životu. Umesto toga, povećani rizik izgleda da je vođen malim brojem specifičnih simptoma - objasnio je dr Frank.

(eKlinika.rs)