Depresija se kod starijih osoba često maskira u demenciju ili neurološke probleme

I starije osobe i njihovo okruženje često pogrešno misle da su simptomi depresije posledica starosti, narušenog zdravlja ili demencije

Depresija je stanje mentalnog zdravlja koje može da pogodi ljude svih starosnih dobi, uključujući i starije osobe. Normalno je da se ponekad osećamo tužno, ali ako takvo raspoloženje traje duže od dve nedelje ili počne da utiče na svakodnevno funkcionisanje, moguće je da je reč o depresiji.

Šta ako se depresija kod starijih osoba ne prepozna na vreme

Starije osobe često pogrešno misle da su simptomi depresije posledica starosti, narušenog zdravlja ili demencije. Neki izbegavaju da pričaju o tome, osećaju stid ili ne žele da priznaju da im je teško da se nose sa životom i onim što ih čeka u skorašnjem periodu. Nažalost, to može dovesti do toga da ne potraže pomoć na vreme ili da odlažu pregled i lečenje.

Preporučujemo

Ove informacije se odnose na depresiju kod starijih osoba, ali mnogi faktori rizika nisu vezani samo za starost.

Depresija kod starijih osoba: Koliko je česta?

Više od jedne od deset starijih osoba, i više od tri od deset ljudi koji žive u staračkim domovima, dožive depresiju, kažu statistike.

Važno je znati da ne obole svi stariji ljudi od depresije. Međutim, stariji češće izbegavaju da o tome razgovaraju i traže pomoć tek kada im je stanje veoma teško, ili je ne potraže uopšte. Dobra vest je da se depresija kod starijih može uspešno lečiti i da većina uz odgovarajuću terapiju može da se oporavi.

Šta uzrokuje depresiju kod starijih osoba?

Tri glavna uzroka depresije kod starijih su: loše fizičko zdravlje, socijalna izolacija i gubici koji dolaze sa starošću.

Loše fizičko zdravlje

Fizičke bolesti mogu izazvati depresiju, direktno ili indirektno. Stanja poput nedostatka vitamina, raka, bolesti štitne žlezde ili infekcija mogu promeniti funkcionisanje organizma i pokrenuti depresivne simptome.

Ljudi koji razviju depresiju posle šezdesete često već imaju i druge zdravstvene probleme. Retko se dešava da potpuno zdrava osoba prvi put u životu oboli od depresije posle šezdesete. Zato je važno proveriti i postojanje cerebrovaskularnih bolesti,  oboljenja koja utiču na dotok krvi u mozak.

Bolesti kao što su artritis ili smanjena pokretljivost mogu otežati svakodnevno funkcionisanje, povećati zavisnost od drugih i izazvati osećaj gubitka dostojanstva.

Neki lekovi takođe mogu da doprinesu razvoju depresije, naročito  lekovi za pritisak, kortikosteroidi i analgetici (lekovi protiv bolova).

Socijalna izolacija

S godinama ljudi često gube kontakt s prijateljima, porodicom ili zajednicom. To može biti posledica smrti bliskih osoba, ali i otežanog kretanja ili nemogućnosti da posete druge.

Gubici u starosti

Starenje često donosi teške gubitke, kakvi su smrt supružnika, članova porodice, prijatelja, ali i gubitak zdravlja, doma, kućnih ljubimaca ili samostalnosti. Takvi gubici mogu izazvati depresiju, naročito ako tuga traje duže od tri do šest meseci.

Koji su znaci depresije kod starijih osoba?

Simptomi depresije kod starijih razlikuju se od onih kod mlađih. Stariji ređe govore o emocijama, već se češće žale na telesne tegobe. Razlozi mogu biti stid, društvene predrasude ili teškoća da priznaju da im je potrebna pomoć.

Mogući telesni simptomi su vrtoglavica, bolovi i ukočenost, gubitak telesne mase ili nesanica.

Zaboravnost i problemi s pamćenjem takođe mogu biti znak depresije, a lečenje može poboljšati i pamćenje.

Promene u ponašanju koje mogu da ukažu na depresiju uključuju:

• povlačenje iz društva
• gubitak interesovanja za ranije omiljene aktivnosti
• smanjen apetit
• povećano konzumiranje alkohola
• gomilanje nevažnih stvari.

Ako osoba često razmišlja o smrti, poklanja lične stvari ili menja testament, to može ukazivati na suicidalne misli i treba hitno reagovati.

Kada posetiti lekara?

Ako simptomi depresije traju duže od dve nedelje ili ako sumnjate da vi ili neko vama blizak ima depresiju, obavezno razgovarajte s lekarom.

Lekar će razgovarati o vašem raspoloženju, fizičkim simptomima i porodičnoj istoriji bolesti. Isključiće moguće fizičke uzroke, kao što su neurološki, ili problemi sa štitnom žlezdom.

Zatim će proceniti stanje i, po potrebi, napraviti plan lečenja koji može da uključi psihološku podršku, medikamentoznu terapiju ili druge metode. Ako je potrebno, lekar može da uputi pacijenta kod psihologa ili psihijatra specijalizovanog za rad sa starijim osobama.

Kako pomoći starijoj osobi s depresijom?

Ako sumnjate da starija osoba ima depresiju, najvažnije je razgovarati s njom i ponuditi podršku. Mnogi stariji osećaju sramotu ili misle da je depresija znak slabosti. Ohrabrite ih da potraže stručnu pomoć i naglasite da se depresija može uspešno lečiti u svakoj dobi.

Usamljenost je jedan od glavnih uzroka depresije. Družite se, razgovarajte ili organizujte posetu – i mali gest pažnje može imati veliki značaj.

Kako se leči depresija kod starijih osoba?

Starost ne umanjuje efikasnost tretmana, ukoliko se odabere adekvatan model lečenja.

Moguće terapije uključuju:

• Antidepresive, koji su često efikasni, ali mogu delovati sporije kod starijih (potrebno je 6-8 nedelja).
• Elektrokonvulzivnu terapiju (ECT) - koristi se samo kod teških oblika depresije kada lekovi ne pomažu.
• Psihoterapiju, naročito kognitivno-bihejvioralnu terapiju (CBT), koja pomaže u menjanju negativnih obrazaca mišljenja.
• Terapija se može prilagoditi osobama sa oštećenjem sluha, vida ili drugim poteškoćama.

Pored toga, korisne su i samopomoć i dopunske aktivnosti, kao što su:

• druženje s porodicom, prijateljima ili zajednicom
• fizička aktivnost
• muzikoterapija ili druge kreativne aktivnosti.

Briga o mentalnom zdravlju u starijem dobu jednako je važna kao i briga o telu, a uz podršku i lečenje, oporavak je potpuno moguć.