Trpljenje bola iscrpljuje i telo i psihu: Kako su povezani hronični bol i depresija?

Bol koji mesecima remeti san, kretanje i svakodnevne obaveze može ozbiljno da optereti mentalno zdravlje. Kada mu se pridruži depresija oporavak postaje složeniji, ali odgovarajuće lečenje može da ublaži obe grupe tegoba i poboljša svakodnevno funkcionisanje.

Hronični bol menja svakodnevicu, čak i kada se spolja ne vidi

Bol koji traje ili se ponavlja duže od tri meseca smatra se hroničnim. Može da bude povezan sa prepoznatljivom bolešću ili povredom, ali u nekim slučajevima postaje zdravstveni problem za sebe. Na njegovo trajanje i doživljaj utiču biološki, psihološki i socijalni faktori. Za osobu koja ga trpi, posledice često prevazilaze samu neprijatnu senzaciju. Kupovina, odlazak na posao, druženje ili miran noćni odmor mogu da postanu znatno teži. Planiranje dana počinje da zavisi od toga koliko će bol da bude izražen.

Preporučujemo

Jačina bola ne mora uvek da odgovara stepenu vidljivog oštećenja tkiva. Na doživljaj bola utiču i način na koji nervni sistem obrađuje nadražaje, san, stres i prethodna iskustva. Zbog toga uredan pojedinačni nalaz ne poništava tegobe koje osoba opisuje.

Bol i depresija mogu međusobno da pojačavaju tegobe

Dugotrajno suočavanje sa bolom može da donese neizvesnost, gubitak samostalnosti i osećaj da je svakodnevni život sve uži. Kada izostaju san, aktivnosti koje prijaju i kontakti sa drugim ljudima, raste i psihičko opterećenje.

Veza može da deluje u oba smera. Depresija može da oteža brigu o zdravlju, pridržavanje terapije i povratak aktivnostima, dok istovremeno prisustvo depresije i hronične bolesti često prati veća težina simptoma. To ne znači da će svaka osoba sa hroničnim bolom da razvije depresiju, već da raspoloženje zaslužuje pažnju tokom lečenja.

Procena bola zato treba da obuhvati i emocionalno stanje, odnose, posao i uslove u kojima osoba živi. Razgovor o tim okolnostima pomaže da se napravi potpuniji plan lečenja.

Kada gubitak energije može da bude znak depresije

Iscrpljenost posle neprospavane noći nije isto što i depresija. Na mogući depresivni poremećaj ukazuje šira promena raspoloženja i funkcionisanja, naročito kada tegobe traju i ne povlače se. Pažnju zaslužuju:

• uporno sniženo raspoloženje ili osećaj praznine
• gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije prijale
• beznađe, osećaj bezvrednosti ili izražena krivica
• teškoće sa koncentracijom i donošenjem odluka
• promene sna i apetita
• nedostatak energije i povlačenje iz svakodnevnih aktivnosti.

Ovi simptomi mogu da se preklapaju sa posledicama samog bola, pa je potrebna stručna procena. Depresiju ne treba prihvatiti kao neizbežan deo života sa bolom, jer postoje delotvorni načini lečenja. Ako se pojave misli o samopovređivanju ili samoubistvu, potrebna je hitna stručna pomoć.

Kombinovano lečenje može da ublaži i bol i depresiju, potvrđuje nauka

Korist pristupa koji istovremeno obuhvata oba problema pokazala je randomizovana klinička studija SCAMP, objavljena u časopisu JAMA. U istraživanju je učestvovalo 250 pacijenata sa bolom u donjem delu leđa, kuku ili kolenu koji je trajao najmanje tri meseca, uz najmanje umereno izražene depresivne simptome. Jedna grupa dobijala je uobičajenu negu, dok je druga prolazila kroz program prilagođavanja antidepresivne terapije, a zatim kroz obuku za svakodnevno upravljanje bolom.

Posle 12 meseci, smanjenje bola za najmanje 30 odsto zabeleženo je kod 41,5 odsto učesnika u grupi sa dodatnim programom, naspram 17,3 odsto u grupi sa uobičajenom negom. Smanjenje težine depresivnih simptoma za najmanje polovinu ostvarilo je 37,4 odsto učesnika prve grupe, naspram 16,5 odsto druge.

Rezultati podržavaju zajedničko lečenje, ali ne pokazuju koliki je bio zaseban doprinos leka, obuke ili njihove kombinacije. Takođe, ne mogu automatski da se primene na sve vrste hroničnog bola.

Antidepresivi imaju svoje mesto, ali izbor zavisi od vrste bola

Antidepresiv može da bude deo terapije depresije, a pojedini lekovi iz ove grupe koriste se i kod određenih bolnih stanja. Kod hroničnog primarnog bola mogu da pomognu nekim pacijentima čak i kada depresija nije dijagnostikovana. Odluka zahteva razgovor o očekivanoj koristi, neželjenim dejstvima i drugim lekovima koje osoba uzima.

Ipak, svi antidepresivi nemaju jednako uverljive dokaze za ublažavanje bola. Cochrane pregled iz 2023. godine izdvojio je duloksetin kao lek sa najpouzdanijim dokazima među ispitivanim antidepresivima, uz ograničenja podataka o dugotrajnoj primeni. Izbor terapije zato zavisi od konkretnog stanja, a ne samo od prisustva bola. Posebnu procenu zahtevaju opioidi i istovremena upotreba benzodiazepina, zbog povećanog rizika od ozbiljnih neželjenih dejstava. Ako je potrebna promena dugotrajne terapije, plan pravi lekar: opioidi i benzodiazepini ne ukidaju se naglo na svoju ruku.

Cilj lečenja je i povratak aktivnostima koje život čine podnošljivijim

Plan lečenja zavisi od uzroka i vrste bola. Kada je potrebno, u njemu učestvuju lekari različitih specijalnosti, fizioterapeut i stručnjak za mentalno zdravlje.

Kod hroničnog primarnog bola preporučuju se prilagođeni programi vežbanja, a mogu da pomognu i kognitivno-bihejvioralna terapija ili terapija prihvatanjem. Psihološki rad može da olakša suočavanje sa tegobama i smanji njihov uticaj na svakodnevicu.

Napredak ne mora da se meri samo ocenom bola. Za pacijenta može mnogo da znači i to što ponovo uspeva da ode u kraću šetnju, obavi deo kućnih poslova ili se sastane sa prijateljima. Takvi ciljevi treba da budu realni, dogovoreni i prilagođeni trenutnim mogućnostima. Podrška okruženja podrazumeva da se tegobe shvate ozbiljno i da se pomoć uskladi sa onim što osobi treba. Ako postoje i simptomi depresije, njihovo lečenje treba uključiti u plan, uz terapiju bola, umesto da se odlaže dok fizičke tegobe potpuno ne prođu.

(eKlinika.rs)