Osećate se loše na suncu? Letnja depresija je retka, ali može da bude iscrpljujuća isto kao zimska

Sezonska depresija često se dovodi u vezu sa hladnim, mračnim zimskim danima, ali - neki ljudi je doživljavaju i leti i poznata je kao letnja depresija. Stručnjaci navode da toplotni talasi i tropske noći mogu da budu  uzrok toga. Više od milijardu ljudi širom sveta bori se sa mentalnim zdravljem, što je teret koji se povećava, uglavnom zbog anksioznosti i depresije.

Letnja depresija je stanje izazvano toplotnim talasima i tropskim noćima

Jedna manje poznata vrsta depresije je letnji sezonski afektivni poremećaj ili SAD  (Seasonal Affective Disorder), poseban oblik depresivnog poremećaja koji karakteriše sezonski obrazac i, kao i svaki drugi oblik depresije, predstavlja ozbiljno medicinsko stanje. Sezonska depresija češća je tokom zime, ima veze sa tamnijim, hladnijim danima i nedostatkom društvene interakcije. Međutim, iako samo nekolicina doživljava letnju depresiju, ona može da bude podjednako iscrpljujuća kao i šire prepoznata zimska.

Preporučujemo

Nedavna studija je otkrila da je letnji sezonski afektivni poremećaj atipični podtip koji pogađa 0,57 odsto svetske populacije, u poređenju sa zimskom SAP, od koje pati 5 procenata populacije.

Stanje može da bude izazvano toplotnim talasima i tropskim noćima, sa simptomima koji se kreću od blaže „letnje melanholije“ do onesposobljujućih depresivnih simptoma, kao što su nesanica, gubitak apetita, uznemirenost i anksioznost.

- Stvari poput pridržavanja rutine, izbegavanja ekstremnih vrućina i davanja prioriteta snu mogu da pomognu u ublažavanju nelagodnosti, ali u teškim slučajevima preporučuje se traženje medicinske pomoći - naglašava Adam Borland, klinički  psiholog iz Cleveland Clinic.

Zašto se javlja letnja depresija?

Iako većina ljudi leto dovodi u vezu sa suncem, odmorom i dobrim raspoloženjem, za određeni broj ljudi ovo godišnje doba donosi potpuno suprotan efekat. Letnja depresija jeste specifičan oblik depresije koji se javlja u kasno proleće ili rano leto, a povlači se sa dolaskom hladnijih jesenjih dana. Zanimljivo je da je po svojim simptomima i biološkim mehanizmima letnja depresija potpuno drugačija od poznatije, zimske depresije.

Eksperti i psihijatri navode da je letnja depresija splet bioloških, ekoloških i psiholoških faktora:

1. Biološki i hormonski poremećaji 

Poremećaj melatonina i serotonina - Predugačak dan i ekstremno visoki nivoi sunčeve svetlosti remete lučenje melatonina (hormona spavanja). To narušava prirodni cirkadijalni ritam (unutrašnji sat), što direktno vodi u hroničnu neispavanost i anksioznost.

Alergije i upale - Visoke koncentracije polena tokom leta izazivaju blage, hronične upalne procese u organizmu, za koje se u psihoneuroimunologiji pokazalo da mogu da podstaknu depresivna stanja.

Senzorno preopterećenje -  Visoka temperatura, sparina, vlaga i bučni, produženi dani kod nekih ljudi izazivaju fizičku iscrpljenost i preopterećenje nervnog sistema.

2. Psihološki pritisak i „FOMO” efekat

Pritisak da „moramo da se zabavljamo” - Tokom leta društvo nam nameće imperativ sreće - prelepe slike sa mora, izlasci, putovanja. Ljudi koji se iz bilo kog razloga ne osećaju tako, što zbog finansija, usamljenosti ili posla, osećaju duboku krivicu, izolovanost i FOMO (Fear Of Missing Out - strah od propuštanja).

Nezadovoljstvo izgledom (Body Image)- Leto zahteva manje odeće i odlazak na plažu. Mnogi ljudi imaju izražen strah od toga kako njihovo telo izgleda u kupaćem kostimu, što izaziva socijalnu anksioznost i povlačenje u sebe.

3. Gubitak dnevne rutine

Tokom leta školski sistem staje, deca su kod kuće, raspored na poslu se menja usled godišnjih odmora. Za osobe kojima je stabilna i predvidljiva rutina ključna za mentalnu ravnotežu, ova letnja „raspuštenost” može da izazove osećaj gubitka kontrole i hroničan stres.

Sve veći problemi mentalnog zdravlja

Širom sveta, broj ljudi koji žive sa problemima mentalnog zdravlja skoro se udvostručio u poslednjih 30 godina, uglavnom zbog povećanja anksioznosti i depresije. Nedavna analiza iz nove studije o globalnom teretu bolesti, objavljena u časopisu The Lancet, otkrila je da je oko 1,2 milijarde ljudi, što je oko 15 odsto svetske populacije, živelo sa mentalnim zdravstvenim poremećajem u 2023. godini.

Ove brojke predstavljaju povećanje od 95 procenata u broju slučajeva između 1990. i 2023. godine. U istom periodu, mentalni poremećaji su se popeli na rang listi vodećih uzroka gubitka zdravlja širom sveta, sa 12. na 5. mesto.

- Reagovanje na potrebe mentalnog zdravlja naše globalne populacije, posebno onih najranjivijih, je obaveza, a ne izbor - napisali su autori studije o globalnom teretu bolesti 2023. godine.

Procenjuje se da jedna od šest osoba, što je oko 140 miliona - živi sa mentalnim zdravstvenim poremećajem u evropskom regionu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, samo jedna od tri osobe koje žive sa depresijom u regionu dobila je potrebnu negu.

Od pandemije covid 19, depresija i anksioznost među mladima porasle su za procenjenih 25 odsto, a među mladima od 15 do 29 godina samoubistvo je sada vodeći uzrok smrti u regionu.

(eKlinika.rs)