Koja odeća najbolje rashlađuje telo dok prži toplotni talas i zašto su beduini u pustinji nosili crno?

Kada temperature postanu ekstremno visoke, nije svejedno šta ćemo obući. Bela majica deluje kao očigledan izbor, ali nauka pokazuje da boja odeće nije jedino, pa čak ni najvažnije pitanje. Materijal, kroj, vlažnost vazduha i sposobnost tkanine da omogući isparavanje znoja mogu mnogo više da utiču na to koliko ćemo se prijatno osećati.

Klimatske promene i tip odeće

Jedno od najvažnijih pitanja glasi: da li je vazduh suv ili vlažan? Od odgovora u velikoj meri zavisi i izbor odeće.

Kako su zbog klimatskih promena ekstremni toplotni talasi sve češći, odeća postaje važan deo zaštite od vrućine. Istraživanja pokazuju da odgovarajući izbor garderobe može da smanji potrebu za intenzivnim rashlađivanjem prostorija. To dugoročno znači manju potrošnju energije, niže troškove i manje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Bela ili crna odeća - šta je bolje kada je vruće?

Većina ljudi leti poseže za belom odećom i za to postoji dobar razlog. Bela boja odbija veliki deo sunčevog zračenja, dok ga crna apsorbuje. Ipak, priča nije tako jednostavna.

Toplota ne stiže samo od Sunca, proizvodi je i naše telo. Kada toplota koju telo emituje dođe do bele tkanine, deo energije može da se reflektuje nazad prema koži. Zanimljive odgovore ponudilo je istraživanje iz 1980. godine koje se bavilo pitanjem zašto Beduini u vrelim pustinjskim predelima tradicionalno nose crne ogrtače. Naučnici su ustanovili da izloženost organizma toploti može da bude slična bez obzira na to da li osoba nosi crni ili beli ogrtač.

Kako je to moguće?

Crna tkanina dobro apsorbuje i toplotu koja dolazi od tela. Međutim, ključ Beduinske odeće krije se u tome što je ona široka i lepršava. Prostor između tkanine i kože zagreva se, a topao vazduh kreće nagore i stvara strujanje slično efektu dimnjaka. Ako duva vetar, taj efekat može dodatno da doprinese rashlađivanju. Drugim rečima, dodatna toplota koju apsorbuje crna odeća ne mora nužno da stigne do kože.

Kroj odeće može da bude važniji od boje

Kada biramo garderobu za velike vrućine, širina i kroj često imaju veći značaj od same boje. Široka odeća omogućava vazduhu da cirkuliše između kože i tkanine i olakšava odavanje toplote. Ako ipak nosimo pripijenu odeću, svetlije boje predstavljaju bolji izbor jer apsorbuju manje Sunčevog zračenja.

Pomažu i tkanine sa izraženom teksturom, poput one koje se često koriste za polo majice. Njihova struktura sprečava da čitava površina tkanine prione uz kožu i ostavlja više prostora za strujanje vazduha.

Materijal je presudan: pamuk nije uvek najbolji izbor

Izbor materijala veoma utiče na to kako ćemo podneti visoku temperaturu. Lagane tkane tkanine, kao što su pamuk i svila, obično padaju slobodnije oko tela od pletenih materijala. Međutim, ono što dobro funkcioniše na suvoj vrućini ne mora da bude najbolji izbor kada je vazduh veoma vlažan.

U suvoj i toploj sredini znoj relativno lako isparava sa kože. Kada je istovremeno vruće i vlažno, vazduh već sadrži veliku količinu vodene pare, pa znoj mnogo teže isparava. Upravo je isparavanje znoja jedan od glavnih prirodnih mehanizama kojim telo snižava temperaturu. Zbog toga je tokom vrućine poželjna odeća koja omogućava prolazak vodene pare i ne ometa isparavanje znoja.

Zašto je prozračna odeća važna

Sve tkanine u određenoj meri zadržavaju infracrveno zračenje koje emituje ljudsko telo. Zimi nam takva osobina pomaže da sačuvamo toplotu, ali tokom vrelog letnjeg dana može da postane problem. Zato prednost imaju prozračni materijali koji omogućavaju oslobađanje toplote i vlage.

Pamuk, lan, najlon i poliester mogu da budu prozračni u različitoj meri. Međutim, prozračnost nije isto što i sposobnost materijala da odvodi vlagu sa kože. Sportske sintetičke tkanine često su posebno projektovane tako da povuku vlagu sa površine kože i omoguće joj brže isparavanje.

Pamuk, lan, merino vuna ili sintetika?

Pamuk dobro upija vlagu, ali se relativno sporo suši. Ako se mnogo znojimo, pamučna majica može dugo da ostane mokra, teška i neprijatna. Lan je veoma prozračan zahvaljujući strukturi svojih vlakana i zato predstavlja jedan od omiljenih letnjih materijala. Ipak, ni on se ne suši naročito brzo. Merino vuna možda ne zvuči kao logičan izbor za leto, ali je popularna među ljudima koji dosta vremena provode na otvorenom. Prozračna je, dobro upravlja vlagom i sporije razvija neprijatne mirise.

Najlon i poliester veoma su zastupljeni u sportskoj odeći jer dobro odvode vlagu i brzo se suše. Nedostatak im je što mogu da zadržavaju neprijatne mirise, a mokra sintetička tkanina nekim ljudima nije prijatna na koži. Istraživanja ukazuju i na razlike između ove dve sintetike: najlon može da upije više vlage i efikasnije je odvodi, ali se sporije suši od poliestera.

Kao još jedna mogućnost ispituju se materijali na bazi bambusa, između ostalog zbog relativno slabe toplotne provodljivosti i osećaja prijatnosti na koži.

Manje odeće znači lakše rashlađivanje, ali kožu moramo da zaštitimo

Sa stanovišta fiziologije, što je manje kože prekriveno odećom, veća je površina preko koje može da se odvija razmena toplote i isparavanje znoja. Zbog toga veoma lagana i oskudnija odeća može da olakša rashlađivanje tela kada su temperature visoke.

Međutim, postoji važna granica: kožu istovremeno treba zaštititi od UV zračenja i opekotina od Sunca. Zbog toga nije dovoljno samo obući što manje odeće. Potrebno je pronaći ravnotežu između rashlađivanja i zaštite od sunca. U praksi to često znači široku, laganu i prozračnu garderobu koja pokriva kožu, ali omogućava strujanje vazduha.

Istraživanje tkanina koje se prilagođavaju temperaturi

Naučnici sa Univerziteta Merilend razvijali su sintetička vlakna sa posebnim premazima koja menjaju strukturu u zavisnosti od uslova u okolini. Kada temperatura poraste, menja se razmak između vlakana. Veći prostor omogućava tkanini da bolje „diše“ i olakšava oslobađanje toplote sa tela.

Drugi istraživački timovi eksperimentisali su sa odećom koja sadrži posebne trake koje menjaju oblik u zavisnosti od temperature i tako mogu da doprinesu rashlađivanju tela za više od dva stepena Celzijusa. Ispituju se i takozvani materijali sa promenom faze. Oni sadrže mikrokapsule ili vlakna sa supstancama koje se pri zagrevanju tope i tokom tog procesa apsorbuju višak toplote.

Mokra odeća zaista može da rashladi telo

Jedan od najjednostavnijih načina za brzo rashlađivanje možda ne zahteva nikakvu visokotehnološku tkaninu - dovoljno je malo vode. Da bi voda isparila, potrebna joj je energija. Kada voda sa mokre odeće prelazi iz tečnog u gasovito stanje, deo potrebne toplote uzima sa površine našeg tela. Tako se koža hladi, a može da se smanji i toplotno opterećenje čitavog organizma.

Zato vlažna marama oko vrata ili glave može da donese olakšanje kada su temperature veoma visoke, naročito kada postoji strujanje vazduha koje ubrzava isparavanje.

Šta onda obući kada temperatura naglo poraste?

Ne postoji jedna savršena majica za svaki toplotni talas. Mnogo zavisi od toga da li je vazduh suv ili vlažan, koliko vremena provodimo na direktnom suncu i koliko se krećemo.

Za većinu svakodnevnih situacija dobar izbor predstavlja lagana, široka i prozračna odeća. Svetle boje imaju prednost kada smo direktno izloženi Suncu, naročito ako odeća prijanja uz telo. Lan i lagani pamuk mogu da budu prijatni za svakodnevne aktivnosti, dok materijali koji brzo odvode vlagu često imaju prednost tokom fizičke aktivnosti i pri obilnom znojenju.

Najvažnije je da odeća ne sprečava prirodne načine na koje se telo oslobađa viška toplote - strujanje vazduha oko kože i isparavanje znoja. Drugim rečima, tokom toplotnog talasa nije dovoljno samo izvaditi belu majicu iz ormara. Kroj, materijal, količina odeće i vlažnost vazduha zajedno određuju koliko će nam zaista biti prijatno.

(eKlinika.rs)