Šta smeju da jedu osobe sa rakom debelog creva: Cilj nije izgladnjivanje tumora, već unos potrebnih materija

Kada se postavi dijagnoza raka debelog creva, jedno od prvih pitanja koje pacijenti postavljaju jeste koje namirnice smeju da unose? Na internetu se mogu da se pronađu brojni saveti o "čudesnim" dijetama, izbacivanju pojedinih namirnica ili gladovanju kao načinu borbe protiv malignih bolesti. Stručne preporuke idu u potpuno drugom pravcu.

Šta bi trebalo da se nađe na jelovniku ako imate rak debelog creva

Nutricionisti naglašavaju da cilj ishrane tokom lečenja nije da "izgladni" tumor, već da organizmu obezbedi dovoljno energije i hranljivih materija kako bi mogao da podnese operaciju, hemoterapiju ili zračnu terapiju, ali i da se lakše oporavi od njihovih neželjenih efekata.

Preporučujemo

Ishrana osoba sa rakom debelog creva planira se individualno, ali postoje opšti principi kojih se lekari i nutricionisti najčešće pridržavaju. U većini slučajeva preporučuje se raznovrsna ishrana koja obuhvata sve grupe namirnica, osim ako zdravstveno stanje ne zahteva određena ograničenja.

Na jelovniku bi redovno trebalo da budu:

• nemasno meso, riba i jaja kao izvori kvalitetnih proteina
• mleko, jogurt i drugi mlečni proizvodi, ukoliko se dobro podnose
• integralne ili druge žitarice, u skladu sa preporukom lekara
• voće i povrće prilagođeni fazi lečenja i funkciji creva
• mahunarke, koje u kombinaciji sa žitaricama predstavljaju kvalitetan izvor biljnih proteina
• zdrave masti, poput biljnih ulja i orašastih plodova, kada nema medicinskih ograničenja (alergija).

Posebna pažnja posvećuje se dovoljnom unosu proteina, jer oni doprinose očuvanju mišićne mase, koja se tokom lečenja često smanjuje.

Gladovanje i stroge dijete mogu da naprave više štete nego koristi

Jedna od najčešćih zabluda jeste da se tumor može "izgladneti" izbacivanjem ugljenih hidrata ili šećera. Za takvu tvrdnju ne postoje pouzdani naučni dokazi.

Mnogo veći problem predstavlja gubitak telesne mase, koji može da oslabi organizam i oteža sprovođenje onkološkog lečenja. Kada jednom dođe do izražene pothranjenosti, izgubljenu mišićnu masu često nije lako nadoknaditi.

Zbog toga se ne preporučuju restriktivne dijete koje u potpunosti isključuju meso, ugljene hidrate ili cele grupe namirnica, osim ako za to postoji jasan medicinski razlog.

Kako izgleda ishrana posle operacije debelog creva?

Posle hirurškog zahvata ishrana se uvodi postepeno. U početku se daju tečnosti, zatim kašasta hrana, a potom se prelazi na mekšu i čvrstu ishranu, u skladu sa oporavkom creva. Kada lekar proceni da je bezbedno, u jelovnik se postepeno vraćaju kuvano povrće, lako svarljive žitarice, voće koje ne izaziva tegobe, mlečni proizvodi (ako ih pacijent dobro podnosi)  i odgovarajuća količina vlakana, koja se uvodi postepeno.

Tempo povratka na uobičajenu ishranu razlikuje se od osobe do osobe i zavisi od vrste operacije, eventualnog uklanjanja dela debelog creva, ali i prisustva drugih bolesti.

Manji i češći obroci najčešće se bolje podnose

Tokom hemoterapije ili zračne terapije često se javljaju mučnina, povraćanje, dijareja ili zatvor. Zbog toga se uglavnom preporučuju manji obroci raspoređeni tokom dana, uz dovoljan unos tečnosti.

Hranu je najbolje pripremati kuvanjem, kuvanjem na pari ili pečenjem u rerni. Pržena, veoma masna i teško svarljiva jela mogu dodatno da opterete sistem za varenje.

Koje namirnice nije preporučljivo često jesti?

Ne postoji jedna namirnica koja izaziva ili leči rak debelog creva, ali određene prehrambene navike mogu da pogoršaju tegobe.

Poželjno je ograničiti veoma masnu hranu, industrijski prerađene proizvode, velike količine crvenog i prerađenog mesa, izrazito ljutu i veoma začinjenu hranu, previše slatke i veoma kisele namirnice, ukoliko izazivaju tegobe.

Začini poput peršuna, mirođije ili drugih blagih aromatičnih biljaka mogu da poboljšaju ukus hrane bez dodatnog opterećenja za digestivni sistem.

Da li su vitamini i suplementi neophodni

Tokom lečenja ponekad postoji potreba za nadoknadom vitamina i minerala, ali samo kada laboratorijske analize ili kliničko stanje pokažu da postoji deficit.

Samostalno uzimanje velikih doza vitamina, naročito vitamina A, D, E i K, nije bezazleno. Ovi vitamini se zadržavaju u organizmu, pa prekomerne količine mogu da izazovu neželjene posledice.

Isto važi i za razne preparate koji se promovišu kao prirodni lekovi protiv raka. Sirće, ulje, velike količine čajeva ili drugi alternativni preparati nisu pokazali da mogu da zaustave razvoj bolesti, a kod pojedinih pacijenata mogu dodatno da nadraže organe za varenje ili ometaju lečenje.

Zdrava ishrana ne mora da bude skupa

Pravilan jelovnik ne podrazumeva egzotične i skupe namirnice. Domaće voće, sezonsko povrće, piletina, mlečni proizvodi, pasulj, sočivo i žitarice mogu da obezbede kvalitetne hranljive materije po znatno nižoj ceni.

Jedan od primera nutritivno vrednog obroka jeste kombinacija pasulja i kuvane pšenice uz svežu salatu.Mahunarke i žitarice zajedno obezbeđuju kvalitetan sastav aminokiselina, bogate su vitaminima, mineralima i vlaknima, a predstavljaju i pristupačan izbor za svakodnevnu ishranu.

Najvažnije je da ishrana bude raznovrsna, prilagođena zdravstvenom stanju i planirana u saradnji sa lekarom i nutricionistom. Dobro uhranjen organizam lakše podnosi lečenje, brže se oporavlja i ima veće šanse da izdrži zahtevne terapijske protokole.

(eKlinika.rs)