Čim prođe mučnina od hemioterapije, sređena i našminkana - radujem se: Ljiljanina ispovest hrabri i opominje

Ljiljani Ilić, diplomiranom pedagogu i prosvetnoj radnici iz Lazarevca, u leto 2024. godine dijagnostikovan je karcinom jajnika u III-C stadijumu. Od početnog očaja, osećaja da je u lavirintu i uverenja da je rak jednako smrt, Ljiljana je zahvaljujući terapijama, uz molitve, psihoterapiju i podršku porodice promenila percepciju onoga što ju je zadesilo. Odbila je da gleda crne statistike o niskom procentu preživljavanja i jednostavno rešila da ne bude samo statistički broj. Za sada joj odlično ide, ne sumnjamo da će nastaviti.

Uverite se da je tako u novom video izdanju rubrike Moja priča na našem Youtube kanalu.

Preporučujemo

Od lepih životnih i profesionalnih događaja do beznađa i tumaranja u lavirintu bez nade

Život se u sekundi menja i deli na onaj bezbrižni pre i onaj borbeni posle suočavanja sa surovom dijagmozom. Ljiljana, koja je uvek glasno podsećala druge žene da idu na redovne preglede, doživela je da u jeku životne radosti, ushićenja zbog uspešnog poslovnog poduhvata nabavke klima uređaja za školu u kojoj radi i gradnje porodične kuće, u kojoj će ona i suprug živeti kada odu u penzuju, čuje reči na koje niko ne može da se pripremi.

Redovni ginekološki pregled u leto 2024. godine srušio je njen mir i bacio je u lavirint straha.

„U tom trenutku, meni je rak bio jednak smrti“, priznaje Ljiljana, slikovito opisujući trenutak kada je uveravala i sebe i supruga da je u pitanju neka greška pitajući se „Zašto baš meni i zašto baš sada?“

Karcinom jajnika - tihi ubica je pritajen čekao i širio se: Ultrazvuk, dijagnoza, teška sedmočasovna operacija...

Kasnije se prisetila da nije sve baš bilo potpuno tiho i bez nagoveštaja.

- Jedini konkretan simptom bio je hronični umor, koji sam pripisivala brojnim obavezama, majstorima... Ali, u kasnijem razmišljanju šta mi se to događa setila sam se da sam i raije osećala nadutost stomaka, imala anemiju i probleme sa probavom. Međutim, niko mi od lekara nije rekao da bi to moglo nešto da znači. Brzo posle prvog šoka usledila je kompleksna operacija u bolnici Narodni front, koja je trajala sedam sati. Za osoblje imam samo reči zahvalnosti, u najkraćem - respekt. Pored ginekoloških organa odstranjeni su mi i trbušna maramica i slepo crevo, čijeg pucanja sam se uvek plašila... Najteže mi je bilo buđenje iz anestezije - prisetila se Ljiljana Ilić, sa kojom smo razgovarali prilikom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv raka jajnika.

Inače, ovaj dan svake godine u maju obeležava Udruženje građana za borbu protiv raka jajnika, grlića materice i endometrijuma "Progovori".

Foto: Vladimir Ilić

Odluka da ne bude samo statistički podatak 

Po protokolu, svakodnevica naše sagovornice postaje Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, koji naziva „zgradom spasa, ali i zgradom tuge“. Suočena sa crnim statistikama i prognozama koje su procenat preživljavanja opisivale kao minoran, donosi svesnu odluku da zanemari brojeve i okrene se pozitivi.

- Iako je bilo tuge u mom životu i pre bolesti, ja sam po prirodi vesela osoba. Primila sam šest ciklusa hemioterapije, izgubila sam kosu... Danas je ponovo primam. Sada sam plavuša, perika je slična mojoj kosi i nemam problem da kažem da je nosim. Moje samopoštovanje, samopouzdanje je negde očuvano, da većina ljudi koja me ne zna pomisli da je ovo sada neki moj novi fazon. Teško podnosim terapije, imam dosta nuspojava. Kada nisam funkcionalna, kad celog dana povraćam, treći, četvrti dan od terapije, naravno da mi se promeni raspoloženje. Ali, čim to prođe, evo mene - našminkana, doterana i radujem se svakom danu - priča nam Ljiljana Ilić, koja se posle godinu dana odsustva vratila na inače stresan posao.

Međutim, kako kaže, sada tamo više nema one stare Ljiljane, koja je shvatila da posao može da se rasporedi i da ništa neće propasti bez nje, jer sve je funkcionisalo i godinu dana dok je bila odsutna.

Kada čuda počinju da se dešavaju?

Iskrena, autentična i inspirativna, sagovornica eKlinika portala svedoči o potpunoj promeni svesti, koja nam se najčešće desi tek kada nas na prioritete podseti bolest. Vaspitana u patrijarhalnoj sredini u kojoj se ljubav "merila" davanjem drugima po cenu zapostavljanja sopostvenih osećanja i potreba, sada je naučila da može i drugačije.

„Čuda počinju da se dešavaju onda kada snovima dajemo istu količinu energije kao i svojim strahovima“ - kaže Ljiljana Ilić, čiju kompletnu ispovest možete da pogledate na Youtube kanalu eKlinike.

(eKlinika.rs)