Kada se danas osvrne i pogleda u prošlost, sagovornica eKlinika portala kaže da možda tek sada shvata da su priče o promenama nakon 50. godine suviše pojednostavljene. Njena priča, naime, dodaje složenost i dubinu tom razmišljanju. Energiju i radost, koje su ispunjavale 50 godina dotadašnjeg života, za tren su u strah i nesigurnost pretvorile dve reči: karcinom dojke.
Sudbina spaja događaje, datume i iskušenja, a karcinom dojke samo je jedno od njih
Dijagnoza i početak lečenja su nakon prvobitnog šoka o saznanju da se u njenom telu krije teška i nepredvidiva bolest, u biće Slađane Janković iz Vranja ipak doneli, priseća se u razgovoru za naš portal, odušak, optimizam i veru da će to biti njen spas. Krenula je na hemioterapiju. Kroz nepoznanicu su je, priča nam, vodili ljudi koji su joj kroz infuziju ubrizgavali snagu. Bez obzira na fizičku iscrpljenost odlučno je koračala ka sledećoj fazi lečenja:
– Sudbina ima neobičan način da spoji događaje i datume na načine koje nikada ne bismo mogli zamisliti. Jedan od tih trenutaka je i moj operativni zahvat koji se desio baš na dan Svetog Nikole i na imendan mog starijeg sina. I dok su se hirurzi brinuli za moje fizičko stanje, nevidljive ruke podrške činile su se prisutnim, podsećajući me da nisam sama u ovom izazovu. Tog dana sam koračala putem čudesnog ozdravljenja sa velikim olakšanjem što je drugi korak završen. Nakon toga sledi početak zračenja. Umorna sam od tretmana, ali nada u uspešan ishod i kraj lečenja me gura napred. Nakon godinu dana od početka lečenja, na svoj sledeći rođendan završavam lečenje. Osećam duboko olakšanje, sreću i zahvalnost što sam prebrodila težak period.
Zašto je u početku krila svoju muku i da ima karcinom dojke: Zbog laži grize savest, pate i drugi dragi ljudi
Velika dilema onkoloških pacijenata mučila je i Slađanu. Da li reći okruženju, da li prećutati, kome da, kome ne…?
– U početku sam skrivala od porodice i prijatelja činjenicu da idem na ispitivanja. Nisam mogla da podnesem da vidim strah u očima svoje dece i tugu moje majke. Osećala sam kako me obuzima unutrašnja borba između želje da ih zaštitim od stresa i istine koju sam nosila u sebi. Pokušavala sam da budem jaka, da prikrijem svoje strahove, a svaki trenutak laži je grizao moju savest. S vremenom sam shvatila da ne mogu da sakrijem istinu zauvek i kada sam je podelila osetila sam olakšanje. Suprug je od prvog dana bio sa mnom i uz mene, zapravo ja uz njega. Sa rezultatima na stolu doktor mi saopštava dijagnozu. Najpre sam zaćutala – kaže Slađana.
– Gospođo, imate RAK.
– Pa dobro – odgovaram.
– Možemo vas operisati koliko već sutra.
Ko je prvi pustio suzu koja se pretvorila u snagu da pobedi karcinom dojke
– Smirena spolja, a iznutra srce pomera grudni koš. I pored toga počinjem da se smejem. Nisam video u svojoj karijeri da žena tako stojički prima vest da ima rak, čujem doktora. Plačite, ubeđuje me, plačite… Umreće vam muž. I tek tada vidim sklupčanog muža u ćošku na maloj fotelji, boja lica se stopila sa belom bojom zida, stisnute šake, izgubljenog pogleda. Krenula je suza iz njegovog oka. Dobio je doktor tu suzu ali ne iz mog oka, a ja dobila svoje rezultate i otišla zbogom. Tešila sam supruga, a kasnije sam morala i nekim prijateljicama da budem podrška i govorim kako ću biti dobro i kako će sve brzo proći. Moji prijatelji su različito reagovali. Svako na svoj način i na osnovu nekog svog iskustva. Sa drugaricama sam odlazila na piće, šetala, zvala ih, zvale su me. Znale su da pozovu kad mi je bilo najteže i tada mi je bilo najlepše da se oslonim na njihovo rame. Porodica i prijatelji su bili stubovi snage na koje sam se oslanjala. Njihova podrška je bila svetionik u tamnim trenucima, pružajući mi toplinu i sigurnost – iskrena je Slađana u ispovesti za eKlinika portal.
Bolest joj nije postala neprijatelj već učitelj Foto: privatna arhiva
Od napipanog čvorića do dijagnoze: Karcinom dojke, strah i nesebična podrška medicinskih radnika
Priznaje nam da joj je najteži period bio od trenutka kada je napipala čvorić do dobijanja dijagnoze. Doživela je niz različitih emocija, a ipak može da ih opiše jednom rečju: agonija. Strah od neizvesnosti je izazivao osećaj gubitka kontrole nad sopstvenim životom.
– Bio je to period ispunjen nesigurnošću, nedoumicom i konstantnim razmišljanjem o mogućim ishodima, panikom i vrtlogom emocija. Kada sam saznala ko mi je neprijatelj (krstili su ga „rak“) bilo je potrebno naći način da ga pobedim. To ne bi bilo moguće bez podrške profesionalaca u zdravstvenom sektoru. I našla sam je već pri prvom susretu sa medicinskim osobljem u Dnevnoj onkološkoj bolnici ZC Vranje na čelu sa dr Kostom Zdravkovićem. Malo je njegovo ime napisati velikim slovima. O medicinskim radnicima sa kojima sam se susretala tokom lečenja imam najlepše reči. Zdravstveni radnici koji brinu o pacijentima sa karcinomom su neizmerno posvećeni, stručni i neumorno angažovani kako bi nam pružili najbolju moguću negu. Ne samo da imaju medicinsko znanje i veštine nego poseduju izuzetnu empatiju i saosećanje prema pacijentima. Na koja god vrata da sam pokucala nailazila sam na ljubaznost i razumevanje, ne samo na onkologiji – napominje ova smirena, pozitivna, uvek nasmejana žena.
Kako je Slađana na teži način naučila da nije strašno prihvatiti tuđu pomoć
Pre bolesti, naša sagovornica je bila veoma ambiciozna, predana poslu, profesionalna u izvršavanju zadataka. Njena odgovornost i predanost bili su očigledni u svakom aspektu rada. Imala je, kaže, tendenciju da preuzme kontrolu nad svim situacijama, verujući da će najbolji rezultati biti postignuti ako sama bude uključena. Međutim, tokom bolesti je iskusila duboku transformaciju o kojoj kaže:
– Moja fizička slomljenost i slabost su me suočile sa ranjivošću i granicama. Morala sam da naučim da se oslonim na druge i prihvatim pomoć, što je bio zaokret u mom dosadašnjem načinu razmišljanja. Ova situacija mi je donela izazov, ali i priliku za lični rast. Danas sam zadovoljna i promenjena osoba. Moja perspektiva se promenila. Moja ambicija je i dalje prisutna, ali sam prilagodila svoje ciljeve i naučila da cenim trenutke života i usmerim svoju pažnju na ono što je zaista važno. Cenim svaki trenutak proveden sa svojim najbližima, cenim malene radosti i lepote svakodnevnog života. Važno mi je da živim život punim plućima, sa ljubavlju, prisutnošću i smislom.
Zašto moramo da dobijemo takvu opomenu da se opametimo, šta joj je donela penzija a kada je postala najsrećnija
Mnogi ljudi, pa i Slađana Janković, izgubljeni su u svakodnevnim obavezama i rutini, zanemarujući dublje aspekte života. Verovatno je trebalo nešto tako da se desi, pa bio to i karcinom dojke, da shvati da život nije beskrajan i da je važno da svaki trenutak koristiti mudro, razmišlja naša sagovornica. Ali, deo ljudske prirode je da učimo i rastemo kroz izazove i promene koje doživljavamo tokom života…
„Naučite da potražite i prihvatite pomoć kada ste lomni i ranjivi od bolesti“ Foto: privatna arhiva
– Po završetku lečenja sledio je novi korak u mom životu, koji je doneo miks emocija. Sa jedne strane, osećala sam zadovoljstvo zbog svog radnog iskustva i doprinosa tokom godina, ali s druge strane, osećala sam i blagu tugu jer je odlazak u penziju značio kraj jednog važnog životnog dela. U početku sam se malo teško prilagodila novoj svakodnevici. Moja energija i radna etika koje su me krasile nešto više od 30 godina, nisu više imale toliko izraženu svrhu. Osećala sam se pomalo beskorisno, kao da više nemam dovoljno da pružim svetu oko sebe. Ali, kako se sve dešava sa razlogom i u pravo vreme, i odlazak u penziju došao u pravi čas. Jedna posebna uloga je počela da me ispunjava novom ljubavlju i radošću. Dobila sam najdivniju titulu: postala sam BAKA. Najdublja i najposebnija radost koju sam ikada doživela je bila kada sam prvi put uzela svog unuka u naručje. Moj život je dobio novo značenje, moje srce je preplavilo neizmerno osećanje sreće, a moj unuk mi je donelo novu svrhu, srž mog postojanja – srećna je Slađana danas bez rezerve.
Upoznaj neprijatelja po imenu „karcinom dojke“ i napiši mu pesmu
Kako to izgleda spevati pesmu neprijatelju koji je mogao životno da je ugrozi?
Napao me neprijatelj jak,
Nevidljiv, zvao se rak.
Borba je bila žestoka
Volja za životom mnogo jaka.
Svaki dan sam se borila
Polako ali hrabro napredovala
Neprijatelj me pokušavao srušiti.
Da me slomi nisam mu dozvolila
Pesmu sam mu spevala.
Došao si da me uplašiš
Sa željom da mi život uzmeš
Ali ne znaš
Nisi ti moj neprijatelj,
Već dobar učitelj.
Podario si mi snagu
Promenio si mi perspektivu.
Postao si mi prijatelj
U mom srcu sada cveta ljubav.
Iako si došao nezvani,
Postao si deo sastavni
Mog života
Mog neprestanog rasta.
Gledam te novim očima.
Ti si deo moje životne priče
Trajan deo moje prošlosti.
Tamo zauvek i ostani.
Tako je naša sagovornica opevala svoje najveće iskušenje, koje ju je učinilo mudrijom.
Poruka za bolesne, poruka za zdrave
– Dragi svi koji se suočavate sa bolešću, želim da znate da niste sami u svojoj borbi. Iako se možda osećate kao da ste zaronili duboko u nepoznatu tamu, imajte na umu da svetlo i podrška postoje oko vas. Udruženja onkoloških pacijenata su mesto gde možete otvoriti svoje srce, izraziti svoje emocije, plakati i postavljati pitanja. Bolest može biti zastrašujuća, ali važno je da se suočite s njom hrabro. Nemojte se plašiti da tražite pomoć i podršku od svojih najbližih, prijatelja i medicinskog osoblja. Vaša borba je važna i zaslužujete svu pažnju i brigu. Zapamtite, svaki dan je novi početak. Vaša snaga i upornost će vas voditi kroz ovu tešku fazu. Put je mukotrpan i dosta dug i potrebno je strpljenje, mnogo strpljenja i slavićete pobedu. Niste sami – zajedno smo jači – ohrabruje Slađana naše čitaoce koji se bore sa rakom, ali ima nešto važno da poruči i zdravima.
Ima načina da produžimo život i tako usrećimo i sebe i svoje bližnje
– Draga zdrava populacijo stanovništva, redovni preventivni pregledi su temelj vašeg zdravlja. Oni vam pomažu da otkrijete potencijalne probleme u ranoj fazi, kada su lakši tretmani i izlečenje u visokom procentu. Nemojte čekati da se simptomi jave – to može biti kasno. Prevencija je najefikasniji način da se osigurate da živite punim plućima. Ne samo da ćete produžiti svoj život, već ćete i osigurati da svaki trenutak bude kvalitetan i ispunjen. Zato, vi zdravi, neka ovo bude vaša obaveza prema sebi i svojim bližnjima. Idite na preventivne preglede, postavljajte pitanja, budite informisani i aktivno radite na svom zdravlju. Jer, vaše zdravlje je vaš najveći blagoslov – čuvajte ga s pažnjom i ljubavlju – poslala je za kraj najvažniju poruku Slađana Janković iz Vranja.
Ovo je najpozitivnija žena koju sam srele a sreće smo se bas na onkol.klinici i operisana istog dana na sv.Nikolu.
Veliko hvala za divne razgovore i ohrabrenje od divne Sladje