Rak je bolest o kojoj, nažalost, ne govorimo samo kada se obeležava Svetski dan ili je u toku neka aktuelna kampanja. Čini se da je bolest toliko rasprostranjena da nema dana da ne čujemo da je još neko dobio dijagnozu maligne bolesti, bez obzira na godine i ukupno zdravstveno stanje.
Bolest 21. veka, rak: nesporan porast broja obolelih
Prim. dr Kosta Zdravković, specijalista interne medicine i supspecijalista onkolog je načelnik Dnevne bolnice za hemioterapiju u Vranju. Iz prve ruke, same „prve linije fronta“ borbe protiv karcinoma, pitamo ga je da li nam je utisak pogrešan. Je li i ranije bilo ovako, ali nismo imali mreže, mobilne telefone, medije, koji bi nam ovakve priče učinili upadljivijim, češćim, svakodnevnim…? Šta kažu iskustva sa terena i brojke?
– Nažalost, već nekoliko godina unazad govorim da je maligna bolest – bolest 21. veka. Sve je više obolelih iz dana u dan. Prema našim projekcijama, to je i 5-10 odsto povećanja na godišnjem nivou. Prosto, nema porodice u kojoj bar nema jednog obolelog od maligne bolesti. Da, komunikacija jeste na znatno višem nivou pa se svaka vest brzo proširi. Ali, nekako imam utisak da se loše vesti o tome da je neko oboleo mnogo brže šire od onih dobrih, pozitivnih, kao što su pozivi na preventivne proglede i pozitivni ishodi bolesti ako je karcinom otkriven na vreme.
Rak se često krije iza simptoma koje pripisujemo životnoj rutini
Ponekad se čini da smo svi bolesni, da nas svaki deo tela boli bez obzira na godine i zdravstveno stanje i nije nam ni do čega. Simptome ignorišemo, pripisujemo umoru i tempu života. Šta je ono što nikako ne bismo smeli da zanemarimo ako znamo da je rano otkrivanje za neke karcinome ključ uspešne borbe sa bolešću?
– Mislim da ne postoji „ono što ne bismo smeli da zanemarimo“. Moramo voditi računa o svemu što je novo kao simptom. Dakle, o kašlju, promeni u ritmu i kvalitetu kašlja, sukrvici u ispljuvku, bolovima, promenu u obliku i koži dojki, kvržici u dojci, kvržici u bilo kom delu tela, dijareji, klokotanju u stomaku, opstipaciji… Zatim, krvi u urinu, krvi u stolici, slabom mlazu prilikom mokrenja, noćnom mokrenju. Jednostavno, nije fraza da treba osluškivati svoj organizam. Bilo šta da se javi prvi put a zatim ubrzo i ponovi, treba se javiti lekaru – jasan je onkolog.
Koji tipovi raka su dominantni kod žena a koji kod muškaraca
– Dnevna bolnica za hemioterapiju u Vranju zbrinjava onkološke bolesnike iz čitavog Pčinjskog regiona, ali i kosovskog pomoravlja. Naši pacijenti su odrasle osobe muškog i ženskog pola sa dijagnozom maligne bolesti. Što se tiče žena, to je najčešće karcinom dojke. Zatim pluća, pa ginekološki karcinomi. Kada je reč o muškarcima to je kancer pluća, zatim digestivnog trakta, pa karcinom prostate. Decu obolelu od malignih bolesti zbrinjavamo samo urgentno. Naime, ona se leče u tercijarnim ustanovama, a kod nas dolaze ukoliko imaju probleme između hospitalizacija – navodi prim. dr Zdravković.
Zašto če često dolazi lekaru kada je rak u IV stadijumu
Napredak medicine donosi nam sve uspešnije lečenje svih bolesti, pa i malignih. Ipak, ne možemo zatvarati oči pred činjenicom da veliki broj osoba od raka umire. Takođe, u poslednje veme često čujemo i reč „galopirajući“. Da li je način života „ubrzao“ i rakove?
– Sada imamo veliki broj novi lekova čiji je cilj da prevedu malignu bolest u neko hronično stanje sa kojim bi bolesnik mogao da živi i radi. Nažalost, sve češće se dešava da bolesnici dođu u IV stadijumu bolesti. Tada je obično zahvaćen i neki drugi organ. Izlečenje je u tom slučaju nemoguće, već možemo govoriti upravo o spomenutom prevođenju u hronično stanje. Ono može trajati i godinama, ali uz dobar kvalitet života. Kada se maligna bolest otkrije u početnom stadijumu, u velikoj meri može biti izlečena – često ponavlja načelnik Dnevne bolnice za hemioterapiju u Vranju.
Da li je u manjim sredinama lečenje od malignih bolesti brže, samim tim i efikasnije?
Pacijenti i njihove porodice su često pod povišenim nivoom stresa što zbog same bolesti, što zbog sistemskih poteškoća. Gužve su velike, medicinski kapacijeti ohgraničeni i u aparatima i u ljudstvu. Dugo se čeka i na dijagnostiku i na terapiju. Da li je u manjim sredinama suočavanje i borba sa rakom teža ili lakša u smislu navedenih izazova?
– Sve je lakše dok procedure mogu da se sprovode na sekundarnom nivou, i dijagnostika i lečenje. U ustanovi u kojoj ja radim, neke dijagnostičke metode zakazujemo i putem telefona, a sve u cilju interesa pacijenata. Uveli smo od 2010.godine i konzilijume u čemu nam pomažu lekari iz UKC Niš. Pokušavamo da napravimo da pacijent iz Vranja ide dalje samo kad baš mora da se odradi nešto u ustanovi tercijarnog tipa (hepatobilijarna hirurgija, neurohirurgija, gama nož, X-nož, scintigrafija, PET skener, lekovi sa C liste) – opisuje dr Zdravković.
Kako funkcioniše Dnevna bolnica za hemioterapiju u Vranju
Primarijus dr Zdravković dodaje da u njihovoj ustanovi nema čekanja na pregled. Istog dana kada bolesnik dobije uput za onkologiju, biva i pregledan. Često je to i bez uputa, samo sa odrađenim ultrazvukom ili skenerom gde ima sumnji na malignitet. Hemioterapija se planira unutar 5-10 dana, budući da ima i trodnevnih i petodnevnih protokola.
– Naravno, sve to iziskuje nenormalan napor nas koji radimo u Dnevnoj bolnici za hemioterapiju, i sestara i lekara. Gotovo svaki bolesnik lako dođe do naših telefona, pa tako imamo konsultacije tokom čitavog dana što zna da bude baš naporno, ali pozive ne odbijamo – ističe sagovornik eKlinika portala.
Da li medicinsko osoblje sa onkologije ikada „ogugla“ na borbu i sudbine pacijenata
Prim. dr Kosta Zdravković važi za jednog od omiljenih lekara, za koga pacijenti ne štede reči zahvalnosti i poštovanja. Pitali smo ga i da li je kao lekar onkolog „oguglao“ na ljude, stare, ili mlade, gledajući kako se bore? Šta im kaže i odakle snaga za to, ona, ljudska?
– Nisam oguglao i mislim da neću nikada, takva je moja priroda. Činjenica je da realno sagledavam stanje, te znam kome se koliko može pomoći i kakav je najrealniji ishod lečenja (za razliku od rodbine, što je i normalno). Snagu vučem iz zajedničkih pobeda sa pacijentima, kada se lečenje završi i sve je u redu, pa neko dođe posle desetak godina na kontrolu. Ili, recimo, kada nepokretnu najbolju drugaricu iz detinjstva stavim na noge i pomognem joj da, evo, šestu godinu već uživa u dobijenim parnicama njene ćerke (advokata, koja je bila na drugoj godini kada se mama razbolela) ili upisu sina na željeni fakultet (a završavao je 8. razred osnovne škole tada). Jednostavno, osmeh bolesnika mi daje snagu za dalje – odgovara lekar, koji retko kada svoje pacijente dočeka bez pozitivne energije i reči ohrabrenja.
Poruka pacijentima ali i onima koji o njima brinu
– Za one koji se leče poruka bi bila da slušaju savete svog lekara. Da moraju biti uporni, da moraju da se bore i da samo zajedno možemo pobediti ovu tešku bolest. Da nada uvek postoji i da moraju verovati u pozitivan ishod! Još jednom moram da istaknem važnost redovnih preventivnih i kontrolnih pregleda. Prvi put razmišljam o poruci za kolege… Oni su heroji puni empatije, koji svakog dana doživljavaju neverovatnu količinu stresa. Poručujem i njima da moraju voditi računa o sebi i svom zdravlju. Ali, i uživati u sitnicama, jer da bi bili spremni za tu svakodnevnu borbu, moraju biti zdravi… biti zdravi – slikovito završava razgovor za eKlinika portal prim. dr Kosta Zdravković, specijalista interne medicine i supspecijalista onkolog.
