Zašto digitalni umor najbrže oštećuje vene: otkriva dr Dario Jocić

U svetu u kojem su broj pređenih koraka zamenili sati provedeni pred ekranom, a pauze za odmor postale privilegija, čini se da je deo našeg tela koji najduže pamti- venski sistem.

Vene pamte svaki trenutak u kojem smo izabrali brzinu života umesto brige o sebi, svaki dan u kojem smo ostali zgrčeni nad tastaturom i svaku noć koju smo proveli pred telefonom umesto u snu.

Preporučujemo

– Venski sistem je poput hronike navika koje ponavljamo godinama– kaže vaskularni hirurg dr Dario Jocić za eKlinika portal i dodaje:

– One pamte duge radne sate, stres, preskakanje sna, ali i dane kada smo se gotovo u potpunosti stopili s ekranom.

Kad se telo pretvori u „zamrznuti kadar“

Dok radimo za računarom ili gledamo u telefon, telo vrlo često zauzme položaj koji liči na pauzirani film: minimalni pokreti, blago podignuta ramena, ukočen vrat, stisnuti mišići i napeti listovi. Taj fenomen sve češće se opisuje kao digitalni umor.

– Digitalni umor je stanje u kojem se telo ponaša kao da je pod stalnom, skoro neprimetnom tenzijom. A kada smo pod stresom, autonomni nervni sistem menja tonus krvnih sudova. To znači da se vene ne pune i ne prazne kako bi trebalo, pa loša cirkulacija postaje hronično stanje – objašnjava dr Jocić.

Kliničke studije pokazuju da stres može pogoršati simptome hronične venske insuficijencije, jer doprinosi zadržavanju tečnosti, hormonalnim disbalansima i upalama. Kombinacija stresa i nepokretnosti tako postaje savršena formula za razvoj problema sa venama.

Sedenje ostavlja vene bez podrške

Takođe, poznato je da dugotrajno sedenje i nedostatak fizičke aktivnosti direktno utiču na protok krvi. Mišići lista i butine deluju kao pumpa koja potiskuje krv ka srcu, a kada se ne aktiviraju dovoljno često, krv se zadržava u donjim delovima tela.

– Sedenje nije samo statična poza. To je stanje u kojem vene ostaju bez podrške. Dodajte tome digitalni stres, industrijsku ishranu, višak soli i manjak sna i dobićete savršeno okruženje za pritisak koji vene trpe iz dana u dan –  kaže dr Jocić.

Gojaznost i loša ishrana dodatno opterećuju vene povećanjem pritiska u donjem delu tela, kao i kroz proces upale koji slabi zidove vena. Nedovoljno spavanja remeti hormonalnu ravnotežu i utiče na zadržavanje tečnosti, što dodatno komplikuje stanje.

Sve ove navike, sedenje, stres, digitalna ukočenost, ishrana, umor – postaju „zapisi u krvnim sudovima“, tragovi koje naše vene vrlo dobro pamte.

Zašto digitalni umor posebno pogađa noge

Naši listovi i stopala trpe najveći deo težine statičnog položaja. Kada su mišići pasivni, vene nemaju podršku da krv vrate ka srcu, pa se pritisak nakuplja. Kod osoba koje već imaju genetsku predispoziciju, to ubrzava pojavu proširenih vena, otoka i neprijatnog osećaja težine.

– Ljudi često misle da je problem u naporu. Ali danas su najugroženiji oni koji deluju najmirnije, svi koji satima nepomično sede. To je nova anatomija modernog čoveka - objašnjava dr Jocić.

Kako prekinuti krug digitalnog umora

Dobra vest je da telo reaguje već na male promene.

– Preporuke koje najbrže vraćaju cirkulaciju u „živi režim“ uključuju kratko ustajanje i hodanje na svakih sat vremena, lagane vežbe za listove poput podizanja na prste, kruženja stopalima i manje soli, a više vode tokom dana – poručuje dr Jocić na kraju razgovora za eKlinika portal i dodaje:

– Digitalni umor je tiha pretnja, ali i upozorenje. Telo nam poručuje da mu treba ravnoteža.

Na kraju, važno je da znamo da nas naše telo ne kažnjava, već pokušava da nam pošalje poruku. Vene samo govore jezikom koji smo dugo zanemarivali. One čuvaju tragove svakog umora, svake neprospavane noći i svakog trenutka u kojem smo sebe stavili na pauzu. I zato je svaka mala promena – kratko ustajanje, nekoliko pokreta, čaša više vode, minut odmora – način da pokažemo telu da ga čujemo. Digitalni umor možda jeste rezultat savremenog života, ali briga o sebi je i dalje u našim rukama. Kad usporimo, kada udahnemo, kada se setimo da smo važni, telo to prepozna i uzvraća.

(eKlinika.rs)