Bol u karlici koji traje duže od 6 meseci i pogoršava se ne mora da se trpi, naglašava dr Đorđe Radić

Hroničan bol u karlici, koji traje duže od 6 meseci, tipičan je i najčešći simptom koji se povezuje sa pelvičnim venskim kongestivnim sindromom. Bolovi mogu biti tupi, obostrani ili jednostrani i nespecifični, tako da se u nekim situacijama ovaj problem kasno prepoznaje. Pacijentkinje dugo trpe, što u velikoj meri utiče na kvalitet života i narušava i fizičko i psihičko zdravlje. Da ipak ne mora da bude ovako, za portal eKlinika objašnjava ginekolog-akušer, spec. dr med. Đorđe Radić iz Zdravstvenog centra Sremska Mitrovica.

Šta je pelvični venski kongestivni sindrom?

Pelvični venski kongestivni sindrom može se definisati kao poremećaj u venskom sistemu karlice, odnosno predstavlja stanje postojanja venske slabosti u karlici. U osnovi nastaje kao posledica popuštanja i slabljenja zidova vena i posledičnog širenja lumena vena. Pelvični venski sindrom pogađa žene u reproduktivnoj dobi, a tačna učestalost se ne može precizno odrediti s obzirom na to da je ovo stanje često neprepoznato, a u potvrđivanju dijagnoze koriste se različiti kriterijumi. Prema nekim izveštajima, procenat učestalosti je između 5 i 25 odsto u opštoj populaciji, navode stručnjaci.

- Faktori koji pojačavaju bol u karlici kod pelvičnog venskog kongestivnog sindroma su dugi periodi stajanja, hodanja ili sedenja, kao i faktori koji povećavaju pritisak u trbuhu, kao što su podizanje tereta i trudnoća. Bol se generalno pogoršava tokom dana, kao i pre i u prvim danima menstruacije, a smanjuje se prilikom ležanja. Hroničan bol i te kako utiče na kvalitet života žene i, iz ličnog iskustva sa takvim pacijentkinjama, vremenom može značajno da utiče i na psihičko zdravlje. Često se dešava da se uzročno-posledične veze „konvertuju“, te se, u nedostatku pronalaska uzroka hroničnog bola, on često okarakteriše kao psihosomatski - kaže dr Radić.

Kao ostale simptome, dr Radić navodi osećaj težine u karlici, bolne odnose i/ili menstruacije, lumbalni bol, učestalo i urgentno mokrenje i često udruženo postojanje proširenih površinskih vena na spoljašnjim genitalijama ili proširenih vena donjih ekstremiteta i hemoroida.

- Zanimljivo je da kod određenog broja žena upravo ove proširene vene mogu biti i jedini znak pelvične venske insuficijencije - dodaje dr Radić.

Zašto dolazi do ovog problema?

Usled ovih nespecifičnih tegoba, koje mogu da se jave i u mnogim drugim stanjima, pacijentkinje često pogrešno tumače simptome. Zbog nespecifične simptomatologije ovaj sindrom je često neprepoznat i nedovoljno dijagnostikovan, naglašava dr Radić.

Kada je reč o uzrocima pelvičnog venskog kongestivnog sindroma, doktor napominje da je etiologija i dalje slabo shvaćena i smatra se da mnogi faktori doprinose nastanku.

- Karlična venska slabost može biti uzrokovana kombinacijom više faktora: genetskom predispozicijom, anatomskim abnormalnostima, hormonskim faktorima, postojanjem nefunkcionalnih venskih zalistaka, opstrukcijom venskog toka od strane susednih struktura i oštećenjem zidova vena. Mnoge studije ukazuju na povezanost proširenih vena i genetike, a prema nekim izveštajima i do 50 odsto proširenih vena može biti povezano sa genetikom. Sindrom je najprisutniji u reproduktivnoj dobi žene, jer je tada organizam hormonski najaktivniji, što govori u prilog tome da hormonski status i te kako može da utiče na nastanak ovog sindroma. Povišen krvni pritisak je pre svega bolest arterijskog dela cirkulacije, a ne vena, tako da ne postoji jasna, dokazana uzročno-posledična veza između venske insuficijencije male karlice i arterijske hipertenzije. Gojaznost može da doprinese nastanku i pogoršanju venske slabosti u toj meri što gojazne osobe imaju povišen pritisak u stomaku, pa na taj način otežavaju adekvatnu vensku drenažu – navodi dr Đorđe Radić.

Dijagnoza je i dalje izazovna iz više razloga

Pacijentkinje, kada osete bolove, obično se prvo obrate lekaru opšte prakse i/ili ginekologu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti pre nego što se upute na dalja ispitivanja i konsultacije, objašnjava doktor i naglašava da sama dijagnoza pelvične venske kongestije i dalje predstavlja veliki izazov iz više razloga.

- Simptomi su nespecifični i podrazumevaju mnoge uzroke. Lekari retko pomišljaju na ovo stanje, koje je, priznaćemo, nedovoljno opisivano u stručnoj literaturi. Sa druge strane, postoji nedostatak univerzalno prihvaćenih kriterijuma u dijagnostičkim imidžing metodama. Kada se žena požali na hroničan bol, prvo se isključe češći uzroci poput endometrioze, inflamatorne bolesti karlice, mioma, upale bešike, a zatim je naredni korak obično ultrazvučni pregled karlice za vizualizaciju krvnih sudova. Ukoliko se na ultrazvuku postavi sumnja na postojanje venske slabosti, za dalju potvrdu mogu se koristiti kompjuterizovana tomografija (CT) i magnetna rezonanca (MR) kao neinvazivne metode, i venografija kao invazivna metoda. Najveća prednost se danas daje magnetnoj rezonanci zbog neinvazivnosti, bezbednosti, veoma dobre rezolucije i kvaliteta slike, kao i zbog mnogih naprednijih tehničkih mogućnosti u analiziranju snimaka. Ako se pelvična venska kongestija ne otkrije na vreme, što je najčešći slučaj, retko dolazi do pojave akutnih opasnosti poput tromboze, već pre svega do pogoršanja postojećeg stanja i posledičnog pogoršanja kvaliteta života žene - precizira dr Radić.

Hroničan bol u karlici - prvi korak u lečenju

Obično je prvi korak u lečenju zapravo konzervativni tretman medikamentima, ali on je ograničen s obzirom na to da još uvek nedostaju podaci o dugoročnoj efikasnosti, objašnjava sagovornik portala eKlinika.

- Na raspolaganju su nam najrazličitiji lekovi. Prvo za čim pacijenti posežu su klasični analgetici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, koji mogu da smanje simptome, ali ne doprinose izlečenju. Hormonske terapije koje inhibiraju funkciju jajnika pokazale su izvesnu efikasnost, ali je terapija bila praćena brojnim neželjenim efektima. Upotreba supstanci poput dihidroergotamina, veoma često korišćenog za migrene, pokazala je izvesnu efikasnost u smanjenju bola, ali je efikasnost bila prolazna, uz pojavu neželjenih efekata. Na našem tržištu postoje mnogi venoaktivni lekovi, popularni flavonoidi, poput diosmina, flebodije, diosmin/hesperidina, koji mogu da smanje težinu karličnih simptoma - kaže dr Radić.

Kompresijski šorc

Doktor dodaje i da su pojedini autori izveštavali o primeni različitih kompresivnih metoda kao jedne od terapijskih opcija konzervativnog tretmana. Postoje studije sa korišćenjem kompresijskog šorca.

- Kompresijski šorc, korišćen dve nedelje, smanjio je hroničan bol u karlici i nelagodnost kod 81,3 odsto pacijenata. Takođe je došlo do smanjenja osećaja težine i oticanja nogu. Značajniji je i efikasniji u poređenju sa grupom koja je koristila elastične čarape, gde nije primećeno kliničko poboljšanje ili poboljšanje venske drenaže - navodi doktor.

Embolizacija vena karlice

Nekonzervativni tretman podrazumeva hirurško lečenje, kao i minimalno invazivnu endovaskularnu terapiju, takozvanu embolizaciju vena.

- Embolizacija vena u karlici je, jednostavno rečeno, minimalno invazivan postupak kojim se „zatvaraju“ bolesne, proširene vene koje prave problem. Do tih vena se dolazi tankim kateterima preko drugih krvnih sudova. Veoma je efikasna metoda i značajno smanjuje tegobe. Embolizacija se obično izvodi nakon neuspešnog medikamentnog tretmana, ali se sve više koristi i kao primarni tretman. Indikacije za embolizaciju se razlikuju u različitim publikacijama, ali se generalno preporučuje kod žena sa hroničnim pelvičnim bolom, kod žena sa teškim proširenjima površinskih vena genitalne regije i variksima donjih ekstremiteta, uz obavezno dokazanu pelvičnu vensku insuficijenciju. Komplikacije perkutane embolizacije su obično retke i bezopasne - precizira dr Radić.

Bol u karlici, pelvični venski kongestivni sindrom i plodnost

Pelvična venska insuficijencija nije dokazana kao direktan uzročnik neplodnosti, naglašava doktor, uz napomenu da poremećena venska drenaža jajnika u izvesnoj meri može teoretski doprineti disfunkciji jajnika, ali jasna veza sa infertilitetom ne postoji.

- Poruka pacijentkinjama je da ne trpe svoje tegobe i da se ne navikavaju da žive sa tim. Rešenja postoje, tako da svoje tegobe treba da podele sa svojim lekarima. S obzirom na to da se najveći deo pacijentkinja sa hroničnim pelvičnim bolom inicijalno obrati lekarima opšte prakse ili ginekolozima, važno je da se, u odsustvu drugih uzroka, uvek pomišlja i na ovaj sindrom. Takođe bi bila korisna dodatna edukacija ginekologa u primeni ultrazvuka u dijagnostici pelvične venske insuficijencije i upoznavanje sa dijagnostičkim kriterijumima, s obzirom na to da je ultrazvučni pregled metoda prvog izbora u dijagnostici - zaključuje dr Đorđe Radić.

Dr Đorđe Radić je specijalista ginekologije i akušerstva, trenutno zaposlen u Zdravstvenom centru Sremska Mitrovica. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva završio je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2024. godine sa odličnim uspehom. Prvenstveno je bio angažovan u primarnoj zdravstvenoj zaštiti žena, nakon čega prelazi na Odeljenje ginekologije u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici. Pored svakodnevne kliničke prakse, dr Đorđe Radić učestvuje na domaćim i međunarodnim kongresima, prateći savremene načine lečenja.

Član je Lekarske komore Srbije, Srpskog lekarskog društva, Udruženja za kolposkopiju i patologiju cerviksa Srbije, kao i Udruženja ginekološke endoskopije Srbije.

(eKlinika)