Voćni sokovi pali na testu zdravlja: Konzumenti imaju visok holesterol i loše spavaju

Naučnici sa University of California istraživali su kako na ljudsko zdravlje deluju voćni sokovi, celo voće i smutiji. Rastuća prevalencija nezaraznih bolesti ističe potrebu za preciziranim preporukama za ishranu koje prave razliku između oblika konzumiranja voća. Nova studija ispituje vezu  čvrstog voća, voćnih sokova i voćnih smutija sa različitim zdravstvenim ishodima.

Voćni sokovi imaju najlošiji uticaj na zdravlje 

Osobe starije od 10 godina trebalo bi svakog dana da pojedu barem 400 grama voća i povrća, preporuka je Svetske zdravstvene organizacija. Voće najčešće konzumiramo sveže, izmiksano u smuti (smoothie) ili isceđeno u sok, a kako se ovi načini konzumacije razlikuju po uticaju na zdravlje, analizirala je studija objavljena u časopisu Frontiers in Nutrition.

Preporučujemo

U studiji je anketirano više od 400 ljudi koji su podeljeni u četiri grupe: oni koji jedu celo voće, konzumenti smutija, konzumenti voćnih sokova i oni koji jedu malo voća. Rezultati su otkrili značajne razlike u zdravstvenim ishodima. Grupa koja je konzumirala voćne smutije pokazala je najbolje opšte zdravlje, sa najnižom prevalencijom hipertenzije (18,60 odsto), najnižom učestalošću problema sa mentalnim zdravljem (12,79 procenata) i najvišim samoprocenjenim nivoom energije (4,51 ± 0,70).

Nasuprot tome, grupa koja je konzumirala voćne sokove imala je najlošije ishode, uključujući najveću prevalenciju visokog holesterola (39,18 odsto) i najniži samoprocenjeni kvalitet sna (2,95 ± 0,85). Konzumenti sa malo voća imali su najviše stope kardiovaskularnih bolesti (16,17 odsto) i najviše poseta lekaru (5,48 ± 1,01).

Naučnici navode da nalazi studije naglašavaju potrebu za razlikovanjem vrsta konzumiranja voća u smernicama za ishranu. Zadržavajući vlakna uz poboljšanje biodostupnosti hranljivih materija, voćni smutiji mogu da ponude jedinstvene zdravstvene koristi.

Razlika između voćnog soka i voćnog smutije

Čvrsto voće - celo, sirovo ili minimalno prerađeno (isečeno/seckano) - tradicionalno se smatra najboljim načinom konzumiranja voća, iako dijetetske smernice insistiraju na tome da su svi oblici konzumiranja voća jednaki. Štaviše, mnogi veruju da su 100 odsto voćni sokovi (sok dobijen isključivo od voća) i voćni smutiji (blendirano voće) podjednako hranljivi kao i čvrsto voće, što je u skladu sa dijetetskim smernicama. Validnost takvih verovanja mora se proceniti putem naučnih istraživanja.

Voćni sok je tečnost ekstrahovana iz voća, dok je voćni smuti mešani napitak napravljen od celog voća i zadržava vlakna, pulpu i druge čvrste materije. Veruje se da ova razlika između ceđenja i blendiranja uzrokuje varijacije u odgovarajućim glikemijskim indeksima voćnih sokova i voćnih smutija. Međutim, kao što pokazuje studija, postoji ograničen broj istraživanja koja ispituju višestruke oblike konzumiranja voća. Studija krovnog pregleda, koja je otkrila smanjenu učestalost kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara, kongenitalnih srčanih oboljenja i raka usne duplje, ispitala je 77 meta-analiza - od kojih se samo jedna odnosila na alternativni oblik konzumiranja voća u odnosu na čvrsto voće ili voće uopšte.

(eKlinika.rs)