Kako reaguje naše srce ako redovno jedemo orašaste plodove

Kada redovno jedemo orašaste plodove smatra se da u organizam unosimo „superhranu“ jer su bademi, orasi, lešnici, indijski orah, brazilski orah, pistaći... prava energetska bomba spakovana u malu ljusku. Većina masti u orašastim plodovima su mononezasićene i polinezasićene masti ili „dobre“ masti. One pomažu u snižavanju lošeg LDL holesterola  i održavanju arterija elastičnim. Orasi su, na primer, posebno bogati omega-3 masnim kiselinama, koje smanjuju upalne procese u telu.

Ako jedemo orašaste plodove manji je rizik od srčanih bolesti

Ljudi koji jedu više orašastih plodova mogu da imaju manje šanse da umru od srčanih bolesti, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Journal of Nutrition.

Preporučujemo

- Iako su orašasti plodovi hrana bogata hranljivim materijama, nezasićenim mastima, biljnim proteinima, vlaknima i nekoliko vitamina i minerala, njihov visok sadržaj masti i kalorija je istorijski činio ljude neodlučnim da ih redovno uključuju u svoju ishranu. Ali ovi nalazi „jačaju postojeće dokaze“ koji ukazuju da orašasti plodovi mogu da smanje rizik od smrti od srčanih bolesti - kaže glavni autor studije Montry Suprono, doktor stomatoloških nauka i profesor i direktor Center for Dental Research na Loma Linda University.

Istraživanje veze između orašastih plodova i rizika od srčanih bolesti

Kardiovaskularne bolesti odgovorne su za jednu od tri smrti u SAD, što ih čini vodećim uzrokom smrtnosti. Najčešći oblik je koronarna arterijska bolest, poznata i kao ishemijska bolest srca (IBS), koja se razvija kada arterije postanu sužene i srce se bori da pumpa krv po celom telu.

Za ovu studiju, profesor Suprono i drugi istraživači pratili su više od 80.500 učesnika. Putem upitnika, tim je dokumentovao normalnu konzumaciju orašastih plodova kod učesnika. Uključili su unos orašastih plodova - bademe, indijske orahe, orahe i mešane orašaste plodove - kao i ukupan unos orašastih plodova, koji je obuhvatao orašaste plodove, kikiriki i puter od kikirikija. Tokom proseka od 11 godina, 4.258 ljudi je umrlo od kardiovaskularnih bolesti - od kojih je 1.529 imalo ishemijska bolest srca.

Podaci su pokazali da su ljudi sa najvećim ukupnim unosom orašastih plodova imali 14 odsto manji rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti i 19 procenata manji rizik od smrti od IBS u poređenju sa onima koji su imali najniži. Najveće smanjenje je primećeno kod onih koji su jeli najviše orašastih plodova - imali su 27 odsto manji rizik od smrtnosti od ishemijska bolest srca.

Orašasti plodovi predstavljaju zamenu za zdravlje srca

Pored ovih početnih nalaza, istraživači su takođe želeli da vide da li konzumiranje više orašastih plodova umesto manje zdrave hrane može imati pozitivan efekat i na rizik od smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Koristeći statističke modele, prof. Suprono i njegov tim su predvideli uticaj zamene jedne porcije orašastih plodova (28 grama) drugim namirnicama.

Otkrili su da zamena bilo koje druge hrane orašastim plodovima (uključujući orašaste plodove, kikiriki i puter od kikirikija) smanjuje rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti za 15 do 22 odsto, a ishemijsku bolest srca za 17 do 29 procenata. 

Orašasti plodovi su bili još efikasniji:

- Zamena orašastih plodova neprerađenim crvenim mesom smanjila je rizik od smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti za 44 odsto i rizik od smrtnosti od ishemijske bolesti srca za 38 procenata- Zamena prerađenog mesa, grickalica, slatkiša, jaja, sira i prženog krompira orašastim plodovima smanjila je rizik od smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti za 19 do 26 odsto i rizik od smrtnosti od ishemijske bolesti srca za 20 do 31 procenat.

Kako konzumiranje orašastih plodova utiče na srce?

Ishrana bogata voćem, lisnatim zelenim povrćem, integralnim žitaricama, nemasnim proteinima i orašastim plodovima dovodi se u vezu sa višestrukim faktorima koji vremenom poboljšavaju zdravlje srca, uključujući:

• Niži krvni pritisak
• Poboljšanu raznolikost mikrobioma
• Smanjenauvaskularnu upalu
• Niži LDL holesterol i viši nivo HDL holesterola.

(eKlinika.rs)