Šta jesti za mlađi izgled i nežniju kožu: Ove tri grupe namirnica mogu da pomognu

Šareno voće i povrće, zdrave masti i hrana koja podržava crevnu mikrobiotu obezbeđuju hranljive materije važne za zdravlje kože. Pojedina istraživanja ukazuju i na povoljan uticaj na izgled bora, ali efekti zavise od ukupne ishrane, životnih navika i drugih faktora.

Starenje kože je normalno, ali zavisi od brojnih faktora

Koža je najveći organ našeg tela i važna zaštitna barijera prema spoljašnjoj sredini. Svakodnevno je izložena sunčevom zračenju, zagađenju vazduha i drugim uticajima koji mogu da ubrzaju njeno starenje. Sa godinama se smanjuje i količina kolagena, proteina koji koži daje strukturu i čvrstinu, pa bore postaju izraženije.

Preporučujemo

Prema rečima profesora dermatologije Žana Krutmana sa Lajbnicovog instituta za istraživanje medicine životne sredine, UV zračenje nije jedini spoljašnji činilac koji doprinosi starenju kože. Ulogu mogu da imaju i drugi delovi sunčevog spektra, uključujući vidljivu svetlost i infracrveno zračenje.

Na sve ove procese ne možemo u potpunosti da utičemo. Ipak, jedan od činilaca kojima možemo da posvetimo više pažnje jeste ishrana za zdravu kožu.

1. Šareno voće i povrće obezbeđuju antioksidanse

Raznovrsno voće i povrće sadrži vitamine i biljna jedinjenja koja pomažu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa. Među njima su karotenoidi, pigmenti koji mnogim namirnicama daju žutu, narandžastu i crvenu boju.

Šargarepa je poznat izvor beta-karotena, paradajz likopena, dok zeleno lisnato povrće sadrži lutein. Organizam deo beta-karotena pretvara u vitamin A, važan za normalan rast i obnavljanje ćelija, uključujući ćelije kože.

Profesor hemije hrane Folker Bem sa Univerziteta „Fridrih Šiler” u Jeni objašnjava da se karotenoidi nakupljaju u tkivima i mogu da doprinesu otpornosti kože na oštećenja izazvana sunčevim zračenjem. Njihovo usvajanje iz hrane može da bude bolje kada se obrok kombinuje sa malom količinom masti, na primer maslinovim uljem. Ovakav doprinos ishrane ne zamenjuje kremu za zaštitu od sunca, odeću i boravak u hladu.

Vitamin C je neophodan za stvaranje kolagena

Paprika, citrusi, kivi i drugo voće i povrće obezbeđuju vitamin C. Ovaj vitamin je neophodan za sintezu kolagena i ima antioksidativno delovanje. Dovoljan unos podržava normalnu funkciju kože, ali veće količine ne znače automatski i manje bora.

Redovnost je važnija od povremenog unošenja pojedinačne „supernamirnice”. Kako navodi Krutman, za merljive promene povezane sa unosom određenih antioksidanasa obično su potrebne nedelje dosledne ishrane.

Šta je pokazalo istraživanje o mangu

U maloj pilot-studiji žene posle menopauze konzumirale su 85 ili 250 grama manga četiri puta nedeljno tokom 16 nedelja. U grupi koja je jela manje porcije zabeleženo je smanjenje nekih pokazatelja izraženosti bora, dok su veće porcije bile povezane sa pogoršanjem pojedinih pokazatelja.

Razlog za ovu razliku nije razjašnjen. Pretpostavka da bi šećeri iz manga mogli da imaju ulogu nije dokaz uzročne veze. Zbog malog broja učesnica i specifične ispitivane populacije, rezultati ne mogu da se primene na sve ljude niti predstavljaju osnov za preporučivanje određene količine manga protiv bora.

2. Zdrave masti doprinose očuvanju kožne barijere

Orašasti plodovi, semenke i riba mogu da budu deo raznovrsne ishrane koja obezbeđuje hranljive materije važne za kožu. Bademi, lešnici i semenke suncokreta sadrže vitamin E, antioksidans koji pomaže u zaštiti ćelija od oksidativnog oštećenja. Orašasti plodovi i semenke obezbeđuju i nezasićene masne kiseline, važne za normalno funkcionisanje zaštitne barijere kože.

Mogu li bademi da utiču na izgled bora

U malom randomizovanom istraživanju, žene posle menopauze koje su tokom 16 nedelja jele bademe imale su manje izražene bore u odnosu na učesnice koje su dobijale drugu užinu iste energetske vrednosti. Rezultati su zanimljivi, ali ne znače da bademi uklanjaju bore. Ispitivanje je obuhvatilo određenu grupu žena, a za pouzdanije zaključke potrebna su veća istraživanja.

Bademi ili orasi mogu jednostavno da se dodaju salati, ovsenim pahuljicama ili jogurtu. Važno je da budu deo uravnoteženog jelovnika.

Masna riba je izvor omega-3 masnih kiselina

Losos, sardine i skuša sadrže omega-3 masne kiseline, koje učestvuju u regulisanju zapaljenskih procesa u organizmu. Njihov mogući doprinos zdravlju kože predmet je istraživanja. Ipak, konzumiranje ribe ne može da spreči oštećenja od sunca niti da zameni svakodnevnu zaštitu kože.

3. Raznovrsna biljna i fermentisana hrana podržava zdravlje creva

Creva i koža povezani su preko imunskog sistema, metaboličkih procesa i signalnih molekula. Ova veza poznata je kao osa creva-koža, a naučnici istražuju kako crevna mikrobiota utiče na stanje kože. Voće, povrće, mahunarke, integralne žitarice, orašasti plodovi i semenke obezbeđuju vlakna koja koriste pojedini korisni crevni mikroorganizmi. Zato je raznovrsnost biljne hrane važnija od oslanjanja na jednu namirnicu.

Fermentisani proizvodi, poput jogurta, kefira i kiselog kupusa, takođe mogu da budu deo takve ishrane. Međutim, nije svaka fermentisana namirnica istovremeno i probiotik: prisustvo živih mikroorganizama i dokazani zdravstveni efekti zavise od konkretnog proizvoda i mikroorganizama koje sadrži.

Moguće koristi za kožu i dalje se ispituju. Nema dovoljno osnova za obećanje da će određena fermentisana namirnica smanjiti bore ili sprečiti kožno oboljenje.

Ishrana za zdravu kožu daje najbolje rezultate uz svakodnevnu negu

Nijedna namirnica ne može da zaustavi prirodno starenje. Raznovrsna ishrana, međutim, može da obezbedi vitamine, masne kiseline i druge sastojke potrebne za normalno funkcionisanje kože.

Praktičan početak je da obroci redovno sadrže povrće različitih boja, voće, mahunarke, integralne žitarice i izvore nezasićenih masti.

Uz ishranu, važna ostaje zaštita od sunca. Američka akademija za dermatologiju preporučuje preparat širokog spektra zaštite, otporan na vodu, sa SPF najmanje 30, uz hlad i zaštitnu odeću. Zdrava ishrana dopunjuje ove navike i pomaže da koža dobije ono što joj je potrebno za očuvanje zdravlja.

(eKlinika.rs)