Riblje ulje i riba, bogati su omega 3- masnim kiselinama, koje utiču na mnoštvo funkcija organizma – jačaju koncentraciju, štite srce, blagotvorno deluju na krvne sudove, oči, kožu, a veruje se i da mogu da smanje rizik od nekih oblika raka. Stručnjaci savetuju, ipak, pažljivu primenu. Tragovi toksina mogući su u namirnicama i suplementima koje se nude kao bogati izvori omega 3-masnih kiselina. U nekim situacijama i najskuplji losos nije dobar izbor omega-3 masnih kiselina.
Omega 3-masne kiseline stabilizuju ćelijski zid
Omega 3-masne kiseline su esencijalne nezasićene masne kiseline koje ne mogu da se sintetišu u telu, što znači da moramo da ih unosimo putem hrane. Postoje tri vrste omega 3-masnih kiselina, to su ALA, EPA i DHA masne kiseline. Stručnjaci navode da optimalni dnevni unos omega-3 masne kiseline treba da bude 300-500 mg. Ovom esencijalnom nezasićenom masnom kiselinom posebno su bogate neke vrste riba kao što su losos, skuša, sardina, tunjevina, ali i orasi, lanene semenke. Problem je što se neke od namirnica deklarišu i prodaju kao izuzetno vredne i pune omega 3-masnih kiselina, a da u stvari osim dobre reklame i visoke cene ne nude nikakve zdravstvene koristi.
– Omega 3-masne kiseline mogu da nam stabilizuju ćelijski zid i one su deo sastava ćelijskog zida svih ćelija u našem telu. Moguće je, ipak, da dođe do zdravstvenih tegoba, ukoliko koristimo šest meseci, na primer, nekvaliteno riblje ulje ili suplement. Mnogo je proizvođača i cene suplemenata su različite. Potrebno je da obratimo pažnju odakle dolaze ti suplementi, ko je proizvođač. Da li je to, na primer, baš sertifikovano ulje divljeg bakalara, jer je moguće da nekada u nekim od ulja bude i tragova teških metala – kaže za eKlinika portal, strukovni nutricionista dijetetičar, specijalista javnog zdravlja Marija Prčić.
Da li je svaki losos i divlji losos?
Biolozi su izučavali ribu koja je deklarisana kao losos, koja se smatra najboljim izvorom omega 3-masnih kiselina, da bi se na kraju ispostavilo se da to, kako navodi Marija Prčić, uopšte nije bio divlji (lovljenji) losos. Od 100 uzoraka, možda su samo dva pokrivala naznačeno deklarisanje, dodaje ona. Postoje razne vrste ribljeg ulja, na primer, ulje bakalara je kod nas bilo dosta atraktivno u periodu covid 19 epidemije, zbog protivupalnog efekta i uticaja na vrednosti D – dimera.
– Riblje ulje sadrži vitamin E, supstancu koja može da potpomogne razvoj mozga, vida, ovo ulje ima i određenu količinu vitamina D, omega-3 i omega-6 masnih kiselina. U ulju bakalara dosta je korisnih sastojaka i ono se preporučuje za korišćenje, ali ne treba to mešati sa suplementima omega-3 masnih kiselina gde imamo, izdvojene masne kiseline omega-3 u određenoj dozi. Kada se odlučimo za suplementaciju bitno je da se savetujemo sa stručnjakom – navodi Marija Prčić.
Da li nam je potrebna suplementacija?
Sva istraživanja u proteklih 5 do 10 godina, kako kaže sagovornica portala eKlinika, rađena su na suplementima kapsula ribljeg ulja ili omega-3 masne kiseline, ali ne na samom ribljem ulju, pa je zato teže uraditi neko poređenje.
– Veoma je bitno shodno zdravstvenom stanju konsultovati se i videti da li nam je uopšte potrebna suplementacija ribljim uljem ili kapsulama omega -3 masnih kiselina, proveriti doziranje i na kraju, sve se može upotpuniti i dobrim načinom ishrane – kaže Marija Prčić.
Tragovi toksina i neželjeni efekti ribljeg ulja
Premda se veruje da pomaže u lečenju brojnih oboljenja, naučnici još ispituju nuspojave i moguću toksičnost ribljeg ulja. Zahvaljujući omega-3 masnim kiselinama, riblje ima pozitivan učinak na zdravlje ljudi. Veliki broj istraživanja dokazuje da je posebno korisno za zdravlje kardiovaskularnog sistema, za lečenje upala. Ipak, ima i stručnjaka koji ukazuju na moguće tragove toksina i neželjene efekte ribljeg ulja.
Masno tkivo ribe je bogato omega-3 kiselinama, ali stručnjaci navode da ono nekada može sadržavati visoke koncentracije štetnih materija, kao što su živa, kadmijum. Priča se i o neželjenim efektima koji mogu uključiti kognitivna oštećenja, razvoj određenih oblika raka, probleme sa radom jetre i bubrega.
– Sve toksine naš organizam, skladišti u masnom tkivu. Bitno je poreklo ulja, severnoevropske zemlje imaju bolja ulja, važno je da proverimo poreklo ribe koju kupujemo u konzervi. Proizvođači nekada dodaju dosta loših biljnih rafinisanih ulja. Tragovi toksina su mogući i u ribi iz okeana, problem je prisustvo plastike. Mislim da je posle epidemije covid 19, ovo sve prisutnija poteškoća, dosta je bačenih plastičnih maski, rukavica u morima, pojavljuje se i živa kao upitna, pa ne treba preterivati. Najbolje je u jednom periodu tokom zime koristiti suplemente, a u drugim periodu, više se okrenuti ka izvornim namirnicama omega -3 masnih kiselina biljnog i životinjskog porekla – naglašava Marija Prčić.
Bolja resorpcija iz životinjskih namirnica
Omega-3 i omega-6 masnoće su zdrave, ali bolje se resorbuju one iz životinjskih namirnica nego iz biljaka.
– Lan je dobar izvor, ali teže se resorbuje pa je nekada potrebno uneti veće količine kako bismo zadovoljili potrebe. Kod nas nema još biljnih ulja koja bi zadovoljila potrebe, na primer vegana, pa se njima savetuje suplementacija. Sve zavisi od toga šta nam je cilj, ako hoćemo prevenciju onda nam je izbalansirana ishrana dovoljna, ali ako ima zdravstvenih problema primenjuje se suplementacija uz nadzor stručnjaka – navodi Marija Prčić.
Omega 3-masne kiseline ponašaju se kao najjači antioksidanti u prirodi
Riblje ulje može kod nekih osoba može izazvati mučninu, dijareju, masnu stolicu. Omega-3 masne kiseline mogu, kako se smatra, povećati nivo šećera u krvi. Savetuje se i da pacijenti sa rizikom od hormonskog disbalansa, ili osobe koje prolaze kroz hormonsku terapiju, pažljivo koriste riblje ulje. Oprezna upotreba savetuje se i kod bolesti creva, astme, oštećenja jetre i kod osoba sa rizikom od raka debelog creva.
Ograničenja za unos omega-3 masnih kiselina postoje kod pacijenata koji piju antikoagulanse (varfarin) i preparate aspirina na dnevnoj osnovi. Visoke količine omega-3 masnih kiselina mogu pospešiti razređivanje krvi i smanjiti sposobnost njenog zgrušavanja. Poseban oprez savetuje se pacijentima koji koriste lekove protiv zgrušavanja krvi, kako ne bi došlo do krvarenja.
– Omega 3-masne kiseline ponašaju se kao najjači antioksidanti u prirodi, potrebno je zato da osobe koje su na antikoagulantnoj terapiji ne koriste na svoju ruku sve antioksidanse. Potrebna je doza opreza. Omega 3-masne kiseline se ne savetuju ni ljudima koji imaju probleme sa želucem, kod alergija na proteine ribe, ukoliko smo imali u skorije vreme operaciju digestivnog trakta – navodi Prčić.
Kako iskoristiti sve prednosti ribljeg mesa?
Moguće je da nekada ne iskoristimo sve prednosti ribe, jer je pripremamo na pogrešan način.
– Kod nas se riba najčešće prži, pri čemu se lako gube omega 3- masne kiseline. Pri ovom procesu, u isto vreme, stvaraju se neke druge vrste masnoća koje su štetne za organizam. Bolje je da ribu obarimo i na taj način sačuvamo dobre omega 3-masne kiseline. Strukture proteina ribe, mnogo su osetljivije u odnosu na juneće ili svinjsko meso – kaže specijalista javnog zdravlja Marija Prčić.
Ni najkvalitetniji losos,nit riblje ulje nema vise omega 3,od lanenog ulja,