Kada reči zastanu, muzika govori: Kako muzikoterapija dopire do čovekove duše

Muzika može da nas umiri, pokrene emocije i vrati uspomene za koje smo mislili da su izgubljene. Međutim, muzikoterapija nije samo slušanje prijatnih melodija. Reč je o stručno vođenom terapijskom procesu koji može da pruži podršku deci sa teškoćama u govoru, pažnji, komunikaciji i izražavanju emocija.

O tome kako izgleda muzikoterapija, kome može da pomogne i gde su njene granice, u novom ePodcastu, objavljenom na YouTube kanalu eKlinika portala, razgovarali smo sa Selenom Trifunović, muzikoterapeutom koja radi sa decom na Klinici za dečju psihijatriju u Antverpenu.

Preporučujemo

Muzikoterapija nije čas muzike

Za muzikoterapiju nisu potrebni muzički talenat, sluh niti poznavanje nota. Instrumenti, ritam, tempo, harmonija, melodija, ali i tišina, koriste se sa jasno određenim terapijskim ciljem.

– Muzikoterapija je stručno vođen terapijski proces u kojem isključivo edukovani terapeut koristi muziku i njene elemente u cilju poboljšanja fizičkog i mentalnog zdravlja deteta, odrasle ili starije osobe. U tome je suštinska razlika između muzikoterapije i časa muzike ili muzičke radionice – objasnila je Selena Trifunović.

Dok se na časovima muzike uče note, tehnika pevanja ili sviranja, muzikoterapeut posmatra potrebe deteta i bira način rada koji može da mu pomogne da se umiri, usredsredi, izrazi ili uspostavi kontakt sa drugom osobom.

Tišina je takođe deo terapije

Prvi susret sa detetom ne izgleda uvek isto. Neko dete odmah prilazi instrumentima, dok drugo ćuti, povlači se ili odbija kontakt. Zbog toga terapeut najpre posmatra dete i upoznaje njegov način komunikacije.

– Ako je dete neverbalno, posmatram šta može, a šta ne može. Neko dete odmah želi da isproba instrumente, dok drugo sedne i ćuti. Tišina je takođe deo muzikoterapije. Pauzom detetu dajemo prostor da obradi ono što se dešava i pokazujemo mu: „Želim da nešto kažeš i spremna sam da sačekam” – istakla je Selena Trifunović.

Muzikoterapija se prilagođava trenutnom stanju deteta. Unapred pripremljen plan može da se promeni ako dete dođe ljuto, uplašeno, uznemireno ili bez želje za saradnjom.

Ritam može da umiri, ali i da pokrene dete

Ritam je jedan od najvažnijih elemenata muzikoterapije jer je prisutan u disanju, otkucajima srca, hodu i svakodnevnim pokretima.

– Mi smo svi ritmička bića. Dišemo i živimo u ritmu. Ritam može da reguliše, umiri i stimuliše, kao i melodija. Zato izbor instrumenta nikada nije slučajan. Tačno znam zašto tog dana koristim klavir, bubanj ili ksilofon i šta želim da postignem – rekla je Selena Trifunović.

Kod deteta sa ADHD-om terapijski cilj može da bude duže zadržavanje pažnje, postavljanje strukture ili čekanje na red. Kod deteta koje teško govori muzika može da se koristi kao dodatna podrška komunikaciji, u saradnji sa logopedom i drugim stručnjacima.

Dete možda ne govori, ali ima šta da nam kaže

Muzikoterapija ne polazi od onoga što dete ne može, već pokušava da pronađe njegove očuvane sposobnosti, interesovanja i načine izražavanja.

– U muzikoterapiji je svaka osoba dovoljna upravo onakva kakva jeste. Ne želim nikoga da menjam. Želim da pronađem njegove potencijale i da mu omogućim da ono što ne može da kaže rečima pokaže na drugi način – naglasila je Selena Trifunović.

Posebno je važno da roditelji nakon postavljanja dijagnoze ne čuju samo spisak ograničenja svog deteta.

– Duboko verujem da svako dete, bilo da je verbalno, neverbalno ili u kolicima, ima svoje potencijale i talente. Hajde da ih vidimo zajedno i da detetu damo priliku da nam pokaže šta može – poručila je Selena Trifunović.

Muziku možemo da unesemo i u svakodnevne porodične rituale

Roditeljima nisu potrebni instrumenti niti muzičko obrazovanje da bi koristili ritam i pesmu u svakodnevnoj komunikaciji sa detetom. Jednostavna melodija može da najavi završetak gledanja crtanog filma, odlazak u park, spremanje za kupanje ili odlazak na spavanje.

Umesto naglog prekidanja aktivnosti, detetu možemo unapred najaviti promenu kratkom pesmicom ili ritmičkom frazom. Na taj način ono dobija strukturu i vreme da se pripremi za ono što sledi.

– Roditelji ne moraju da znaju da pevaju ili sviraju, niti da imaju lep glas. Važno je da budu uz dete i da zajedno sa njim stvaraju pesmicu kojom mogu da zaokruže neku aktivnost ili ceo dan. Odnos i prisutnost roditelja su ključni – rekla je Selena Trifunović.

Posebnu vrednost imaju melodije koje roditelji sami osmisle za svoje dete.

– Uspavanka koju sami smislite za svoje dete je najdivnija. Dete prepoznaje glas roditelja, a ta povezanost počinje još dok je u majčinom stomaku – istakla je naša sagovornica.

Najvažnije je da sačekamo odgovor deteta

Selena Trifunović podsetila je na snimak oca koji je ponavljao zvuke svoje bebe, a zatim strpljivo čekao da mu ona odgovori. Iako dete još nije izgovaralo reči, između njih se odvijala prava komunikacija.

– Otac je uradio nešto ključno, sačekao je odgovor svog deteta. Beba je u tom trenutku dobila nešto veoma vredno: „Vidi, mene neko čuje. To što radim ima smisla i nešto znači.” Mnogo pre prvih reči imamo muziku kao jedno od najvažnijih sredstava komunikacije – objasnila je Selena Trifunović.

Muzikoterapija ne zamenjuje lekove

Muzikoterapija može da bude deo podrške deci i odraslima, kao i osobama sa demencijom, Parkinsonovom bolešću ili posledicama moždanog udara. Ipak, njene granice moraju jasno da se razumeju.

– Muzikoterapija ne leči bolest i ne može da zameni lekove. Ona može da podrži, stimuliše i podstakne određene sposobnosti, ali mora da se primenjuje stručno, bezbedno i etički – naglasila je Selena Trifunović.

Zbog toga muzikoterapeut najčešće radi kao deo multidisciplinarnog tima u kojem se nalaze psihijatar, psiholog, logoped, radni terapeut, fizioterapeut i drugi stručnjaci.

Muzika može da probudi uspomene koje demencija nije izbrisala

Lični susret sa demencijom dodatno je usmerio profesionalni put Selene Trifunović. Kada je njena majka obolela od neurološkog oboljenja i demencije, počela je da istražuje kako bi muzikom mogla da podstakne njena sećanja, zadrži je duže u sadašnjem trenutku i pomogne joj da ponovo prepozna bliske ljude.

Kasnije je u Belgiji svirala na koncertima namenjenim osobama sa demencijom. Trenuci u kojima bi joj prilazili, sedali pored nje i zajedno sa njom svirali bili su, kako kaže, veoma emotivni.

– Videla sam ko su oni bili. Demencija im je oduzela trenutno sećanje, ali nije izbrisala ono ko su, šta su bili i koliko su voleli život. Muzika je uspevala da probudi trenutke interakcije i sećanja – rekla je Selena Trifunović.

Muzika ne može da izleči demenciju niti da zaustavi njeno napredovanje, ali poznata melodija ponekad može da probudi emociju, podstakne kontakt i na trenutak približi osobu svetu koji joj postaje sve udaljeniji.

Pet minuta za mirniji završetak dana

Muzika nije jedini ritam koji treba da čujemo. Ponekad je dovoljno da se na kraju dana zaustavimo i oslušnemo sopstveno disanje.

– Osvestite disanje, ritam srca i svoje telo. Duboko udahnite, glasno izdahnite ako vam je potrebno i dajte svom glasu prostor da otpusti ono što nosite u sebi. Poslednjih pet minuta pred spavanje neka budu vreme za disanje – poručila je na kraju ePodcasta Selena Trifunović.

Kako muzikoterapija izgleda u praksi, na koji način može da pomogne deci sa autizmom, ADHD-om i teškoćama u govoru, kao i šta roditelji mogu da primene kod kuće, pogledajte u celom ePodcastu sa Selenom Trifunović na YouTube kanalu eKlinika.

(eKlinika.rs)