Dodirivanje zemlje i biljaka može da utiče na bakterije i imunitet već za nekoliko nedelja, evo kako

Boravak u prirodi povezujemo sa kretanjem, čistijim vazduhom i odmorom od svakodnevnog stresa, ali naučnici istražuju još jedan mogući zdravstveni efekat - direktan dodir kože sa zemljom i biljkama. Istraživanja ukazuju na to da kontakt sa zemljom, mahovinom, travom i drugim prirodnim materijalima povećava raznovrsnost mikroorganizama na našoj koži.

Zašto više različitih bakterija na koži može da nam koristi

Ove promene se ne završavaju nužno na njenoj površini, jer naučnici beleže i pokazatelje koji upućuju na uticaj na funkcionisanje imunskog sistema.

Ideja da na koži imamo više bakterija na prvi pogled možda ne zvuči kao nešto poželjno, ali nisu svi mikroorganizmi naši neprijatelji. Kada na koži postoji bogata i raznovrsna zajednica mikroba, njeni članovi međusobno se kontrolišu i mogu da otežaju širenje patogenih bakterija. Sve više istraživanja zato pokazuje da kontakt sa zemljom i biljkama predstavlja jednostavan način da se poveća mikrobna raznovrsnost kože.

Ipak, dvadesetak sekundi dodirivanja zemlje nije dovoljno za trajnu promenu, upozoravaju istraživači, jer se u nekim eksperimentima mikrobiota kože veoma brzo vratila u stanje slično početnom. Rezultati zato ukazuju na to da bi duži ili češći kontakt kože sa prirodnim materijalima mogao značajnije da promeni mikrobnu zajednicu koja živi na našem telu. Upravo to pitanje naučnici sada ispituju i kod dece koja svakodnevno provode vreme u prirodnijem okruženju.

Deca koja se igraju sa zemljom imaju raznovrsniji mikrobiom kože

U finskom vrtiću Aurinkolinna deca svakoga dana provode najmanje nekoliko sati napolju, među drvećem i žbunjem, igrajući se peskom, blatom, zemljom i komadićima drveta. Vrtić je jedan od 43 centra uključena u istraživački projekat Vahvistu, u kojem naučnici prate mikroorganizme na koži, u pljuvački i stolici dece, ali analiziraju i uzorke krvi i kose. Cilj je da tokom tri godine utvrde šta se događa sa imunskim sistemom dece kada se u prostore u kojima se svakodnevno igraju uvede više prirodnih elemenata.

Projekat se nadovezuje na ranije istraživanje koje je vodila ekolog Marja Roslund, a u kojem je šumsko tlo, zajedno sa tresetom i prostorima za sadnju biljaka, preneto u dvorište jednog vrtića. Naučnici su ispitivali bakterije na koži, u pljuvački i crevima male dece nakon 28 dana redovne igre u takvom okruženju, a zatim ponovo posle godinu dana. U poređenju sa decom koja su se igrala u popločanom dvorištu, deca koja su bila u kontaktu sa šumskim tlom godinu dana kasnije imala su veću mikrobnu raznovrsnost na koži.

„Bolest je kao diktator, a zdrava koža kao demokratija“

Mikrobna raznovrsnost važna je zato što veći broj različitih bakterija može da spreči da bakterije koje izazivaju bolesti postanu dominantne i tako pomaže održavanju ravnoteže mikrobne zajednice. Roslund to slikovito objašnjava rečima: „Bolest je kao diktator, a zdrava koža je kao demokratija.“ U njenom istraživanju na koži dece koja su se igrala na šumskom tlu pronađeno je i manje potencijalnih patogena.

Moguće objašnjenje jeste to što veći broj i raznovrsnost drugih mikroorganizama ostavljaju manje prostora bakterijama koje bi mogle da nam naškode. „Pošto ima toliko mnogo svega drugog, nema toliko prostora za patogene“, kaže Roslund. Međutim, istraživače je posebno zainteresovalo to što se efekti kontakta sa mikroorganizmima iz prirode možda ne završavaju na površini kože.

Promene su zabeležene i u pokazateljima imunskog sistema

U jednom eksperimentu Roslund je zamolila grupu male dece da se igra u peščaniku punom zemlje sa velikom mikrobnom raznovrsnošću, dok se druga grupa igrala u peščaniku koji je izgledao isto, ali je sadržao znatno manje različitih mikroorganizama. Kod dece koja su se igrala u mikrobiološki bogatijem okruženju očekivano se povećala raznovrsnost određenih bakterija na koži. Istovremeno su u uzorcima krvi zabeležene promene citokina povezane sa imunoregulacijom, odnosno sposobnošću imunskog sistema da se bori protiv pretnji, a da pritom ne reaguje preterano.

Istraživanja koja stoje iza projekta Vahvistu oslanjaju se na takozvanu hipotezu biodiverziteta, prema kojoj vazduh, biljke i zemljište bogati različitim mikroorganizmima utiču na ljudski mikrobiom, a preko njega potencijalno i na zdravlje. Roslund je utvrdila da se kod dece koja su se igrala u dvorištu sa šumskim tlom povećala raznovrsnost bakterija iz grupe gamaproteobakterija, a to povećanje bilo je povezano sa većim brojem regulatornih T ćelija. Ove bele krvne ćelije imaju važnu ulogu u kontroli i održavanju ravnoteže imunskog sistema, kao i u sprečavanju autoimunskih reakcija.

Da li kontakt sa prirodom može da smanji rizik od ekcema, astme i alergija

Naučnici za sada nemaju dovoljno dokaza da zaključe da igra u zemlji ili drugi kontakt sa prirodom može da spreči bolesti posredovane imunskim sistemom, kao što su ekcem, astma i alergije.

- Još ne možemo da kažemo da, ako imate kontakt sa prirodom, nećete dobiti, na primer, astmu. Ali, čini se da bi to moglo da smanji mogućnost pojave tih poremećaja imunskog sistema - kaže naučnica Mira Grönroos iz Finskog instituta za životnu sredinu.

Zanimljivo je da slični rezultati nisu zabeleženi samo kod dece, jer su u jednom istraživanju odrasli tokom zime mesec dana uzgajali povrće u zatvorenom prostoru. Kod onih koji su svakodnevno radili sa zemljom bogatom različitim mikroorganizmima povećala se raznovrsnost bakterija na koži, kao i broj antiinflamatornih citokina u krvi, dok u kontrolnoj grupi takve promene nisu zabeležene.

U drugom istraživanju, nakon što su u finske kancelarije postavljeni „zeleni zidovi“ od živih biljaka, već posle dve nedelje povećala se raznovrsnost mikroorganizama na koži zaposlenih, dok se nivo proinflamatornih citokina u krvi smanjio.

Ne moramo da se plašimo svake grudvice zemlje

Grönroos je zamolila je učesnike jednog eksperimenta da 20 sekundi trljaju ruke zemljom, tresetom i mahovinom. Broj i raznovrsnost mikroorganizama na njihovoj koži povećali su se čak i nakon što su ruke isprali vodom iz česme.

- Golim okom njihove ruke izgledale su čisto, ali promena je bila ogromna - kaže Grönroos.

Grönroos rezultate istraživanja primenjuje i u svojoj porodici i ne sprečava decu da iz prirode kući donesu šišarke ili grančice.

- Kada izađem napolje sa decom, ako žele da pokupe neke šišarke ili grančice, ne kažem im 'ne'. Dozvolim im da ih donesu kući i tamo se igraju njima - kaže ona.

Prema njenom mišljenju, gradove bi takođe trebalo planirati tako da ljudi imaju više svakodnevnih prilika za kontakt sa prirodom, čak i kada namenski ne odlaze u park ili šumu. Nauka tek treba preciznije da objasni na koje sve načine mikroorganizmi iz prirodnog okruženja utiču na naš imunski sistem, ali dosadašnji nalazi ukazuju na zanimljivu vezu između biodiverziteta, mikrobioma kože i imunskog odgovora.

- Rizik je mali, a postoje „brojne potencijalne koristi bez očiglednih velikih štetnih posledica - zaključuje Grönroos.

(eKlinika.rs)