Baštovanstvo ima neke skrivene koristi: Kako kopanje zemlje može da poboljša mentalno blagostanje

Postoji čitava oblast koja se zove hortikulturna terapija. Posvećena je korišćenju aktivnosti zasnovanih na biljkama i baštama kako bi se pomoglo ljudima koji imaju potrebe za lečenjem

Baštovanstvo ima brojne prednosti i koristi po fizičko i mentalno stanje čoveka. Uprkos znojenju, naprezanju i nezgodnom položaju tela, uređivanje bašte spada u vežbu koja je dobra za naše telo. Međutim, postoji nešto u kopanju zemlje dok slušamo cvrkut ptica i zujanje bubica što nam podiže raspoloženje, a takav efekat ima čak i miris zemlje i humusa. Za sve to postoje naučni razlozi.

Hortikulturna terapija obuhvata aktivnosti u bašti

Preporučujemo

- Postoji čitava oblast koja se zove hortikulturna terapija, a koja je posvećena korišćenju aktivnosti zasnovanih na biljkama i baštama za podršku ljudima koji su identifikovali potrebe za lečenjem - objašnjava Karen Haney, instruktorka hortikulturne terapije na The University of California - UCLA Extension u Long Biču, Kalifornija.

Sarah Thompson, profesionalno registrovani hortikulturni terapeut, navodi da istraživanja pokazuju da 20 do 30 minuta baštovanstva, nekoliko puta nedeljno, može da smanji stres i podigne raspoloženje, a koristi se povećavaju što se čovek češće bavi baštenskim poslovima.

Nije stvar samo u boravku na otvorenom

Boravak u prirodi može da poboljša raspoloženje i vrati fokus, kaže Thompson, ali „aktivno angažovanje oko negovanja biljaka, odlučivanje i praćenje rezultata rada tokom vremena dodaje jedinstven sloj značenja i zadovoljstva koji pasivno vreme provedeno napolju ne može da donese.

Pored toga, pokazalo se da baštovanstvo ublažava simptome anksioznosti i depresije i podstiče osećaj smirenosti, svrhe i postignuća. Sve to potvrđuje nedavno objavljena studija istraživača sa University of Colorado-Boulder.

Istraživači su jednoj grupi učesnika obezbedili kurs baštovanstva, seme, sadnice za početnike i zajedničku baštensku parcelu. Druga grupa učesnika studije morala je da se uzdrži od baštovanstva dve godine.

Grupe baštovana prijavile su jače društvene veze, niži nivo stresa i povećanje unosa vlakana za oko 7 odsto, što je pokazalo da baštovanstvo smanjuje faktore rizika za neke fizičke i mentalne bolesti, uključujući depresiju, visok krvni pritisak, dijabetes tipa 2 i rak. Takođe su prijavili povećanje fizičke aktivnosti od 42 minuta nedeljno, što nisu zabeležili oni koji nisu vreme provodili u  bašti.

Baštovanstvo je svesna, korisna i raznovrsna aktivnost

Prethodne studije su došle do sličnih nalaza. Na primer, 2020. godine, istraživači sa University of Exeter and the Royal Horticultural Society u Velikoj Britaniji otkrili su da je zdravlje i blagostanje baštovana u odnosu na one koji se bave baštom slično zdravlju i blagostanju stanovnika bogatih zajednica u odnosu na one koji žive u siromašnijim područjima.

- Pored podsticanja svesnosti, "spuštanja ljudi na zemlju" u sadašnjem trenutku i pružanja osećaja postignuća, istraživanja su takođe pokazala da izlaganje sunčevoj svetlosti može da poveća nivo serotonina, dok kontakt sa zemljom uvodi korisne mikrobe koji se dovode u vezu sa poboljšanjem raspoloženja - ističe Sarah Thompson, profesionalno registrovani hortikulturni terapeut.

Dakle, izgleda da jednostavno čovek ne može da pogreši ako izabere da se bavi baštovanstvom, smatraju stručnjaci.

- Fizički - baštovanstvo poboljšava snagu, fleksibilnost i ravnotežu. Socijalno - može da neguje zajedništvo i povezanost ljudi. Kognitivno - podstiče rešavanje problema i kreativnost - naglasila je Thompson, dodajući da je baštovanstvo veoma prilagodljiva aktivnost. Baštovanstvo se, kako ističe, može prilagoditi bilo kom prostoru, sposobnostima ili uzrastu, a njegove koristi su dostupne svima.