Monociti u središtu pažnje naučnika: Jednostavan test krvi mogao bi da otkrije depresiju pre pojave simptoma

Jednostavan test krvi koji prati starenje određenih imunskih ćelija mogao bi uskoro da omogući objektivnije i ranije otkrivanje depresije, pokazuje novo istraživanje američkih naučnika.

Važan korak ka prvom pouzdanom biomarkeru iz krvi za otkrivanje depresije

Studija objavljena u časopisu The Journals of Gerontology Series A pokazala je da je ubrzano starenje monocita, vrste belih krvnih zrnaca, tesno povezano sa emocionalnim i kognitivnim simptomima depresije, poput beznadežnosti i gubitka osećaja zadovoljstva, a ne sa fizičkim simptomima kao što je umor.

Preporučujemo

Otkriće bi moglo da predstavlja važan korak ka razvoju prvog pouzdanog biološkog markera za depresiju, poremećaj koji pogađa milione ljudi širom sveta.

Depresija se danas dijagnostikuje uglavnom na osnovu razgovora

Za razliku od mnogih drugih bolesti, za depresiju ne postoji laboratorijski test kojim bi mogla pouzdano da se potvrdi ili rano otkrije.

Lekari se danas uglavnom oslanjaju na ono što pacijenti prijavljuju kao simptome: promene raspoloženja, gubitak interesa, poremećaj sna ili umor. Laboratorijske analize koriste se uglavnom kako bi se isključile druge bolesti koje mogu da izazovu slične simptome.

Jedan od najvećih problema je to što depresija ne izgleda isto kod svih ljudi, niti se manifestuje identičnim simptomima.

Kod nekih dominiraju fizički simptomi, poput iscrpljenosti, promena apetita ili nemira, dok drugi pre svega imaju emocionalne i kognitivne tegobe. To može da uključuje osećaj beznadežnosti, teškoće sa koncentracijom i razmišljanjem ili anhedoniju — nemogućnost osećanja zadovoljstva i gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo.

Autorka studije, Nicole Beaulieu Perez, docentkinja na Fakultetu za medicinske sestre pri Univerzitetu Njujork, kaže da depresija nije univerzalni poremećaj.

- Depresija nije poremećaj koji izgleda isto kod svih ljudi. Upravo zato je važno da ne posmatramo samo dijagnostičku etiketu, već različite načine na koje se bolest ispoljava. Naša studija otkriva jedinstvene biološke osnove mentalnog zdravlja koje često ostaju skrivene iza širokih dijagnostičkih kategorija - navela je Perez.

Posebno visok rizik kod osoba koje žive sa HIV-om

Istraživači podsećaju da je depresija naročito česta kod osoba koje imaju bolesti povezane sa imunim sistemom, uključujući HIV. Razlozi za to mogu da budu hronična upala u organizmu, društvena stigma, ali i ekonomski problemi. Posebno su pogođene žene koje žive sa HIV-om, a depresija može značajno da utiče na redovno lečenje i uzimanje terapije.

- Želimo bolje da razumemo šta se dešava kod žena sa HIV-om koje imaju depresiju i da problem prepoznamo ranije, pre nego što ozbiljno ugrozi celokupno zdravlje - objasnila je Perez.

Naučnici proučavali biološko starenje organizma

Kako bi bolje razumeli vezu između depresije i promena u organizmu, istraživači su analizirali znake ubrzanog biološkog starenja.

Biološka starost ne mora uvek da odgovara stvarnim godinama života, a može da se proceni pomoću takozvanih „epigenetskih satova“. Reč je o alatima koji mere hemijske promene na DNK koje nastaju tokom vremena.

U istraživanju je učestvovalo 440 žena, 261 žena koje sa HIV-om i 179 žena bez HIV infekcije. Simptomi depresije procenjivani su pomoću standardizovanog upitnika CES-D, koji meri i fizičke i emocionalne simptome depresije. Istovremeno su analizirani uzorci krvi kako bi se procenilo biološko starenje pomoću dve vrste epigenetskih satova. Jedan je merio starenje različitih tipova ćelija i tkiva, dok je drugi bio fokusiran isključivo na monocite, bela krvna zrnca važna za imunski odgovor organizma.

Monociti povezani sa beznadežnošću i gubitkom zadovoljstva

Rezultati su pokazali da je ubrzano starenje monocita snažno povezano sa emocionalnim simptomima depresije.

To uključuje anhedoniju (gubitak osećaja zadovoljstva), osećaj beznadežnosti, osećaj neuspeha, emocionalne i kognitivne poteškoće. Ova povezanost primećena je i kod žena sa HIV-om i kod žena koje nemaju HIV.

Zanimljivo je da istraživači nisu pronašli povezanost između depresije i šireg epigenetskog sata koji meri više tipova ćelija.

- Ovo je posebno interesantno jer osobe koje žive sa HIV-om često imaju fizičke simptome poput umora, koji se obično pripisuju hroničnoj bolesti, a ne depresiji. Međutim, naši rezultati pokazuju da su biološke promene zapravo povezane sa raspoloženjem i kognitivnim, ne sa fizičkim simptomima - rekla je Perez.

Da li će test krvi jednog dana pomagati u ranom otkrivanju depresije?

Iako naučnici naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja pre nego što bi ovakav test mogao da se koristi u kliničkoj praksi, rezultati otvaraju mogućnost da se depresija u budućnosti otkriva ranije i preciznije.

Takav pristup mogao bi da omogući i personalizovanije lečenje, odnosno bolji izbor terapije za svakog pojedinačnog pacijenta.

- Često razmišljam o izreci: „Ono što možemo da izmerimo, možemo i da kontrolišemo“. Dugoročni cilj mentalnog zdravlja bio bi kombinovanje subjektivnog iskustva pacijenta sa objektivnim biološkim testovima. Naši rezultati predstavljaju korak bliže preciznoj psihijatriji i personalizovanoj nezi, posebno kod rizičnih grupa - zaključila je Perez.

(eKlinika.rs)