Depresija nije samo „tuga“: Naučnici objašnjavaju šta je uzrokuje i zašto mnogi ne prepoznaju simptome

Šta tačno uzrokuje depresiju je pitanje na koje nije jednostavno dati precizan odgovor s obzirom na to da je depresija kompleksno i duboko lično iskustvo. Dok skoro svi imaju periode tuge, lošeg raspoloženja ili žalovanja, depresija je drugačija. Veliki depresivni poremećaj je uporan, ometa svakodnevne aktivnosti i može da utiče na posao, život i odnose. Najnovije istraživanje ukazuje na to da veliki broj ljudi koji pati od depresije zapravo ne prepoznaje svoje stanje jer se njihovi simptomi ne uklapaju u klasičnu sliku duboke žalosti.

Mnogo različitih faktora uzrokuje depresiju 

Studija objavljena u februaru 2026. godine ističe da se depresija često manifestuje kroz suptilnije, fizičke i kognitivne promene koje pacijenti, pa čak i lekari, neretko pripisuju stresu, umoru ili starenju. Naučnici upozoravaju da fokusiranje isključivo na emocionalni aspekt tuge može da dovede do propuštanja pravovremene dijagnoze.

Jedna od pet osoba će iskusiti depresiju tokom svog života. Žene imaju skoro dvostruko veću verovatnoću od muškaraca da je razviju. Ali, šta je uzrokuje? Stručnjaci kažu - mnogo različitih stvari. Iako postoje različite teorije, znamo da hemija mozga, geni, hormoni, stres, način života i ličnost mogu da igraju važnu ulogu. Kako ovi činioci međusobno deluju može značajno da se razlikuje od osobe do osobe.

Moždani „hemijski disbalans“ 

Tradicionalna „hipoteza o monoaminima“ depresije predložena je pre više od pola veka, pedesetih godina 20. veka. Ova teorija ukazuje da je osnovni uzrok depresije nedostatak određenih moždanih hemikalija (ili neurotransmitera) nazvanih monoamini - serotonin, dopamin i norepinefrin.

Na osnovu ovoga razvijeno je nekoliko antidepresiva koji prvenstveno deluju povećavajući nivoe monoamina kao što je serotonin. Međutim, postalo je jasno da je objašnjenje „hemijskog disbalansa“ preterano pojednostavljivanje. Istraživanja tokom poslednjih nekoliko decenija nisu pronašla dosledne dokaze da osobe sa depresijom uvek imaju niže nivoe serotonina ili bilo kog pojedinačnog neurotransmitera.

I dok antidepresivi mogu da povećaju nivoe serotonina u roku od nekoliko sati, da bi se poboljšalo raspoloženje - to obično traje danima ili nedeljama. Ovo kašnjenje ukazuje da se depresija ne može objasniti samo nivoima neurotransmitera. Trenutno razumevanje prepoznaje depresiju kao složeno stanje na koje utiču višestruki interakcioni faktori, uključujući genetiku, traumu, lekove, ishranu, obrasce spavanja i društvene interakcije.

Genetski faktori mogu da povećaju rizik od razvoja depresije

Prema istraživanju iz 2021. godine, oko 30 do 50 odsto rizika da će neko razviti depresiju može da bude nasledno. Iako do sada nije pronađen nijedan „gen za depresiju“ velike studije su identifikovale više od 100 genetskih markera rizika na hromozomima. Smatra se da je genetski rizik od depresije takođe „poligenski“. To znači da više genetskih varijanti (svaka sa malim efektom) međusobno deluju i zajedno doprinose nečijem genetskom riziku.

Jedno važno i dugogodišnje istraživačko pitanje bilo je da li postoji genetski razlog zašto su žene sklonije nego muškarci da razviju depresiju. Godine 2025, velika studija je otkrila značajno preklapanje između genetskog rizika kod muškaraca i žena. Međutim, u proseku, žene sa depresijom obično nose više genetskih varijanti koje se dovode u vezu sa depresijom. To ukazuje da može postojati veći genetski rizik za depresiju kod žena i možda jači uticaj okoline na rizik od depresije kod muškaraca. Ipak, nošenje genetskog rizika ne znači nužno da će neko razviti depresiju, jer - interakcija između genetskih i negenetskih faktora je složena.

Depresija, hormoni i biološki pol

Hormoni - hemijski glasnici u telu - takođe igraju važnu ulogu u raspoloženju i blagostanju. Kod žena, nivoi estrogena i progesterona prirodno variraju tokom različitih životnih faza, uključujući menstrualni ciklus, trudnoću, period nakon porođaja i menopauzu. Analiza iz 2025. godine pokazala je da su neke žene osetljivije na ove normalne hormonske promene i ranjivije na poremećaje raspoloženja.

Na primer, u predmenstrualnoj fazi svog ciklusa, oko 8 odsto žena doživljava tešku depresiju, sa intenzivnim promenama raspoloženja i razdražljivošću, što se naziva predmenstrualni disforični poremećaj. Slično tome, dramatične hormonske promene tokom trudnoće i nakon porođaja (u kombinaciji sa nedostatkom sna i stresom) mogu doprineti postporođajnoj depresiji. Kasnije u životu, fluktuirajuće i padajuće nivoe estrogena tokom prelaznih godina menopauze takođe se dovode u vezu sa povećanim rizikom od razvoja depresivnih simptoma ili pojačanjem postojećih.

Hormonski kontraceptivi, koji sadrže sintetičke oblike estrogena i progesterona, takođe su u vezi sa promenama raspoloženja i simptomima depresije. U stvari, to su neki od najčešćih razloga zašto žene prestaju da ih uzimaju. Ovi nalazi pokazuju kako hormoni mogu da deluju kao biološki okidači i pomažu u objašnjenju zašto su žene statistički sklonije depresiji u određenim fazama života.

Stres je još jedan važan faktor

Hronični ili ponovljeni stres može da ima trajne posledice i na mozak i na telo. Kada doživimo stres, naša tela aktiviraju hipotalamus-hipofizno-nadbubrežnu (HPA) osu, poznatu i kao „sistem odgovora na stres“. Ovo nam pomaže da se nosimo sa tim održavanjem ravnoteže u našem telu - ono što naučnici nazivaju fiziološkom homeostazom.

Ali, kada je stres konstantan ili preopterećujući, ovaj sistem može da postane disregulisan. Stresna ili traumatična iskustva u detinjstvu, poput zanemarivanja, zlostavljanja ili teških nedaća, takođe mogu da poremete sistem odgovora na stres. Kao rezultat toga, prekomerno proizvodimo hormon stresa kortizol. Visoki ili perzistentni nivoi kortizola mogu da promene strukturu i funkcionisanje ključnih područja mozga (hipokampus i prefrontalni korteks) koja su važna za regulisanje raspoloženja i pamćenja.

Kortizol takođe može da pokrene oslobađanje inflamatornih hemikalija, koje zatim prelaze u mozak ili utiču na neuralne signale, što dovodi do promena raspoloženja i depresivnih simptoma. Stručnjaci naglašavaju da je važno, međutim, da ne postanu depresivni svi koji dožive stresne životne događaje.

Da li ličnost čoveka utiče na rizik od razvoj depresije?

Osobine ličnosti takođe utiču na to kako ljudi reaguju na stres i mogu da utiču na njihov rizik od razvoja depresije. Ljudi koji su skloni anksioznosti, tuzi i sumnji u sebe imaju veću verovatnoću da razviju depresivne simptome, posebno nakon stresnih događaja. Nasuprot tome, osobine poput otpornosti, optimizma i emocionalne stabilnosti izgleda štite od depresije. To pokazuje da ličnost igra važnu ulogu u oblikovanju i ranjivosti i otpornosti na depresiju.

Izbori načina života mogu da pomognu u smanjenju rizika. To uključuje nepušenje, ograničavanje konzumiranja alkohola, uravnoteženu ishranu, fizičku aktivnost, dovoljno sna, održavanje zdrave telesne težine i socijalnu podršku. Istraživanja pokazuju da ove zdrave navike i faktori načina života mogu da imaju zaštitni efekat na mentalno zdravlje. Čak mogu da smanje uticaj genetskih faktora rizika za depresiju.

(eKlinika.rs)