Ako vam je čaša uvek poluprazna a nikad polupuna, možete da promenite stav

Iako smo svesni da negativan i stalno kritičan pogled na svet može da naruši naše fizičko i emocionalno zdravlje, odnose s drugima, radni učinak i uživanje u životu, ponekad nam ipak deluje gotovo nemoguće da prevaziđemo loš, negativan stav. To može da nas dovede do osećaja beznadežnosti.

Nagativan stav ima svoje razloge: Kada ih spoznamo, možemo da se prebacimo na pozitivu

Kada sagledamo moguće razloge zbog kojih nam toliko teško pada da se prebacimo u pozitivniji način razmišljanja, slika možda neće biti tako crna. A kada postanemo svesniji potencijalnih izvora svoje negativnosti i straha, nalazimo se u boljoj poziciji da preduzmemo korake kako bismo sebi pomogli ili potražili podršku koja nam je potrebna.

Evo najčešćih razloga koji od nas prave negativce, koje kada osvestimo, možemo i da promenimo pravac u pozitivno razmišljanje. Prosto, kada spoznamo šta je to što nas tera u negativne misli, moći ćemo i da se od toga okrenemo. 

Ne želimo da budemo razočarani

Usuditi se da se nadamo najboljem deluje nam previše ranjivo. Osećamo se ugroženo, poput životinje saterane u ćošak. U prošlosti su nas ljudi ili situacije razočarali, pa se sada „štitimo“ tako što očekujemo najgore. Mislimo da, ako ne očekujemo ništa dobro, nećemo biti razočarani kada stvari ne ispadnu kako treba. Nismo razvili dovoljno veština da se nosimo sa situacijama u kojima život ne ide onako kako smo planirali, pa unapred sabotiramo svaku vezu ili projekat.

Imali smo uzore (često roditelje) sa negativnim stavom

Preuzeli smo njihov način gledanja na život i pretvorili ga u naviku, umesto da svesno radimo na razvoju lične, proaktivne i perspektive koja je otvorena.

Ne želimo da budemo odbačeni, pa izbegavamo vezivanje

Ako se plašimo da nas drugi možda neće prihvatiti, odlučujemo (svesno ili nesvesno) da „preduhitrimo“ odbacivanje i da mi prvi ne zavolimo njih. Ako unapred umanjimo nečiju dopadljivost, to u našem razmišljanju može da ublaži eventualnu kritiku koju bi ta osoba mogla da uputi nama. Isto činimo i prema sebi, na primer, kažemo nešto samoomalovažavajuće poput: „Izgledam debelo u ovoj haljini“ ili „Ja sam baš smotan“, pre nego što to neko drugi kaže.

Razmišljamo crno-belo

Ako ne možemo nešto da uradimo savršeno, plašimo se da uopšte pokušamo. Ako ne možemo da ugodimo svima, ne vidimo smisao da budemo prijatni prema bilo kome. Ovakav način razmišljanja vodi samosabotaži i može da nas dovede do toga da odustanemo od svega, uključujući i pokušaj da promenimo svoj stav nabolje, jer verujemo da smo „sve upropastili“ čim nam se pojavi jedna negativna misao.

Postavljamo nerealna očekivanja ili pokušavamo da promenimo previše toga odjednom

Kada naiđemo na prepreku, burno reagujemo i možda potpuno odustanemo od plana, što dodatno učvršćuje negativan stav.

Smatramo da je svako neprijatno osećanje neopravdano i znak naše slabosti

Zbog toga odustajemo od sebe. Ne uspevamo da uvidimo (ili da poverujemo) da je čitav spektar emocija zdrav i da je ključ u pravoj meri. Kao kada pravimo kolač: recept obično zahteva kašičicu soli. Ako bismo dodali pola šolje soli, to bi pokvarilo kolač. Ipak, so je potrebna u umerenoj količini. Isto važi i za emocije. Nerealno je težiti tome da nikada, ni na trenutak, ne osetimo ljutnju. Najvažnije je kroz kakvu prizmu posmatramo sebe, druge ljude i svet.

Mislimo da će nas strah ili bes pokrenuti i motivisati na promenu

Kako ove emocije mogu kratkoročno da izazovu nalet adrenalina i prebrzu reakciju, dugoročno nas iscrpljuju, slabe imunski sistem i doprinose depresiji i anksioznosti.

Želimo utehu, pažnju ili pomoć, ali ne osećamo se sposobnim da to direktno zatražimo

Zato kroz indirektne reči ili postupke pokušavamo da iznudimo pomoć od drugih.

Izuzetno smo osetljivi na emocionalnu i/ili fizičku nelagodnost

Neki od nas su jednostavno osetljiviji od drugih i imaju niži prag bola, što može doprineti negativnosti.

Doživeli smo ozbiljne traume, teškoće ili neuspehe

Želimo da istaknemo svoju individualnost. Ne želimo samo da se uklopimo u masu, pa automatski plivamo protiv struje. Ne primećujemo da je takva reakcija jednako reaktivna kao i slepo se slagati sa svima.

Želimo da imamo kontrolu

Na neki način, unapred odlučiti da stvari neće uspeti daje nam osećaj predvidljivosti i dominacije.

Patimo od kliničke depresije i/ili hormonskog disbalansa

U takvim slučajevima, razgovor sa medicinskim stručnjakom može da bude rešenje i dobar putokaz.

Ako vam se čini da bi neka od ovih stavki mogla da bude faktor u sklonosti da čašu vidite kao polupraznu a ne kao polupunu, pomoć postoji: bilo u obliku psihoterapije, medicinske nege ako je neko od zdravstvenih stanja u pitanju ili odgovarajuće grupe podrške.

(eKlinika.rs)