Obratite pažnju ako stalno dirate kožu, iza svega može da se krije mentalni poremećaj

Nekontrolisano "čačkanje" sopstvene kože, koje često dovodi do rana i ožiljaka i u bitnoj meri utiče na kvalitet života, mentalni je poremećaj koji se zove dermatilomanija. Osoba ima neodoljivu potrebu da čačka, grebe, stiska kožu, a iza svega često se kriju depresija, anksioznost i ogroman stres. Osobama koje pate od dermatilomanije ovo "čačkanje" kože prelazi u naviku, svesne su problema, ali nikako ne mogu da se odupru ovoj lošoj navici.

Nije isto kao i loša navika kojoj smo nekada skloni

Dermatilomanija spada u grupu stanja povezanih sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem, kaže psihijatar dr Divja Sing.

Preporučujemo

-  Ovo čačkanje kože nije isto kao i loša navika kojoj smo svi nekada skloni, kod osoba koje pate od dermatilomanije ono je ponavljajuće, teško se kontroliše i utiče na svakodnevni život - pojašnjava dr Sing.

Osobe sa ovim poremećajem čačkaju zdravu kožu, kraste ili nepravilnosti na koži, osećaju olakšanje tokom ili nakon čačkanja, ne mogu da prestanu, čak i kada to žele.

Koji su simptomi dermatilomanije?

Osnovni simptomi su ponavljano čačkanje kože koje dovodi do oštećenja, učestale su rane, ožiljci ili infekcije kože. Osoba provodi značajno vreme u čačkanju ili prikrivanju kože. U isto vreme javlja se osećaj uznemirenosti, stida ili neprijatnosti. U težim slučajevima, osobe mogu satima svakog dana da čačkaju kožu.

Zašto se javlja ovaj poremećaj?

Dermatilomanija može da ima različite okidače i uzroke.

Najčešće su to:

• stres ili anksioznost
• potreba za smanjenjem napetosti
• pokušaj "ispravljanja" uočene nepravilnosti na koži

- Nekada je čačkanje kože povremeno, ali može da preraste u problem koji je podstaknut malom krastom ili iritacijom - kaže Sing.

Da li je poremećaj povezan sa drugim stanjima?

Da. Ovaj poremećaj pripada grupi ponašanja poznatih kao telesno usmerena ponavljajuća ponašanja, objašnjava dr Sing.

Često je povezan sa:

• opsesivno-kompulzivnim poremećajem
• anksioznošću ili depresijom
• telesnim dismorfičnim poremećajem
• poremećajem čupanja kose (trihotilomanija)

Moguće je da zbog svega dođe do infekcija, otvorenih rana ili lezija, trajnih ožiljaka, oštećenja ili deformiteta kože. Sve snažno deluje na emotivno stanje i ruši kvalitet života.

Kako se leči ovaj poremećaj?

Postoje mogućnosti lečenja kao što je bihejvioralna terapija. Cilj je da osoba prepozna okidače i zameni čačkanje kože bezbednijim alternativama.

U tu svrhu koriste se antistres rekviziti, savetuje se nošenje rukavica ili zavoja, radi se na razvoju novih strategija suočavanja.

Određeni lekovi mogu pomoći u smanjenju nagona, kao što su antidepresivi. Savet je da se obratimo stručnjaku ako primetimo da ne možemo da prestanemo sa čačkanjem kože, kada to u bitnoj meri utiče na svakodnevni život i kada zbog svega dolazi do pojačanog stresa, stida i anksioznosti.