Iako se opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) često koristi kao sinonim za kompulzivnu potrebu da očistimo sve oko sebe, ovaj poremećaj podrazumeva više od toga. Opsesivno-kompulzivni poremećaj iscrpljujuće je stanje mentalnog zdravlja koje može uticati na život osobe i uticati na njene odnose.
Šta je opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)
Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) stanje je mentalnog zdravlja koje ima uglavnom veze sa opsesijama i kompulzijama. Opsesije su nametljive misli ili strahovi za koje znamo da su pogrešni, ali ipak nismo u stanju da ih se oslobodimo. Kompulzije, s druge strane, ponavljajući su obrasci ponašanja za koja ljudi smatraju da su obavezni da ih izvrše.
Često se OKP pogrešno shvata kao zdravstveno stanje koje je uglavnom povezano sa opsesijom čistoće. Ljudi koji pate od OKP često prolaze kroz emocionalnu borbu, što dovodi do nametljivih misli. OKP je više od urednosti i organizovanosti. Možemo da se osećamo bespomoćno i nemoćno protiv iracionalnih zahteva našeg uma koji mogu izgledati nelogično i nama i drugima, objašnjava psihijatar dr Santosh Bangar.
Kakva je veza između OKP i čišćenja
OKP je poremećaj koji ljude dovodi u situaciju da imaju neželjene misli koje ih mogu prisiliti da ponavljaju određene radnje. Ove radnje mogu uključivati fizička ponašanja kao što je raspoređivanje objekata u određenom redosledu. Neki ljudi smatraju da će im završavanje ovih radnji pomoći da se izbore sa anksioznošću koju izazivaju ove uznemirujuće misli.
Osoba sa OKP može imati opsesiju povezanu sa čistoćom, uključujući strah od kontaminacije ili bolesti. Da bi se izborili sa ovom anksioznošću, oni često ponavljaju ponašanje preteranog čišćenja ili pranja. Stoga, kompulzivno čišćenje može postati deo života osobe koja pati od ovog stanja.
Simptomi OKP
Ovo stanje karakteriše prisustvo opsesija, kompulzija ili oboje. Neki od najčešćih simptoma OKP uključuju:
– Opsesije
OKP opsesije su uporne, neprijatne misli ili želje koje se ponavljaju. Možemo pokušati da ih ignorišemo ili da koristimo ritualno ponašanje da bismo ih se otarasili. Ove opsesije obično ometaju našu sposobnost da se fokusiramo ili obavljamo druge zadatke jer mogu biti uporne ili ih je teško ignorisati. Uobičajene teme opsesija uključuju:
- strah od kontaminacije
- sumnje u sigurnost ili štetu
- potrebu za redom ili simetrijom
- agresivne ili tabu misli
- zabrinutost o moralnim ili verskim pitanjima
– Kompulzije
Ponavljajuće ponašanje ili mentalni činovi deo su OKP i često su odgovor na opsesiju. Pacijentu može pružiti osećaj olakšanja, ali neće pomoći u budućnosti. Može se manifestovati na načine koji su izvan razuma:
- pranje i čišćenje
- pranje ruku
- ponovno proveravanje brava ili uređaja
- brojanje ili ponavljanje reči
- raspoređivanje predmeta na određen način
Simptomi opsesivno-kompulzivnog poremećaja mogu da variraju tokom vremena, a stresni događaji mogu da ih pogoršaju. Ako se ne leče, ovi simptomi traju i postaju hronični, tako da je lečenje neophodno.
Uzroci OKP
Tačan uzrok stanja nije u potpunosti poznat, ali neke teorije sugerišu da bi do pojave OKP moglo dovesti sledeće:
- genetika
- promene u funkciji mozga
- neravnoteža u hemijskim spojevima koji prenose nervne impulse mozga ili neurotransmiterima
- trauma ili zlostavljanje u detinjstvu
- određene osobine ličnosti kao što je previše kruta, stroga osoba i pokušaj da bude savršena mogu izazvati OKP
- neobjašnjivi strahovi i kompulzivno ponašanje mogu se razviti posmatrajući nekoga oko sebe
- neko ko pati od poremećaja mentalnog zdravlja kao što je depresija ili zloupotreba supstanci može doživeti OKP
Kako upravljati simptomima OKP
Da bi se efikasno upravljalo i kontrolisalo simptome povezane sa OKP, može da bude potrebna kombinacija strategija, kako predlaže dr Bangar:
- promena životnih navika kao što je konzumiranje zdrave hrane koja sadrži voće, povrće, nemasne proteine, integralne žitarice i orašaste plodove
- lekovi za upravljanje simptomima prema preporukama stručnjaka
- kognitivno-bihevioralna terapija (CBT), oblik psihološkog tretmana koji može pomoći da se neželjeni simptomi drže pod kontrolom
- vežbanje svesnosti može pomoći da se smiri um i upravlja anksioznošću izazvanom simptomima OKP
- vežbe dubokog disanja uključuju fokusiranje na sopstveni obrazac disanja duže od 5 do 10 minuta, bez ometanja drugim mislima ili osećanjima; ovo može pomoći da osoba ostane smirenja čak i tokom stresnih i izazovnih situacija
- redovno vežbanje barem 30 do 40 minuta važno je da bi um bio smiren i da bi se održala fit forma i dobro zdravlje
- redovan san najmanje 8 sati da bi se upravljalo simptomima ovog stanja
Kako OKP utiče na život osobe sa ovim stanjem
OKP može uticati na fizičko i psihičko zdravlje pojedinca. Stalno praćenje ovih ciklusa opsesije i kompulzije može povećati mentalno opterećenje i dovesti do osećanja razdražljivosti, uznemirenosti, krivice, tuge, besa, sramote, bespomoćnosti i depresije. To može značajno uticati na lični i profesionalni život i poremetiti svakodnevnu rutinu. Ljudi sa ovim stanjem često se bore da održe svoje odnose što dovodi do iscrpljenosti, objašnjava dr Bangar.
Šta može pogoršati simptome OKP
Simptomi povezani sa OKP, kao što su mogućnost da osoba lako postane hiperaktivna, socijalna izolacija, preterano razmišljanje, depresija, noćne more, impulsivnost, stalno ponavljanje istih reči, napadi panike i stalni strah mogu se lako pokrenuti. To bi samo pogoršalo stanje. Postoje različiti faktori koji potencijalno mogu pokrenuti ove simptome kao što su stresne situacije, iznenadne traume i povećanje nivoa anksioznosti. Stanja mentalnog zdravlja poput preteranog stresa, anksioznosti i depresije mogu vremenom pogoršati simptome.
Koji faktori rizika dovode do OKP
Simptomi OKP i njegova težina mogu se razlikovati od osobe do osobe i određeni faktori mogu značajno izazvati ove simptome. Prolazak kroz teška i stresna vremena može uticati na opšte stanje. Konzumiranje alkohola ili pušenje mogu ometati supstance u mozgu i otežati pojedincima da upravljaju svojim stanjem. Ukoliko se ne dobiju odgovarajući tretmani to može pogoršati opšte zdravlje, posebno OKP. Velike životne promene kao što je preseljenje u novi grad, stroga pravila na poslu i gubitak voljenih, poput porodice ili prijatelja, mogu pogoršati stanje.
