Ako samo nedelju dana ne koristimo društvene mreže to može da poboljša mentalno zdravlje

Ukoliko se smanji korišćenje društvenih mreža za samo nedelju dana taj "odmor od ekrana" može da poboljša mentalno zdravlje, tvrdi nova studija istraživača sa Harvard University, objavljena u JAMA Network Open. Naučnici su analizirali 295 učesnika koji su pokazali obećavajuće koristi za mentalno zdravlje nakon što su smanjili korišćenje društvenih medija na nedelju dana. grupa ispitanika se sastojala od mladih odraslih od 18 do 24 godine - starosne grupe koja se obično dovodi u vezu sa najvećim brojem sati korišćenja društvenih medija, kao i povećanim rizikom od problema mentalnog zdravlja.

Vreme provedenog ispred ekrana, obrasci spavanja, fizička aktivnost... nisu pozdano merilo 

Iako su se na internetu pojavili mnogi "samoizveštaji" koji ukazuju da je smanjenje korišćenja društvenih medija bilo korisno na različite načine, naučna veza između korišćenja društvenih medija i mentalnog zdravlja mladih je i dalje predmet debate, a prethodne studije su pokazale pomešane rezultate, poručuju istraživači.

Preporučujemo

Prethodna istraživanja o korišćenju društvenih medija često su se oslanjala na samoprocene mera poput vremena provedenog ispred ekrana, komunikacijskih navika, obrazaca spavanja i fizičke aktivnosti, ali ove vrste samoizveštaja mogu da budu  pristrasne, što dovodi do nepouzdanih rezultata. Objektivni podaci o korišćenju društvenih medija u realnom vremenu mogu da pruže daleko realniju sliku uticaja društvenih mreža  na mentalno zdravlje.

Merenje korišćenja društvenih mreža 

Dakle, kako bi se smanjila pristrasnost koju unosi samoprijavljeno korišćenje, istraživački tim je koristio metod koji se naziva „digitalno fenotipizovanje“ – gde su učesnici pasivno pratili korišćenje aplikacija, GPS, akcelerometr i stanje ekrana pomoću svojih pametnih telefona i prijavljivali to timu.

Osnovna procena sastojala se od dvonedeljnog perioda prikupljanja podataka pre smanjenja korišćenja društvenih medija. Zatim su učesnici prikupljali i prijavljivali svoje podatke tokom jednonedeljnog perioda u kojem su pokušali svoju „detoksikaciju od društvenih mreža“, gde im je savetovano da ograniče aktivnost na Fejsbuku, Instagramu, Snepčetu, TikTok i X. Tokom tronedeljnog perioda, svi učesnici su svakodnevno samostalno procenjivali mentalno zdravlje u trenutku sa ekološkim trenutnim procenama (EMA).

Kod problematične upotrebe društvenih medija zabeleženo poboljšanje

U proseku, nedeljna detoksikacija od društvenih medija dovela je do smanjenja anksioznosti za 16,1 odsto, smanjenja depresije za 24,8 procenata i smanjenja simptoma nesanice za 14,5 odsto. Dok 6,2 odsto učesnika uopšte nije koristilo društvene mreže tokom perioda detoksikacije, prosečna upotreba mreža se smanjila sa 1,9 sati dnevno na 0,5 sati tokom perioda detoksikacije od društvenih medija.

Međutim, postojale su velike varijacije u poboljšanju. Autori studije napominju da je problematična upotreba društvenih medija, poput zavisne upotrebe i negativnog socijalnog poređenja, u značajnoj vezi sa lošijim ishodima mentalnog zdravlja. Oni, koji su previše koristili društvene medije, na početku su doživeli ukupno veća poboljšanja uz ograničenu upotrebu.

- Pretpostavljamo da su poboljšanja primećena tokom detoksikacije bila više u vezi sa smanjenjem mogućnosti za problematično angažovanje, kao što su negativno socijalno poređenje i zavisna upotreba, nego sa smanjenjem ukupnog vremena provedenog ispred ekrana, što je u skladu sa našim nalazima koji pokazuju manje veze između objektivnog vremena provedenog ispred ekrana i ishoda mentalnog zdravlja - navode istraživači sa Harvard University. 

Takođe, primetno je da studija nije pronašla značajnu promenu u prijavljenoj usamljenosti tokom perioda detoksikacije. Autori studije to pripisuju činjenici da društvene mreže često igraju ulogu u društvenoj povezanosti i osećaju pripadanja zajednici.

Da li su rezultati pristrasni ?

Iako je pristrasnost bila ograničena u izveštavanju o korišćenju aplikacija, studija nije bila imuna na druge oblike pristrasnosti. Glavna je bila samoizbor u detoksikacionu grupu. Učesnici su se dobrovoljno prijavili za studiju i verovatno su bili unapred svesni očekivanog ishoda i to može da dovede do pristrasnih rezultata. Pored toga, studija nije uključivala dugoročno praćenje ili nasumičnu kontrolnu grupu.

Autori studije su dobro svesni ograničenja studije, ali kažu da su rezultati i dalje korisni i ukazuju na to da smanjenje korišćenja društvenih mreža može da bude koristan deo terapije mentalnog zdravlja.

- Ovi nalazi ukazuju da smanjenje korišćenja društvenih mreža tokom jedne nedelje može da poboljša ishode mentalnog zdravlja kod mladih odraslih. Međutim, trajnost ovih terapijskih ishoda i njihova veza sa ponašanjem zahtevaju dalja istraživanja - poručuju  naučnici.

(eKlinika.rs)