Depresija se češće javlja u sredinama koje su na višem civilizacijskom nivou a brzina življenja, imperativ korišćenja i usavršavanja novih tehnologija, dinamičan tempo sa širokim spektrom aktivnosti zahteva brže i fleksibilnije prilagođavanje pojedinca i razuman balans između realnog i digitalnog sveta. To posebno deci u tinejdžerskom uzrastu može da bude veliki teret i razlog za beg u virtualni svet.
Zbog toga su društvene mreže postale jedan od najznačajnijih faktora pojave depresije i problematičnih psiholoških stanja kod mlađe populacije kaže za portal eKlinika Milica Milkić, psiholog i dečji terapeut. Upozorava da deca ne bi trebalo da ih koriste pre 14. godine.
Tinejdžerke na udaru
Društvene mreže mogu da budu korisne ukoliko se koriste umereno i ciljano uz stalno napominjanje deci da sve što se na njima odvija ne mora da bude stvarno. Upravo ta percepcija u tinejdžerskom dobu može da bude problematična, i sa jedne strane nije čudo što je, u našem društvenom ambijentu, prekovremeni boravak dece na društvenim mrežama jedan od važnih razloga stvaranja depresivnih stanja.
Istraživanja govore da se depresija kod devojčica javlja češće nego kod dečaka.
Dr Milkić pojašnjava za eKliniku da društvene mreže često šalju pogrešnu poruku kako bi trebalo živeti, postavljaju se fotografije koje propagiraju izvitopereni i često neprirodni estetski ideal, kakvu garderobu je poželjno nositi. Postavljaju se statusi koji pokazuju šta je potrebno za nekakav kvazi-srećan život, insistira se na provodima, putovanjima, odlascima u skupe restorane, suregišu i kao poželjni plasiraju modni brendovi koji se agresivno reklamiraju na društvenim mrežama.
– Kod nedovoljno emotivno zrele populacije, a prvenstveno kod tinejdžera, s obzirom na kompleksnost tog uzrasta, javlja se potreba da se preko mreža stvori neka lažna slika i njihovog života uključujući spomenute standarde i da se kao takva predstavi javnosti. Onda se očekuju reakcije kroz lajkove, divljenje, pozitivne komentare, a ako izostanu u nekom zamišljenom zadovoljavajućem broju slede osećanje tuge, nezadovoljstva, pada samopouzdanja i zatvaranja u sebe, što sve može biti lagani ali sigurni put u depresiju – objašnjava dr Milkić.
„Nikada neću biti dovoljno lepa“ – Instagram imperativi lepote
U virtuelnom svetu se promovišu nerealni standardi lepote gde, opet, devojčice češće nego dečaci postaju nezadovoljne svojim izgledom. Trenutno je, kaže dr Milkić, navodeći slučajeve iz prakse, aktuelno da influenseri koji imaju veliki broj pratilaca (uglavnom devojčice tinejdžerskog uzrasta), na svoje „storije“ (najčešće na socijaloj mreži Instagram) postavljaju čak i snimke procesa estetskih korekcija nosa, usana ili grudi, što zahteva novac koji mnogi od tinejdžera niti imaju u tom uzrasnom dobu, niti su roditelji u prilici da im ga daju.
Kao posledica se kod tinejdžerki automatski javlja nezadovoljstvo praćeno rečenicom „Nikada neću biti dovoljno lepa jer nemam toliko novca“ . Zanemaruje se prirodna lepota i autentičnost jer se ne uklapaju u aktuelan kalup.
Po nekim istraživanjima, za najpopularniju ali i trenutno najopasniju socijalnu mrežu važi Instagram (Top 1 mreža u Srbiji po broju korisnika), slede Snapchat i Tik-Tok.
Koliko sve to može da bude opasno govori i ilustracija da je na društvenoj mreži Instagram postojala grupa pod imenom „Fejkeri“ u koju su se postavljale fotografije tinejdžera, koji ne ispunjavaju standarde markiranih odevnih predmeta. Iz toga kreću izrugivanja, ismejavanja što opet vodi u osećaj nezadovoljstva, nepripadanja određenoj „popularnoj“ grupaciji, gubitka samopouzdanja, osećaja ništavnosti i razočaranja, lošom slikom o sebi.
Osećaj izolovanosti i usamljenosti
Korišćenje društvenih mreža samo po sebi povećava izolovanost i dovodi do fizičke usamljenosti u kome je korisnik sam sebi uz „prijatelje“ sa mreža dovoljan.
-Na taj način je došlo do parafraze jer bi po definiciji društvene mreže trebalo da povezuju ljude. Ta činjenica je samo vrh ledenog brega, jer je za istinsku povezanost svim ljudima a posebno deci i tinejdžerima potrebna interakcija „licem u lice“, ona čuva mentalno zdravlje i potvrđuje čoveka kao socijalno i društveno biće. Poznato je da je najbolji lek za simptome depresije i anksioznosti lični kontakt sa osobama do kojih nam je stalo i kojima je stalo do nas jer on razvija poverenje i sigurnost. Na društvenim mrežama je mnogo lažnih, virtualnih prijateljstava i manipulacija što u sudaru sa realnošću za korisnike opet bude porazno i razočaravajuće – objašnjava dr Milkić za eKliniku.
Razgovor, praćenje sadržaja i ograničavanje pristupa mrežama
– Iako se društveno promovisane granice u svemu pomeraju, i roditeljima nije jednostavno da deci ograniče pristup brojnim sadržajima, mišljenja sam da deca ne bi trebalo da koriste aktivno društvene mreže pre 14. godine budući da do tada još uvek nisu dovoljno psihički zreli za tu vrstu izazova – napominje naš sagovornik i dodaje:
– Ključno je da roditelj prati sadržaje koje dete koristi, da se razgovara, skreće pažnja na brojne zamke društvenih mreža i ističu dobre strane kakve su kontakt sa rodbinom i prijateljima iz inostranstva, recimo i deljenje edukativnoh sadržaja, ali i objašnjavaju negativne strane. Važno je i ograničavanje vremena koje se provodi na društvenim mrežama jer istraživanja govore da tinejdžeri koji koriste digitalne uređaje preko pet sati dnevno imaju 70 odsto veći rizik od suicida koji uvek kreće iz depresije i osećanja prikrivenog nezadovoljstva.
Praćenjem društvenih mreža i uvidom u lične profile dece, roditelji, takođe, mogu da prepoznaju simptome koji ukazuju na promene raspoloženja, nezadovoljstvo, potisnute želje koje se na mrežama lakše ispoljavaju. Ukoliko postoji nesklad između onoga što je vaše dete u realnom svetu i onoga što promoviše na društvenim mrežama, i posebno ukoliko povlačenje u sebe, razdražljivost i česte amplitude u raspoloženju traju duže od sve sedmice u kontinuitetu, treba potražiti stručni savet i pomoć.
Kao i svemu ostalom vezanom za pravilno vaspitanje dece, ključ je u angažovanju roditelja, otvorenom razgovoru, osmišljavanju sadržaja koji će isključiti korišćenje digitalnih aparata (odlazak u prirodu, šetnje, kampovi, zajedničko bavljenje sportom) ali i neprekidnom osmatranju. Roditelji, nažalost, ponekad kasno postanu svesni činjenice da im je preterano korišćenje Interneta i mreža dete odvuklo ne samo u depresiju već i u zavisnost.
U situacijama u kojima boravak tinejdžera na mrežama ne može da se ograniči dogovorom koji se poštuje, mnogi roditelji bivaju primorani da blokiraju pristup određenim sadržajima, mrežama ili da ograniče vreme. Ovo je, međutim, samo trenutno rešenje i, takođe, zahteva otvoren razgovor a poželjno i konsultaciju sa stručnim licem.
