Ja volim samo sebe: Egomanija često podseća na neke druge mentalne poremećaje ili se sa njima kombinuje

Egomanija predstavlja ekstremnu zaokupljenost sobom, sopstvenim potrebama, mislima i doživljajem sopstvene važnosti. Ovaj obrazac podrazumeva preterano isticanje sebe, osećaj superiornosti, idealizovanje sopstvenih postignuća i očekivanje posebnog tretmana.

Razvoj egocentričnosti: Egomanija po psihološkim teorijama i prirodni egocentrizam

Iako se termin često koristi kolokvijalno, u psihologiji se odnosi na skup ponavljajućih i rigidnih osobina koje mogu biti deo šireg mentalnog poremećaja.

Preporučujemo

Psihološke teorije razvoja navode da se ljudi rađaju u stanju prirodnog egocentrizma:

• odojčad i mala deca prvenstveno su fokusirana na zadovoljenje sopstvenih potreba
• u najranijem uzrastu ne postoji jasna razlika između sopstvenih i tuđih osećanja
• empatija i sposobnost uzimanja perspektive druge osobe razvijaju se postepeno.

Zbog toga se kod dece visoka usmerenost na sebe smatra razvojno očekivanom, a ne patološkom. Egomanija kao poremećeni obrazac razmatra se tek kada je ponašanje rigidno, neadekvatno uzrastu i dovodi do narušavanja odnosa.

Egomanija i poremećaji ličnosti

Najčvršća veza postoji između egomanije i narcisoidnog poremećaja ličnosti (NPD). Kod NPD-a se javljaju grandiozan osećaj sopstvene važnosti, hronična potreba za divljenjem, neosetljivost ili nedostatak uvida u tuđa osećanja, kao i uverenje da je osoba jedinstvena ili superiorna.

Tu su i preuveličavanje talenta i postignuća, sklonost iskorišćavanju drugih, osetljivost na kritiku, često praćena besom.

Egomanija se može javiti i kod graničnog poremećaja ličnosti, gde osoba oscilira između grandioznosti i dubokog samoprezira. U tim slučajevima egomanija nije stabilna osobina, već deo emocionalnog kolebanja.

Bolesti zavisnosti i egomanija

Egocentrični fokus može biti izražen i kod poremećaja upotrebe supstanci ili drugih zavisnosti. Kod zavisnosti dolazi do sužavanja pažnje samo na potrebu za supstancom, zanemarivanja drugih ljudi i njihovih potreba, izgradnje obrambenih uverenja koja opravdavaju destruktivno ponašanje.

U takvim slučajevima egomanija je funkcionalna posledica zavisnosti, a ne primarni poremećaj ličnosti.

Stanja koja mogu da liče na egomaniju

Neka mentalna stanja mogu privremeno da deluju kao egomanija, ali imaju drugačiju kliničku osnovu.

• 1. Teška depresija

Osoba može delovati izrazito zaokupljeno sopstvenim mislima i patnjom, ali je pozadina sniženo samopoštovanje, osećaj bezvrednosti, a ne grandiozni doživljaj sebe.

• 2. Shizofrenija

U prisustvu zabluda veličine, osoba može verovati da ima posebne moći ili važnost, što površinski liči na egomaniju. Ipak, reč je o psihotičnom simptomu, a ne stabilnom obrascu ličnosti.

Tretman i pristup

Egomanija sama po sebi nije dijagnoza, ali kada je deo NPD-a ili drugog poremećaja, tretman može da uključi psihoterapiju (posebno psihodinamsku, kognitivno-bihejvioralnu i terapiju usmerenu na mentalizaciju), kao i farmakoterapiju u slučajevima komorbidnih stanja (depresije, anksioznosti, impulzivnosti). Radi se i na dugoročnoj izgradnji empatije, realistične slike o sebi i stabilnih odnosa.

Napredak je često spor, ali moguć uz odgovarajuću psihološku podršku.