Igrice, klađenje, kupovina: mogu da deluju na mozak kao droga i alkohol - sve zamke bihejvioralne zavisnosti

Hobi nije uvek način da se opustimo i nešto novo saznamo ili uradimo. Ima i svoju tamnu stranu, kada može da bude okidač za razvoj ozbiljne zavisnosti koja u bitnoj meri remeti svakodnevni život. U nekim situacijama višesatno igranje igrica, sportsko klađenje, kupovina i skupljanje određenih predmeta mogu da izmaknu kontroli. Kada primetimo da nešto što je nekada bilo zabavno počinje da nam oduzima previše vremena, novca ili energije, moguće je da smo razvili bihejvioralnu zavisnost.

Šta je bihejvioralna zavisnost?

Bihejvioralna zavisnost je stanje u kojem osećate da nemate kontrolu nad određenom aktivnošću, čak i pored toga što ona dovodi do problema u svakodnevnom životu. Za razliku od drugih, poznatijih oblika zavisnosti, bihejvioralna zavisnost je zavisnost bez droge ili alkohola koja aktivira sistem nagrađivanja u mozgu.

Preporučujemo

- Oslobađa se dopamin, koji se često zove „hormon sreće“, baš kao i pri upotrebi droge ili alkohola - kaže Hana Benet, licencirani socijalni radnik u organizaciji Banner Health.

Iščekivanje, nagrada, kajanje

Bihejvioralna zavisnost je najčešće posledica kockanja ili sportskog klađenja, igranja igrica ili prekomerne aktivnosti na društvenim mrežama. Nažalost, ovi oblici zavisnosti su u stalnom porastu; stručnjaci zato veruju da će igranje igrica i korišćenje društvenih mreža u budućnosti biti priznati kao poremećaji.

Ovi oblici ponašanja mogu da izazovu zavisnost jer, aktiviranjem sistema nagrađivanja u mozgu, pružaju kratkoročno olakšanje ili uzbuđenje. Mogu da podstaknu razvoj ciklusa: iščekivanja, nagrade i kajanja.

Stručnjaci kažu da problem upravo stvara navedeni obrazac, a ne sama aktivnost. Moguće je da neko igra igrice ili provodi vreme na društvenim mrežama na zdrav način. Isto tako je moguće da ove aktivnosti prerastu u oblike zavisnosti.

Kada hobi postaje problem?

Gubitak kontrole jedan je od najvećih znakova upozorenja. Hobi može da preraste u problem ako:

• Provodimo više vremena u određenoj aktivnosti nego što smo planirali.
• Često ili neprestano razmišljamo o toj aktivnosti.
• Ne možemo da ograničimo vreme provedeno, na primer, na društvenim mrežama.
• Počnemo da zanemarujemo porodične, poslovne i lične obaveze.
• Osećamo nemir, razdražljivost ili nelagodu kada se ne bavimo određenom aktivnošću.

Stručnjaci smatraju da osobe sa bihejvioralnim poremećajem često koriste određenu aktivnost u nadi da će na taj način ublažiti stres ili regulisati raspoloženje. Potom se često javlja osećaj krivice ili stida zbog vremena ili novca koji troše, na primer na klađenje. Počinju da skrivaju svoje aktivnosti od bliske porodice i prijatelja.

Javljaju se često i finansijski problemi; zavisnici od klađenja „jure gubitak“, odnosno pokušavaju da ponovnim klađenjem vrate izgubljeni novac. Troše veće količine novca, često se  novac planiran za plaćanje mesečnih režija potroši na kocku.

Koje osobe su pod većim rizikom?

Neki ljudi mogu da učestvuju u ovim aktivnostima bez razvijanja zavisnosti. Rizik je veći ako smo u stalnom stresu, ako odranije upadamo u stanja anksioznosti ili depresije. Faktori rizika su i porodična istorija zavisnosti, uključujući zloupotrebu supstanci ili poremećaje u ishrani, kao i sklonost brzoj nagradi ili begu od stvarnosti.

- Bihejvioralna zavisnost može da utiče na sve sfere života - ističe Benet.

Sve to može imati za posledicu zategnute odnose sa bližnjima, finansijske probleme, slabiji učinak na poslu ili u školi. Povećan je osećaj anksioznosti, česte su promene raspoloženja, nesanica ili druge mentalne teškoće.

Kada da potražimo pomoć?

Rana podrška može da spreči pogoršanje problema. Sve se može regulisati na više načina, na primer: kognitivno-bihejvioralnom terapijom, grupama podrške ili finansijskim savetovanjem (ako je potrebno rešiti dugove). Takođe je važno lečenje osnovnih problema sa mentalnim zdravljem, poput anksioznosti ili depresije.

(eKlinika)