Umor i nedostatak vazduha pripisivao je godinama: Na pregledu zbog glavobolje otkriven mu je problem sa srcem

Umor i nedostatak vazduha pripisivao je napornom životu i godinama. Tek kada je zbog uporne glavobolje potražio pomoć, medicinska sestra čula je šum na njegovom srcu. Dalji pregledi pokazali su da problem nije bezazlen i da mu je potrebna operacija mitralnog zaliska.

Mark Gaudioso, 57-godišnji muzičar, dugo se nije osećao dobro. Bio je umoran, nedostajao mu je vazduh, ali je verovao da su za to odgovorni česta putovanja, nastupi i godine. Kada se pojavila glavobolja koja nije prolazila, pomislio je da ima infekciju sinusa.

U januaru 2025. godine otišao je u ambulantu očekujući pomoć zbog glavobolje. Međutim, tokom pregleda medicinska sestra primetila je nešto sasvim drugo – šum na srcu.

– Pitala me je: „Koliko dugo imate šum na srcu?” Pomislio sam: „Nikada ranije nisam imao šum” – ispričao je Gaudioso za CBS News.

Savetovano mu je da se što pre javi lekaru. Pregled kod izabranog lekara potvrdio je postojanje šuma, nakon čega je upućen kardiologu. Usledili su pregledi, među kojima je najvažniji bio ultrazvuk srca, odnosno ehokardiografija. Nekoliko nedelja kasnije dijagnostikovana mu je mitralna regurgitacija, stanje kod kojeg se deo krvi kroz mitralni zalistak vraća u suprotnom smeru.

Šta je mitralna regurgitacija

Mitralni zalistak nalazi se između leve pretkomore i leve komore. Njegova uloga je da omogućava da krv prolazi u pravilnom smeru i da spreči njeno vraćanje.

Kada se zalistak ne zatvara potpuno, deo krvi se pri svakom stezanju leve komore vraća u levu pretkomoru. To stanje naziva se mitralna regurgitacija ili mitralna insuficijencija.

Blaga regurgitacija može godinama da ne izaziva tegobe i često se otkriva slučajno. Ako je izražena, srce mora više da radi kako bi obezbedilo dovoljno krvi za organizam. Vremenom može doći do uvećanja srčanih šupljina, poremećaja srčanog ritma, plućne hipertenzije i srčane slabosti.

Prema podacima Američkog udruženja za srce, simptomi ozbiljnije mitralne regurgitacije mogu da obuhvate:

• umor i slabiju podnošljivost fizičkog napora
• nedostatak vazduha, naročito tokom aktivnosti ili ležanja
• lupanje ili nepravilno kucanje srca
• oticanje stopala i nogu
• kašalj koji se pogoršava u ležećem položaju

Ove tegobe nisu karakteristične samo za bolesti srčanih zalistaka. Zato se uzrok ne može utvrditi bez lekarskog pregleda, a ehokardiografija je ključna za procenu izgleda i rada zaliska, težine regurgitacije i njenog uticaja na srce.

I njegova majka imala je isti problem sa srcem

Dijagnoza je Marka iznenadila, ali mu stanje nije bilo nepoznato. Njegovoj majci Džin mitralna regurgitacija dijagnostikovana je još 1998. godine, kada je morala da bude hitno operisana.

Činjenica da se isto oboljenje pojavilo kod majke i sina ne dokazuje da je bolest direktno nasleđena. Mitralna regurgitacija može imati različite uzroke. Jedan od njih je prolaps mitralnog zaliska, kod kojeg se jedan ili oba listića zaliska ispupčavaju prema levoj pretkomori i mogu da omoguće vraćanje krvi.

Većina slučajeva prolapsa nema jednostavan obrazac nasleđivanja, ali istraživanja pokazuju da se ovo stanje može češće pojavljivati u pojedinim porodicama. Mitralna regurgitacija može nastati i zbog promena na srčanom mišiću, koronarne bolesti, prethodnog infarkta, infekcije srčanih zalistaka i drugih oboljenja.

Kada se zalistak popravlja, a kada menja

Marku je preporučena operacija. U julu 2025. godine hirurški mu je popravljen mitralni zalistak.

Kada je tehnički moguća i kada se očekuje da će rezultat biti dugotrajan, popravka sopstvenog zaliska najčešće ima prednost u odnosu na njegovu zamenu. Ipak, odluka zavisi od uzroka i težine regurgitacije, anatomije zaliska, funkcije srca, simptoma i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.

Zamena zaliska nije „lošija operacija”, niti znači da pacijent nema dobru prognozu. Ona je neophodna kada zalistak nije moguće pouzdano popraviti. O izboru zahvata odlučuje multidisciplinarni tim, a iskustvo centra i hirurga naročito je važno kada se planira složena rekonstrukcija zaliska.

Tek posle operacije shvatio je koliko mu je bilo loše

Oporavak je, kako je Mark ispričao, prošao lakše nego što je očekivao. Vratio se svakodnevnom životu, nastupima sa bendom i radu na novom albumu. Tek nakon zahvata shvatio je u kojoj meri su tegobe uticale na njegov život.

– Čim su počeli da mi nabrajaju simptome, shvatio sam da ih imam. Jednostavno sam ih pripisivao starenju. Posle operacije sve je nestalo. Nisam ni znao koliko mi je bilo loše dok mi nije postalo bolje – rekao je Mark.

Njegova priča ne znači da su umor i nedostatak vazduha uvek znak oboljenja srca. Ipak, kada ove tegobe traju, pogoršavaju se, javljaju pri sve manjem naporu ili su praćene lupanjem srca, bolom u grudima, nesvesticom ili oticanjem nogu, ne bi ih trebalo automatski pripisivati godinama.

Čak i nakon uspešne popravke mitralnog zaliska potrebne su redovne kardiološke kontrole. Operacija može da donese značajno poboljšanje i povratak uobičajenim aktivnostima, ali ne ukida potrebu za praćenjem rada srca.

(eKlinika.rs/health.yahoo.com)