Ne možete da zaspite zbog tropske noći? Kako da rashladite telo bez klime i ventilatora

Kada se temperatura ni noću ne spušta ispod 25 stepeni, mnogi imaju osećaj da je nemoguće zaspati. Okrećemo jastuk na hladniju stranu, otkrivamo se, ponovo pokrivamo, otvaramo prozore, zatvaramo ih... a san nikako da dođe.

Razlog nije samo neprijatan osećaj vrućine. Naše telo ima sopstveni "termostat", a da bismo zaspali, ono mora da se rashladi. Kada su noći tropske, organizam to jednostavno ne uspeva da uradi dovoljno efikasno.

Dobra vest je da postoje načini da pomognemo telu da se prirodno rashladi, čak i ako nemamo klimu ili ventilator.

Zašto nam je mnogo teže da zaspimo kada je napolju vruće?

Nekoliko sati pre spavanja telesna temperatura prirodno počinje da opada. Upravo taj pad šalje mozgu signal da je vreme za san. Kada je vazduh previše topao i vlažan, telo mnogo teže oslobađa višak toplote. Zato se više znojimo, srce radi ubrzanije, a san postaje plići i isprekidan.

Tokom tropskih noći organizam praktično radi prekovremeno. Krvni sudovi se šire kako bi se toplota lakše oslobađala preko kože, znojenje se pojačava, a srce mora snažnije da pumpa krv kako bi pomoglo rashlađivanju tela. Zbog toga i dok spavamo može da bude ubrzan puls, češće se budimo i ujutru se budimo umorniji nego što smo legli.

Kod zdravih ljudi to se najčešće završava neprospavanom noći i osećajem iscrpljenosti. Međutim, kod osoba koje imaju bolesti srca, povišen krvni pritisak, srčanu slabost ili poremećaje srčanog ritma, ovakvo dodatno opterećenje može predstavljati ozbiljniji problem. Posebno su osetljivi stariji ljudi, kao i osobe koje uzimaju diuretike ili pojedine lekove za srce i pritisak, jer oni mogu uticati na sposobnost organizma da reguliše telesnu temperaturu.

Istraživanja pokazuju da visoke noćne temperature ne utiču samo na uspavljivanje, već skraćuju duboke faze sna koje su najvažnije za oporavak organizma.

Nemojte odmah pod leden tuš

Mnogi instinktivno posegnu za ledenim tušem misleći da će tako najbrže rashladiti telo. Međutim, to nije najbolje rešenje.

Naglo hlađenje dovodi do sužavanja krvnih sudova, pa telo zadržava toplotu umesto da je oslobađa. Mnogo bolji izbor je mlak ili prijatno hladan tuš, koji će omogućiti da se toplota postepeno izgubi preko kože.

Rashladite mesta kroz koja telo najlakše oslobađa toplotu

Ne morate hladiti celo telo.

Dovoljno je da stavite hladnu, ali ne ledenu oblogu na:

• vrat
• ručne zglobove
• unutrašnju stranu laktova
• iza kolena stopala.

Na ovim mestima krvni sudovi nalaze se blizu površine kože, pa se telo lakše rashlađuje.

Mokar peškir može pomoći, ali ne na način na koji mnogi misle

Vlažan peškir preko tela može pružiti trenutno olakšanje, naročito ako je vazduh u prostoriji suv. Još bolji efekat postiže se kada se koža blago nakvasi mlakom vodom i ostavi da prirodno isparava. Isparavanje vode odvodi toplotu sa površine kože i tako doprinosi rashlađivanju.

Pijte vodu tokom celog dana, ne tek pred spavanje

Jedna od najčešćih grešaka jeste da se velika količina vode popije neposredno pre odlaska u krevet. Time se ne postiže bolje rashlađivanje, ali se povećava verovatnoća da ćete se buditi tokom noći zbog odlaska u toalet.

Mnogo je važnije da organizam bude dobro hidriran tokom celog dana. Ako ste se intenzivno znojili, korisni mogu biti i napici koji nadoknađuju elektrolite, posebno kod starijih osoba ili ljudi koji rade napolju.

Posteljina je važnija više nego što na to mislimo

Sintetički materijali zadržavaju toplotu i vlagu. Pamuk, lan ili bambus omogućavaju koži da diše i bolje upijaju znoj, pa telo lakše reguliše temperaturu. Ponekad je dovoljno promeniti posteljinu da bi san bio znatno prijatniji.

Zatvorite prozore i navucite roletne kada sunce „udari”

Mnogi tokom celog dana drže otvorene prozore misleći da tako rashlađuju stan. Ako je napolju toplije nego unutra, događa se upravo suprotno.

Stručnjaci preporučuju da tokom najtoplijeg dela dana prozori budu zatvoreni, uz spuštene roletne ili navučene zavese, a da se provetravanje obavi kasno uveče ili rano ujutru kada temperatura padne.

Alkohol ne hladi organizam

Hladno pivo ili čaša vina mogu delovati primamljivo, ali alkohol zapravo remeti san. Može ubrzati uspavljivanje, ali povećava broj noćnih buđenja, podstiče dehidrataciju i dodatno opterećuje organizam koji već pokušava da reguliše telesnu temperaturu.

Mozgu je takođe potrebna „hladna glava”

Toplota povećava nivo stresa i otežava opuštanje. Izbegavajte intenzivno vežbanje neposredno pred spavanje, ugasite telefone i računare barem pola sata ranije i pokušajte da spavaća soba bude što mračnija.

Čak i nekoliko minuta mirnog disanja ili čitanja knjige može pomoći organizmu da lakše uđe u san.

Kada vrućina postaje opasna?

Ako se uz osećaj pregrejanosti jave:

• vrtoglavica
• jaka glavobolja
• mučnina
• ubrzan puls
• konfuzija
• izrazita slabost
• temperatura tela iznad 39 °C

potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć. To mogu biti znaci toplotne iscrpljenosti ili toplotnog udara, stanja koje može biti životno ugrožavajuće.

Telo zna kako da se rashladi, ponekad mu samo treba malo pomoći

Ne možemo da utičemo na tropske noći, ali možemo da pomognemo organizmu da lakše podnese visoke temperature. Male promene, poput mlakog tuša, lagane pamučne ili lanene posteljine, pravilne hidratacije i rashlađivanja ključnih delova tela, često mogu biti veliki spas.

Važno je da zapamtimo da kvalitetan san tokom vrelih noći nije pitanje komfora, već zdravlja. Kada se telo tokom noći ne rashladi dovoljno, ne opterećuju se samo mozak i nervni sistem već i srce, koje satima radi pojačanim intenzitetom kako bi održalo normalnu telesnu temperaturu. Zato i male promene u navikama mogu pomoći da lakše prebrodimo tropske noći i sačuvamo organizam od nepotrebnog napora.

(eKlinika.rs)