U svakodnevnoj trci sa obavezama, organizam ulazi u stanje borbe a toplotni udar, svima preti. Visoka vlažnost, pregrejan asfalt i dehidratacija remete prirodnu termoregulaciju. Kada telo više ne uspeva da se rashladi znojenjem, temperatura naglo raste – i može da dostigne opasne vrednosti iznad 40 stepeni.
Toplotni udar – opasan i bez sunca
– Toplotni udar ne mora biti izazvan direktnim sunčevim zracima, već često nastaje usled boravka u prostorijama sa visokom temperaturom i slabom ventilacijom – kao što su automobili, potkrovlja, pa čak i stanovi bez klime – upozorava dr Barbara Taušova, lekarka opšte prakse.
Najugroženiji su deca, starije osobe, gojazni i pacijenti sa kardiovaskularnim problemima. Kada je organizam dehidriran, dolazi do poremećaja prirodnog mehanizma hlađenja – prestaje znojenje, a temperatura u telu nekontrolisano raste.
Simptomi toplotnog udara mogu uključivati mučninu, povraćanje, ubrzan puls, jaku glavobolju, malaksalost, vrtoglavicu i konfuziju. U ozbiljnijim slučajevima dolazi do visoke telesne temperature, drhtavice, gubitka svesti, pa čak i kome.
– Važno je reagovati odmah – svaki minut je dragocen – naglašava dr Taušova.
Sunčanica – kada sunce direktno udara u glavu
Za razliku od toplotnog udara, sunčanica nastaje usled direktnog izlaganja glave i potiljka sunčevim zracima. Najčešće pogađa decu i osobe bez adekvatne zaštite – šešira, kačketa ili hlada.
– Direktno sunčevo zračenje na temenu glave može izazvati mučninu, glavobolju, grčeve, pa i povraćanje. U težim slučajevima dolazi do konfuzije. Zanimljivo je da sunčanica, za razliku od toplotnog udara, nije nužno praćena povišenom telesnom temperaturom – objašnjava dr Taušova.
Opekotine – više od prolaznog crvenila
Opekotine od sunca često se pogrešno doživljavaju kao neizbežan deo leta. Međutim, one ozbiljno oštećuju kožu, ubrzavaju njeno starenje i višestruko povećavaju rizik od karcinoma kože.
– Osobe svetlije puti, sa niskim nivoom pigmenta, posebno su osetljive. Simptomi mogu uključiti crvenilo, otok, svrab, bol na dodir, pa i stvaranje mehurića. Ponekad se javljaju i ukočenost vrata i osećaj vrućine u licu – kaže dr Taušova, dodajući da se simptomi često pojavljuju tek nekoliko sati nakon izlaganja suncu, obično uveče.
Šta raditi kada se simptomi pojave?
Blagi slučajevi mogu da se saniraju kod kuće, ali u težim situacijama neophodno je hitno reagovati i pozvati hitnu pomoć. Prva mera je premeštanje osobe u rashlađen prostor, ali ne pod izuzetno hladan klima-uređaj kako se ne bi izazvao temperaturni šok. Hladni oblozi i unošenje tečnosti po gutljaj (mineralna voda, blago posoljena voda, izotonični napici) mogu pomoći organizmu da se stabilizuje.
Opekotine se ublažavaju termalnim vodama, gelovima sa pantenolom, vitaminom E, prirodnim oblogama od aloe vere ili crnog čaja.
– Ako se pojave mehurići, ne treba ih bušiti – tečnost u njima ubrzava regeneraciju i ima zaštitnu funkciju – podseća dr Taušova.
Sunce jeste lek – ali pod uslovom da se koristi razumno
Iako o toplotnim opasnostima mora da se govori glasno, sunce nije isključivo neprijatelj.
– Boravak napolju i izlaganje blagom suncu važno je za zdravlje, naročito kod dece. U vremenu kada svi provodimo previše vremena u zatvorenom, treba podsećati na značaj fizičke aktivnosti i boravka na svežem vazduhu – kaže dr Taušova.
Sunce treba poštovati. U danima kada vazduh treperi, asfalt gori, a znoj više ne hladi – telo šalje poruke. Prepoznajte simptome na vreme.
