Zdravlje kao svakodnevni izbor: Male promene koje mogu sprečiti velike probleme sa srcem i imunitetom

Dok jurimo kroz obaveze i svakodnevne brige, retko zastanemo da razmislimo o onome što je zaista najvažnije – našem zdravlju. Upravo zato, povodom Svetskog dana zdravlja, koji se ove godine obeležava uz poruku Svetske zdravstvene organizacije „Zajedno za zdravlje. Stanimo uz nauku”, razgovaramo sa stručnjacima koji nas podsećaju koliko je važno da slušamo i telo i psihu.

Naši sagovornici su prof. dr Ivana Nedeljković, kardiolog, i dr Jelena Popović, psihijatar, koje nam pomažu da bolje razumemo signale koje često zanemarujemo i zašto je briga o zdravlju svakodnevna odgovornost, a ne nešto o čemu mislimo tek kada se pojavi problem. Tada zdravlje odjednom postaje najvažnije.

A istina je jednostavna: zdravlje nije nešto što se podrazumeva. Ono se gradi svakog dana, kroz male odluke.

Signali koje ne smemo da zanemarimo

Savremeni način života nas često udaljava od sopstvenog tela. Učimo da ignorišemo umor, da potiskujemo nelagodnost i da simptome pripisujemo stresu ili prolaznim stanjima. Ipak, upravo tu često nastaje problem.

– Ljudi najčešćese ignorišu simptome kao što su povremeni bol ili nelagodnost u grudima, osećaj pritiska ili stezanja, zamaranje pri manjem naporu, lupanje srca , kao i kratak dah. Često se ovi simptomi pripisuju stresu, umoru ili lošoj kondiciji. Takođe, simptomi poput bola u levoj ruci, vratu, vilici ili između lopatica mogu biti znak srčanog problema, ali se često zanemaruju. Posebno je važno naglasiti da se kod žena simptomi mogu javiti u blažem ili atipičnom obliku, što dodatno otežava pravovremeno prepoznavanje – upozorava dr Nedeljković.

Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da mnogi ozbiljni poremećaji dugo ne daju jasne simptome.

– Mnogi kardiovaskularni poremećaji mogu dugo biti asimptomatski i to je ono što je najopasnije. Povišen krvni pritisak, povišen nivo holesterola i šećerna bolest često ne daju jasne znake, a vremenom oštećuju krvne sudove i srce. Takođe, određene aritmije i ateroskleroza mogu dugo napredovati bez tegoba, sve do pojave ozbiljnih komplikacija kao što su infarkt miokarda ili moždani udar pa čak i iznenadna srčana smrt. Upravo zbog toga su preventivni pregledi od izuzetne važnosti – objasnila je prof. dr  Ivana Nedeljković.

Stres kao tihi neprijatelj srca i imuniteta

Ne živimo samo ubrzano, već i pod stalnim pritiskom. A to naše telo ne zaboravlja.

– Stres i savremeni način života imaju značajan uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova. Hronični stres dovodi do povišenog krvnog pritiska, ubrzanog rada srca i hormonskog disbalansa, što dugoročno povećava rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Uz to, nedostatak fizičke aktivnosti, nepravilna ishrana, pušenje i nedovoljno sna dodatno pogoršavaju stanje. Kombinacija ovih faktora čini savremeni način života jednim od glavnih uzroka porasta srčanih oboljenja – rekla je u razgovoru za eKliniku prof. dr Ivana Nedeljković.

Ali posledice stresa ne zaustavljaju se samo na srcu. One duboko zadiru i u naše mentalno stanje i imunitet.

– Zdravlje često uzimamo zdravo za gotovo, sve dok nas telo ne uspori i ne podseti da granice ipak postoje. Dugotrajan stres je jedan od najupornijih načina na koji te granice prelazimo. Kada smo stalno pod pritiskom, organizam ostaje u stanju pripravnosti, kao da opasnost ne prolazi. Srce radi brže, krvni pritisak raste, a telo se troši više nego što uspeva da se oporavi. Vremenom, to može povećati rizik za kardiovaskularne probleme, kao što je prof. dr Nedeljković već navela - kaže dr Jelena Popović i dodaje:

– Istovremeno, imunitet slabi. Nije slučajno što ljudi u stresnim periodima češće obolevaju, zato što organizam jednostavno nema dovoljno resursa da se brani. Posebno je važno pomenuti potiskivanje emocija. Ono što ne izgovorimo i ne osvestimo često pronađe drugi put – kroz telo. Hronična napetost, bolovi, umor ili neobjašnjive tegobe ponekad su upravo način na koji organizam „govori“ umesto nas – objasnila je dr Popović.

Kada treba da potražimo pomoć

Jedan od najvećih izazova danas jeste to što mentalnu iscrpljenost ne prepoznajemo na vreme. Naučeni smo da izdržimo, da nastavimo dalje i kada nam nije dobro.

– Mentalna iscrpljenost retko dolazi naglo, ona se tiho ušunja. Počinje kao umor koji pripisujemo obavezama, loš san koji opravdavamo stresom ili manjak koncentracije koji „prođe sam od sebe“. Problem je što često ne zastanemo da se zapitamo koliko dugo to traje. Mnogi ljudi su naučeni da izdrže, da „guraju dalje“ i kada im nije dobro. U tome ima i lične snage, ali i društvenog pritiska, kao da je briga o mentalnom zdravlju luksuz, a ne potreba.

Stručnu pomoć ne treba tražiti tek kada „više ne možemo“. Dovoljno je da primetimo da nismo kao pre, da nas svakodnevne stvari iscrpljuju više nego ranije, da nemamo energiju, da se teže radujemo ili da se stalno osećamo napeto – upozorila je dr Popović.

I upravo tu dolazimo do suštine:

– Upravo tada je pravi trenutak da se obratimo za podršku. Ne zato što smo slabi, već zato što prepoznajemo da nam je potrebna pomoć, a to je, zapravo, jedan od najzrelijih koraka koje možemo da napravimo za sebe. Telo i psiha stalno komuniciraju, pitanje je samo da li ih slušamo na vreme ili tek onda kada problemi postanu vidljivi. Briga o mentalnom zdravlju je obaveza i osnova dugoročnog fizičkog zdravlja i kvaliteta života. Ponekad je najvažniji korak koji možemo da napravimo upravo onaj najjednostavniji,  da zastanemo i postavimo sebi pitanje: Kako se zaista osećamo – poručila je dr Popović.

Male odluke čuvaju zdravlje

Možda ne možemo da promenimo sve odjednom, ali možemo da počnemo od onoga što je u našoj svakodnevici:

• da odvojimo vreme za san i odmor, bez osećaja krivice
• da odemo na pregled koji već dugo odlažemo
• da napravimo pauzu i udahnemo bez žurbe
• da uvedemo makar kratku šetnju tokom dana
• da obratimo pažnju na ishranu
• da priznamo sebi kada nam nije dobro

Zdravlje se ne čuva velikim, dramatičnim odlukama, već svakodnevnim izborima koje pravimo, često nesvesno. Možda je upravo današni Svetski dan zdravlja pravi trenutak da zastanemo. Ne zbog obaveze, već zbog sebe.

Da sebi postavimo jednostavno, ali važno pitanje: kako smo zaista?

(eKlinika.rs)