Srčani i moždani udari ne dolaze bez upozorenja, u 99 odsto slučajeva prethode im 4 faktora rizika

 Kod žena mlađih od 60 godina, inače grupe sa najmanjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, više od 95 odsto srčanih i moždanih udara bilo povezano sa nekim od 4 faktora rizika

Srčani i moždani udar su stanja koja mogu da se u bitnoj meri spreče kontrolom 4 faktora rizika. Jednom godišnje urađena laboratorijska analiza krvi može da upozori na moguće zdravstvene probleme. Lekari kažu da se u skoro 80 odsto slučajeva bolesti srca mogu da spreče ili dobro kontrolišu zdravim životnim navikama. Novo istraživanje potvrđuje da su povišen krvni pritisak, visok holesterol i šećer u krvi, uz pušenje, u 99 odsto slučajeva prethodili srčanom ili moždanom udaru.

Infarktu skoro po pravilu prethodi barem 1 od 4 faktora rizika

Preporučujemo

Prema zdravstvenim podacima više od 9 miliona odraslih osoba iz Južne Koreje i Sjedinjenih Američkih Država, gotovo svaka osoba koja razvije srčana oboljenja i pretrpi veliki kardiovaskularni događaj imala je jedan od ova četiri glavna faktora rizika. Kombinovano, navedeni faktori rizika uočeni su kod 99 odsto svih kardiovaskularnih događaja tokom ovog dugoročnog istraživanja i studije objavljene u Journal of the American College of Cardiology.

Studija navodi da je i kod žena mlađih od 60 godina, inače grupe sa najmanjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, više od 95 odsto srčanih i moždanih udara bilo povezano sa nekim od 4 faktora rizika.

Značaj kontrole krvnog pritiska

Visok krvni pritisak najčešće je prethodio infarktu miokarda ili moždanom udaru. U SAD i u Južnoj Koreji, više od 93 odsto osoba koje su pretrpele srčani udar, moždani udar ili srčanu slabost, imale su i hipertenziju. Lekari naglašavaju da bi kontrola hipertenzije mogla da bude ključna karika u prevenciji ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti u budućnosti.

- Smatramo da studija uverljivo pokazuje da je izloženost jednom ili više različitih faktora rizika skoro u 100 odsto slučajeva prethodilo moždanom udaru ili infarktu - kaže kardiolog dr Filip Grinland sa Univerziteta Nortvestern. Grinland dodaje da je zadatak lekara sada da se još intenzivnije fokusiraju na kontrolu ovih faktora rizika.

Ima li "iznenadnih" moždanih ili srčanih udara?

Autori studije ističu da njihovi rezultati dovode u pitanje nedavne tvrdnje, prema kojima je došlo do porasta "iznenadnih" kardiovaskularnih događaja kod pacijenata bez prethodnih faktora rizika.

U pratećem uredničkom tekstu, kardiolog sa Univerziteta Djuk, dr Neha Pagidipati, koja nije učestvovala u studiji, navodi da rezultati pokazuju važnost kontrole faktora rizika pre nego što dođe do ozbiljnih, potencijalno fatalnih posledica.