Koji neurološki uzroci izazivaju drhtanje ruku i podrhtavanje prstiju?

Večina ljudi doživi podrhtavanje prstiju ili šaka s vremena na vreme. Međutim, kada drhtanje ruku - u medicini poznato kao tremor - postane učestalo, pojača se ili počne da ometa jednostavne svakodnevne radnje poput ispijanja kafe, kucanja na tastaturi ili zakopčavanja dugmadi - vreme je da obratite pažnju.

Najčešći razlozi zbog kojih ruke drhte

Ako je drhtanje blago, sedite, odmorite se, popijte vode i pojedite nešto ako ste gladni. Izbegavajte kafu i energetska pića dok ne prođe. Ukoliko je drhtanje počelo iznenada uz slabost jedne strane tela, otežan govor, konfuziju ili nesvesticu, odmah pozovite hitnu pomoć. Takođe, ako se podrhtavanje ponavlja, traje ili se pogoršava - javite se lekaru.

Preporučujemo

Najčešći razlozi zbog kojih drhte ruke su:

• Stres, nervoza ili strah – telo luči adrenalin, pa ruke mogu da se tresu.
• Previše kafe ili energetskih pića – kofein može izazvati drhtanje.
• Glad ili nizak šećer u krvi – naročito ako dugo nismo jeli, uz znojenje, slabost ili vrtoglavicu.
• Umor i nedostatak sna – mišići mogu postati osetljiviji na drhtanje.
• Dehidratacija – posebno ako smo se mnogo znojili ili malo pili tečnosti.
• Lekovi ili druga zdra
• vstvena stanja – na primer, pojačan rad štitne žlezde ili esencijalni tremor.

Tremor nije bolest već simptom 

Tremor sam po sebi nije bolest, već simptom. Iza njega se može kriti niz različitih faktora: od prolaznih navika poput previše kafe i hroničnog umora, do metaboličkih poremećaja i kompleksnih neuroloških oboljenja.

Neurološki uzroci - Kada nervni sistem šalje pogrešne signale

1. Esencijalni tremor (akcioni tremor)

Ovo je ubedljivo najčešći oblik neurološkog tremora. Njegova ključna karakteristika jeste da se javlja pri pokretu ili naporu (dok držite kašiku, čašu ili olovku), dok u stanju potpunog mirovanja ruke uglavnom miruju. Često ima genetsku osnovu (porodični tremor). U blagim fazama lečenje nije nužno, dok se kod izraženijih smetnji koriste beta-blokatori, lekovi protiv napada, radna terapija ili napredne neurohirurške procedure.

2. Parkinsonova bolest (tremor u mirovanju)

Za razliku od esencijalnog tremora, podrhtavanje kod Parkinsonove bolesti najčešće se javlja dok ruka potpuno miruje (često ima izgled karakterističnog „brojanja novca“ ili kotrljanja pilule među prstima), a smanjuje se kada svesno posegnete za nekim predmetom. Obično počinje asimetrično - na jednoj ruci - pre nego što pređe na drugu stranu tela. Prate ga usporenost pokreta (bradikinezija), ukočenost mišića i narušena ravnoteža.

3. Multipla skleroza (MS)

Multipla skleroza dovodi do oštećenja zaštitnog mijelinskog omotača oko nervnih vlakana u mozgu i kičmenoj moždini. Kada plakovi zahvate puteve u malom mozgu zadužene za koordinaciju, nastaje intencioni tremor - drhtanje koje postaje sve jače i nepravilnije kako se ruka približava cilju. Terapija podrazumeva ciljane lekove i specifične neurološke vežbe sa fizioterapeutom.

4. Moždani udar i mehaničke povrede mozga

Vaskularni akcidenti ili traume glave koji oštete bazalne ganglije ili mali mozak mogu ostaviti trajni deficit u finoj motorici, što se često manifestuje nekontrolisanim trzajima i podrhtavanjem ekstremiteta.

(eKlinika.rs)