Nada za osobe sa multiplom sklerozom: FDA prihvatila zahtev za prioritetno razmatranje novog leka

Fenebrutinib, lek u obliku tablete koji se ispituje za lečenje multiple skleroze, ušao je u postupak prioritetnog razmatranja pred američkom Agencijom za hranu i lekove (FDA). U kliničkim ispitivanjima smanjio je učestalost relapsa i pokazao potencijal za usporavanje napredovanja invaliditeta.

Šta odluka FDA znači za lečenje multiple skleroze

Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) prihvatila je zahtev za odobrenje fenebrutiniba uz prioritetno razmatranje, prema saopštenjima kompanija Roche i Genentech. Zahtev se odnosi na relapsne oblike i primarno progresivnu multiplu sklerozu. Kompanije su ovu regulatornu novost objavile 30. septembra.

Preporučujemo

Prihvatanje zahteva predstavlja korak u regulatornom postupku, ali nije odobrenje za primenu leka. FDA treba da proceni dostavljene podatke o njegovoj efikasnosti i bezbednosti. Za pacijente to znači da je fenebrutinib i dalje terapija u fazi ispitivanja, čija moguća primena zavisi od konačne odluke regulatora.

Kako fenebrutinib deluje na zapaljenje

Fenebrutinib pripada grupi inhibitora Brutonove tirozin kinaze, poznatih kao BTK inhibitori. Reč je o oralnom leku koji prolazi kroz krvno-moždanu barijeru i dospeva u centralni nervni sistem. Njegovo vezivanje za ciljane molekule je reverzibilno i nekovalentno, što opisuje način na koji blokira ovaj enzim.

Prema objašnjenju proizvođača, lek je osmišljen da deluje na B ćelije i mikrogliju, ćelije uključene u zapaljenske procese. Delovanje na B ćelije usmereno je na akutno zapaljenje povezano sa relapsima. Delovanje na mikrogliju u mozgu trebalo bi da utiče na hronične procese za koje se smatra da doprinose dugoročnom napredovanju invaliditeta.

Koliko je smanjena učestalost relapsa

Zahtev je zasnovan na podacima iz tri klinička ispitivanja treće faze, nazvana FENhance 1, FENhance 2 i FENtrepid. U prva dva istraživanja fenebrutinib je poređen sa teriflunomidom kod osoba sa relapsnim oblicima multiple skleroze. Godišnja stopa relapsa bila je niža za 51,1 odsto u studiji FENhance 1 i za 58,5 odsto u studiji FENhance 2 tokom 96 nedelja.

Kompanije su ove rezultate izrazile kao stopu koja bi odgovarala približno jednom relapsu na 17 godina. To je preračunavanje zabeležene godišnje stope, a ne rezultat praćenja pacijenata tokom 17 godina niti garancija za pojedinca. Pokazatelji napredovanja invaliditeta takođe su pokazali povoljne trendove, ali u ovim studijama nije potvrđena statistički značajna prednost za taj ishod.

Šta je pokazalo ispitivanje kod primarno progresivne bolesti?

U studiji FENtrepid fenebrutinib je poređen sa okrelizumabom kod osoba sa primarno progresivnom multiplom sklerozom. Ispitivanje je ispunilo cilj neinferiornosti, odnosno pokazalo da fenebrutinib nije bio slabiji od uporednog leka u granicama unapred definisanim istraživanjem. Ovakav rezultat ne znači da je dokazana njegova superiornost nad okrelizumabom.

Za procenu je korišćen kombinovani pokazatelj napredovanja invaliditeta potvrđenog tokom najmanje 12 nedelja. Zabeležen je numerički 12 odsto niži rizik uz fenebrutinib, što samo po sebi ne dokazuje statistički značajnu prednost. Prema saopštenjima kompanija, efekat je uočen u različitim podgrupama, uključujući pacijente bez aktivnog zapaljenja.

Ozbiljni neželjeni događaji zahtevaju pažljivu procenu

U studiji FENhance 1 ozbiljni neželjeni događaji prijavljeni su kod približno devet odsto učesnika u obe terapijske grupe. U studiji FENhance 2 zabeleženi su kod približno 11 odsto osoba koje su primale fenebrutinib i šest odsto onih koje su primale teriflunomid. U studiji FENtrepid njihov udeo bio je približno 19 odsto i uz fenebrutinib i uz okrelizumab.

Kompanije su navele i da je u tri ključna ispitivanja zabeležena neravnoteža u broju prijavljenih smrtnih ishoda između terapijskih grupa. Prema njihovom objašnjenju, smrti su nastupile u različitim vremenskim tačkama i imale različite uzroke. Ozbiljan neželjeni događaj nije automatski dokaz da ga je lek izazvao, ali ovakvi nalazi zahtevaju pažljivu procenu uzročne povezanosti i ukupnog odnosa koristi i rizika.

Šta bi oralna terapija mogla da donese pacijentima

Ako dobije odobrenje, fenebrutinib bi mogao da proširi izbor terapija za relapsne oblike i primarno progresivnu multiplu sklerozu. Kompanije ističu potencijal oralne primene da pacijentima pruži veću fleksibilnost u lečenju. Ipak, način primene je samo jedan od faktora, uz efikasnost, bezbednost i potrebe pojedinca.

Proizvođači ocenjuju da dosadašnji rezultati podržavaju dalji razvoj leka, uz bezbednosnu bazu koja obuhvata više od 2.700 učesnika. Ta ocena predstavlja stav kompanija koje razvijaju fenebrutinib, dok konačna regulatorna procena tek predstoji. Pacijenti ne treba da menjaju postojeću terapiju na osnovu ove vesti, već da mogućnosti lečenja razmotre sa svojim neurologom.

Prihvatanje zahteva ipak ne znači da je lek odobren, a procena obuhvata i ozbiljne neželjene događaje zabeležene tokom istraživanja.

(eKlinika.rs)