Dijabetes tipa 1: Nova terapija omogućila život bez insulina kod svih 12 učesnika istraživanja

Za ljude koji žive sa dijabetesom tipa 1, dan bez davanja insulina može da deluje nezamislivo. U manjem kliničkom ispitivanju u Čikagu, svih 12 učesnika postiglo je upravo to zahvaljujući presađivanju ćelija koje proizvode insulin i novom pristupu sprečavanju njihovog odbacivanja. Rezultat donosi nadu, ali još ne potvrđuje trajno izlečenje.

Za ljude sa dijabetesom tipa 1, čak i običan obrok, šetnja ili odlazak na spavanje podrazumevaju razmišljanje o nivou šećera u krvi i potrebnoj dozi insulina. Zato vest da su neki pacijenti posle mnogo godina prestali da primaju insulin znači mnogo više od dobrog laboratorijskog nalaza: donosi nadu da bi svakodnevica mogla da bude lakša i sa manje straha. Ipak, između života bez insulinskih injekcija i života bez bolesti postoji razlika. Učesnici ovog ispitivanja i dalje primaju lekove koji štite presađene ćelije.

Šta je postignuto kod 12 učesnika istraživanja

U pilot-ispitivanju Univerziteta u Čikagu učestvovalo je 12 odraslih sa dugogodišnjim dijabetesom tipa 1 i ponavljanim teškim hipoglikemijama. Medijana trajanja njihove bolesti bila je oko 33 godine.

Prema rezultatima objavljenim 8. juna 2026. godine, posle transplantacije svi su postigli nezavisnost od insulina. Najnoviji HbA1c, pokazatelj prosečne glikemije tokom prethodnih meseci, bio je ispod 6,5 odsto kod svih, a prosek grupe približno 5,4 odsto.

Nakon transplantacije nisu prijavljene teške hipoglikemije, niti epizode odbacivanja presađenih ćelija. Medijana praćenja bila je osam meseci, dok je najduže praćenje trajalo 22 meseca. To ne znači da je svih 12 učesnika toliko dugo bilo bez insulina. Podaci su predstavljeni na kongresu Američkog udruženja za dijabetes. Reč je o ranim rezultatima malog ispitivanja, koje još ne može da odgovori na pitanje koliko će uspeh trajati tokom narednih godina.

Kako presađene ćelije preuzimaju proizvodnju insulina

Kod dijabetesa tipa 1 imunski sistem napada beta ćelije pankreasa, koje proizvode insulin. Kada ih izgubi, organizam više ne može da obezbedi dovoljnu količinu ovog hormona, pa je njegova primena neophodna. Pankreasna ostrvca su grupe ćelija među kojima se nalaze i beta ćelije. U ovom ispitivanju ostrvca su izdvojena iz pankreasa preminulih donora i kateterom uneta kroz portalnu venu u jetru primaoca. Tamo presađene ćelije mogu da proizvode insulin.

Dakle, ćelije poreklom iz pankreasa presađuju se u jetru, gde preuzimaju proizvodnju hormona koji pacijentu nedostaje. Postupak je opisan na zvaničnoj stranici kliničkog ispitivanja. Transplantacija ostrvaca nije nova ideja. Glavni izazov je kako obezbediti da presađene ćelije opstanu i da ih imunski sistem ne uništi.

Šta je novo u terapiji protiv odbacivanja

Istraživači ispituju tegoprubart, eksperimentalno monoklonsko antitelo koje blokira CD40L, jedan od signala uključenih u aktiviranje imunskog odgovora. Cilj je da se presađene ćelije zaštite uz izbegavanje štetnih efekata određenih postojećih lekova.

Neki lekovi koji se koriste protiv odbacivanja, poput takrolimusa, mogu da oštete bubrege i same ćelije koje proizvode insulin. Novi pristup pokušava da prevaziđe upravo taj problem.

Važno je da tegoprubart nije dat kao jedina terapija. Prema protokolu, koristi se uz druge lekove koji sprečavaju odbacivanje presađenih ćelija. Prestanak davanja insulina zato ne znači i prestanak lečenja.

Zašto je još rano govoriti o izlečenju

Najpreciznije je reći da su učesnici postigli nezavisnost od insulina tokom dosadašnjeg praćenja. Ovi rezultati ne dokazuju da je autoimunski proces trajno uklonjen, niti da će presađene ćelije funkcionisati doživotno.

Da bi se saznalo koliko je ova terapija delotvorna i bezbedna na duži rok, potrebno je uključiti više pacijenata i pratiti ih tokom više godina. Istraživači su opstanak presađenih ćelija upoređivali sa rezultatima ranije lečenih pacijenata, ali takvo poređenje ima ograničenja jer razlike među pacijentima i uslovima lečenja mogu da utiču na ishod. Pouzdaniju procenu pružilo bi ispitivanje u kojem bi pacijenti bili nasumično raspoređeni da primaju novi ili postojeći terapijski režim i praćeni u istim uslovima.

Za pacijente koji godinama žive sa strahom od opasnog pada šećera, ovakav rezultat može da znači veliku promenu. Mogućnost da presađene ćelije ponovo obezbeđuju insulin predstavlja važan korak. Koliko je taj korak blizu trajnom rešenju, pokazaće naredna istraživanja, uz odgovore o dugoročnoj bezbednosti, trajanju efekta i dostupnosti terapije.

(eKlinika.rs)