Da li nagli pad energije može da bude prvi znak dijabetesa

Drhtavica, slabost, hladan znoj i nagla promena raspoloženja često se pripisuju „padu šećera“. Mogu li takve epizode da budu prvi znak još neotkrivenog dijabetesa ili iza njih češće stoji nešto drugo?

Jedna korisnica društvene mreže opisala je da je pre dijagnoze dijabetesa tipa 2 nekoliko sati nakon buđenja ostajala bez energije, osećala unutrašnju drhtavicu, slabost u kolenima, hladan znoj i teškoće sa koncentracijom. Navela je da bi joj bilo bolje čim nešto pojede ili popije sok. Takvo lično iskustvo može da podstakne nekoga da proveri zdravlje, ali nije dovoljno za zaključak da je reč o dijabetesu.

Dijabetes češće podiže nego što obara šećer

Kod još neotkrivenog dijabetesa osnovni problem je povišen nivo glukoze u krvi. Tipični znaci mogu biti pojačana žeđ, učestalo mokrenje, umor, zamućen vid, neobjašnjiv gubitak telesne mase, pojačana glad, sporo zarastanje rana i učestale infekcije. Mogu se javiti i trnjenje šaka ili stopala i suva koža.

Međutim, dijabetes tipa 2 često napreduje polako i godinama može da ne izaziva jasno prepoznatljive tegobe. Zbog toga odsustvo žeđi, učestalog mokrenja ili drugih simptoma ne znači da su vrednosti šećera uredne.

Kod dijabetesa tipa 1 simptomi uglavnom nastaju brže. Mučnina, povraćanje, bol u stomaku, ubrzano i duboko disanje, zadah na aceton, izrazita pospanost ili konfuzija mogu ukazivati na dijabetičku ketoacidozu i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.

Drhtavica i hladan znoj nisu dokaz dijabetesa

Simptomi opisani u objavi, kao što su drhtanje, znojenje, slabost, glad, razdražljivost i otežana koncentracija, zaista mogu pratiti hipoglikemiju, odnosno prenizak nivo glukoze. Ipak, hipoglikemija se najčešće javlja kod osoba koje već leče dijabetes insulinom ili određenim lekovima. Kod osobe koja ne prima takvu terapiju ona je znatno ređa.

Slične tegobe mogu se javiti zbog preskočenog obroka, dehidratacije, anksioznosti, pada krvnog pritiska, anemije, poremećaja rada štitaste žlezde ili drugih stanja. Postoji i postprandijalna, takozvana reaktivna hipoglikemija, koja nastaje posle obroka, ali se ne postavlja dijagnoza samo na osnovu osećaja. Potrebno je dokazati da je glukoza zaista niska u trenutku tegoba i da simptomi nestaju kada se ona normalizuje.

Sok nije univerzalno rešenje za iznenadnu slabost

Brzo delujući ugljeni hidrati, poput oko 150 ml soka, koriste se kada je hipoglikemija izmerena ili kada kod osobe koja prima terapiju za dijabetes postoji opravdana sumnja na nizak šećer. Uobičajeno je uzeti 15 grama brzodelujućih ugljenih hidrata, proveriti glukozu posle 15 minuta i postupak ponoviti ako je i dalje ispod 3,9 mmol/l.

Ali redovno posezanje za sokom pri svakom umoru ili drhtavici može da prikrije uzrok tegoba i nepotrebno podigne glukozu. Ako osoba izgubi svest ili ne može bezbedno da guta, ne treba joj davati hranu ni piće, već odmah pozvati hitnu pomoć.

Dijagnozu ne postavljaju simptomi, već analize

Ako se epizode ponavljaju, treba se javiti lekaru i uraditi laboratorijske analize. Dijabetes se može utvrditi ako je glukoza natašte najmanje 7,0 mmol/l, HbA1c najmanje 6,5 odsto ili glukoza dva sata posle testa opterećenja najmanje 11,1 mmol/l. Nasumično izmerena vrednost od najmanje 11,1 mmol/l može potvrditi dijabetes kada postoje tipični simptomi hiperglikemije. U odsustvu nedvosmislene hiperglikemije, nalaz se uglavnom potvrđuje ponovljenim testiranjem.

Posebno je važno testiranje osoba koje imaju gojaznost, porodičnu istoriju dijabetesa, povišen krvni pritisak, poremećene masnoće, sindrom policističnih jajnika ili gestacijski dijabetes. Subjektivan osećaj da je „pao šećer“ nije dijagnoza, ali ponavljane tegobe jesu dobar razlog da se njihov uzrok proveri.

(eKlinika.rs)