Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Hipoglikemija – šta izaziva ovo stanje i kako da ga prepoznate

Priredio/la: M. M.
17:00 - 16. 01. 2022.

Hipoglikemija može da se javi kao posledica nekoliko oboljenja, ali se najčešće dešava kao reakcija na lekove za dijabetes, kao što je insulin

hipoglikemija Hipoglikemija je nizak nivo šećera ili glukoze u krvi Foto: Shutterstock

Hipoglikemija je nizak nivo šećera ili glukoze u krvi i ne može se reći da je bolest, ali jeste stanje može da ukaže na neki drugi problem u organizmu. Svim ćelijama u telu, uključujući i mozak, potrebna je energija za funkcionisanje. Glukoza snabdeva telo energijom, a hormon insulin omogućava ćelijama da je apsorbuju i koriste. U teškim slučajevima, nizak nivo šećera u krvi ili glukoze može da dovede do kome i smrti. Hipoglikemija može da se javi kao posledica nekoliko oboljenja, ali se najčešće dešava kao reakcija na lekove za dijabetes, kao što je insulin.

Šta je hipoglikemija?

Hipoglikemija se dešava kada u krvi nema dovoljno glukoze ili šećera. National Institutes of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases (NIDDK) napominje da se simptomi obično pojavljuju kada je nivo šećera u krvi ispod 70 miligrama po decilitru. Međutim, ova vrednost može da varira.

Hipoglikemija ima prepoznatljive simptome

Ljudi sa blagom hipoglikemijom imaju sledeće simptome:

  • glad
  • umor
  • tremor ili drhtanje
  • znojenje
  • lupanje srca
  • ubrzan ili nepravilan rad srca
  • vrtoglavica i slabost
  • mučnina.

Teška hipoglikemija se manifestuje:

  • zbunjenošću
  • noćnim morama
  • nesvesticom
  • komom.

Zbog čega dolazi do hipoglikemije?

Hipoglikemija može da se javi iz različitih razloga:

  • Zato što osoba ne jede dovoljno: Dijete ili propuštanje obroka može da dovede do niskog nivoa šećera u krvi. Neunošenje dovoljno ugljenih hidrata takođe može da dovede do pada nivoa šećera u krvi.
  • Zbog povećane fizičke aktivnosti: Povećanje nivoa fizičke aktivnosti može da snizi nivo šećera u krvi neko vreme, posebno kod osoba sa dijabetesom tipa 1.
  • Zbog nekih lekova: Kinin, lek koji sprečava malariju, može da izazove hipoglikemiju. Visoke doze salicilata, koji se koriste za lečenje reumatskih bolesti, ili propranolola za visok krvni pritisak, takođe mogu da izazovu pad nivoa šećera u krvi. To se takođe može desiti kada osoba uzima lekove za dijabetes, a da nema dijabetes.
  • Zbog većih količina alkohola: Konzumacija velikih količina alkohola može da dovede do toga da jetra prestane da oslobađa uskladištenu glukozu u krvotok.
  • Zbog nekih bolesti jetre: Hepatitis izazvan zbog preterane upotrebe lekova može dovesti do hipoglikemije jer utiče na jetru.
  • Zbog poremećaja rada bubrega: Ljudi sa poremećajem u radu bubrega mogu da imaju problem sa izlučivanjem lekova. Ovo može da dovede do niskog nivoa šećera u krvi.
  • Zbog insulina: Tumor u pankreasu može da uzrokuje da pankreas proizvodi previše insulina.
  • Zbog endokrinih problema: Neki poremećaji u radu nadbubrežne žlezde i hipofize mogu da dovedu do hipoglikemije. Ovo se češće javlja kod dece nego kod odraslih.
  • Zbog reaktivne ili postprandijalne hipoglikemije: Pankreas proizvodi previše insulina nakon obroka.
  • Zbog tumora: Retko, tumor u drugom delu tela, osim pankreasa, može da izazove hipoglikemiju.
  • Zbog teških bolesti: Neke bolesti, kao što je rak, mogu da utiču na mnoge organe, uključujući i pankreas. To može da dovede do hipoglikemije.

Kako se reguliše šećer u krvi?

Sistem za varenje razlaže ugljene hidrate iz hrane. Jedan od molekula koji se stvara je glukoza, glavni izvor energije u telu. Glukoza ulazi u krvotok nakon što jedemo. Insulin, hormon koji proizvodi pankreas, zatim omogućava ćelijama u telu da apsorbuju glukozu. To znači da, čak i ako je dovoljno glukoze dostupno u krvotoku, ćelije će gubiti energiju bez insulina.

Nakon jela, pankreas automatski oslobađa pravu količinu insulina kako bi omogućio ćelijama da apsorbuju dovoljno glukoze iz krvotoka. Kako glukoza ulazi u ćelije, nivo šećera u krvi opada. Svaka dodatna glukoza ide u jetru i mišiće u obliku glikogena, ili uskladištene glukoze. Telo može kasnije da iskoristi ovu glukozu kada mu zatreba više energije.

Insulin je odgovoran za vraćanje visokog nivoa šećera u krvi u normalu. Ako nivo glukoze padne zato što osoba nije jela neko vreme, pankreas luči glukagon, drugi hormon, koji pokreće razgradnju uskladištenog glikogena u glukozu. Telo zatim oslobađa glikogen u krvotok, vraćajući nivo glukoze nagore. Ako ljudi uzimaju insulin i ubrizgavaju ga previše, onda ćelije apsorbuju višak glukoze iz krvotoka, što dovodi do niskog nivoa šećera u krvi.

Kako se leči hipoglikemija?

Osoba koja primeti znakove hipoglikemije treba da konzumira 15-20 grama ugljenih hidrata ili glukoze, kao što su:

  • tableta glukoze
  • kocka šećera
  • bombona
  • čaša voćnog soka.

Zatim bi trebalo da se proveri nivo šećera u krvi nakon 15 minuta i pojede još jedna užinu. Svi ovi postupci ponavljaju se dok nivo šećera u krvi ne bude na odgovarajućem nivou. Posle ovoga mogu da se jedu ugljeni hidrati sa sporijim oslobađanjem, kao što su žitarice, hleb, pirinač ili voće.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend