Velika konferencija eKlinike: Inovativne terapije u onkologiji i novine u lečenju dijabetesa

Inovativne terapije, kao zlatni standard u lečenju najtežih hroničnih bolesti, i gojaznost kao bolest koja može da dovede do razvoja dijabetesa i još oko 260 oboljenja, bile su teme današnje konferencije "Nova era medicine – Inovativne terapije u onkologiji i nova dostignuća u lečenju dijabetesa". Konferencija je održana uz podršku RFZO i kompanije Novartis u organizaciji portala eKlinika. Inovativni lekovi, genetski biomarkeri i napredne terapijske tehnologije menjaju tok onkoloških bolesti i dijabetesa i omogućavaju pacijentima duži i kvalitetniji život.

Bez proširenja liste inovativnih lekova

I pored zabeleženog napretka tokom prethodnih godina, ove 2025. godine lista inovativnih lekova neće biti proširena, rečeno je na konferenciji kojoj su prisustvovali predstavnici RFZO, pacijenti, lekari i nutricionisti.

Preporučujemo

Željko Popadić, direktor sektora za lekove i farmakoekonomiju RFZO, podsetio je da inovativnih lekova skoro da i nije bilo pre 2016. godine i rekao da je država maksimalno pomogla.

- RFZO pokušava da obezbedi i više nego što su realne mogućnosti. Navodim da je dobra saradnja sa strukom i farmaceutskim kućama, pa se dolazi do ugovora prema kojima jedan deo nabavke novih lekova finansira fond, a jedan deo farmaceutska kompanija. Nadam se da neće biti prekida - rekao je Popadić.

Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA, podvlači da je situacija bolja nego pre 7 ili 8 godina, ali i naglašava da je Srbija u rangu evropskih zemalja sa manjom zastupljenošću inovativnih lekova.

- Potrebno je više da se ulaže u inovativne terapije i da to ulaganje bude sistemsko - rekao je Trkulja i naglasio da se u Evropi svake godine registruje 40 do 50 novih inovativnih lekova.

Značaj inovativne terapije

Trkulja navodi da je zahvaljujući inovativnim terapijama prosečno petogodišnje preživljavanje onkoloških pacijenata na dosta visokom nivou. U Švedskoj petogodišnje preživljavanje od svih oblika raka iznosi 75 odsto zahvaljujući inovativnim lekovima.

- Moramo da učinimo više, medicina se kreće koracima od sedam milja, najjače oružje protiv raka su inovativni lekovi, neprihvatljivo je da prođe jedna godina i da se nijedan inovativni lek ne stavi na listu - naveo je Trkulja.

Rak dojke je sistemska bolest

Deo panela bio je posvećen i terapiji raka dojke. Stručnjaci i pacijenti ukazali su na značaj pravovremenog prepoznavanja bolesti i podvukli da je rak dojke izlečiva bolest ako se otkrije na vreme.

Prim. dr sci med Ljiljana Stamatović, medikalni onkolog, Oncomed-System bolnica, navodi da je rak dojke sistemska bolest i podvlači da se uz nove terapije uspešno kontroliše i metastatska bolest. Inovativne terapije se stalno razvijaju, potrebno je da se reaguje na vreme i da pacijentkinja primi najbolji mogući lek koji će da spreči povratak bolesti koji je nekada moguć, navodi dr Stamatović.

Dr Simonida Bobić, medikalni onkolog, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, podsetila je na značaj dobro organizovanog skrininga i pozvala pacijentkinje na redovne preglede,  na kojima će da potvrde dobro zdravlje dojke ili otkriju promene koje se najbolje leče na samom početku. Vesna Bondžić, predsednica UO Ženskog centra Milica, naglasila je značaj skrininga, veće dostupnosti lekara, ali i informisanosti pacijenata o najboljim terapijama.

Epidemija gojaznosti

Drugi deo konferencije bio je posvećen vezi gojaznosti i dijabetesa. Endokrinolog prof. dr Katarina Lalić rekla je da je gojaznost bolest koja poprima razmere epidemije.

-  Oko 260 bolesti je uzrokovano gojaznošću, koja je u osnovi brojnih bolesti i najveći faktor rizika za razvoj dijabetesa. Ipak, gojaznost ima i hormonske, endokrinološke i psihološke razloge, a ne samo neumerenost u ishrani - podvukla je dr Lalić.

Dr Marina Anđelić Jelić, endokrinolog, KBC Zvezdara, dodala je da je gojaznost hronična bolest, koja ima dijagnozu, kliničku sliku, ali i terapiju.

- Dve trećine pacijenata čeka da lekar počne sa temom da predoči problem. Motivacija je bitna, uzajamno poverenje, u pitanju je hronična bolest sa dosta padova i uspona - podvukla je dr Jelić.

Šta je potrebno pacijentima?

Bojana Marković, predsednica udruženja „Plavi Krug“, pozvala je sve pacijente da im se u slučaju nedoumica obrate, ali i naglasila potrebe osoba koje se leče od dijabetesa.

- Ima i pacijenata koji pet godina nisu bili kod endokrinologa, problem je manjak endokrinologa. Oko 40 odsto osoba sa dijabetesom nema dobru regulaciju šećera, ali tu je i manjak fizičke aktivnosti koja se svodi na odlazak do prodavnice. Pacijentima su potrebna i medicinska pomagala, senzori koji prate 24 sata šećer kod dijabetesa tipa 1 - naglasila je Marković.

Dr Dubravka Tišma, nutricionistkinja, naglasila je značaj pravilne ishrane u kontroli gojaznosti i dijabetesa.

- Postoji i dosta zabluda, hrana za dijabetičare često je puna raznih zaslađivača. Najbolje je da pacijent sastavi obrok od prirodnih namirnica i nauči kako da pripremi zdrav slatkiš kod kuće - kaže Tišma.

(eKlinika)