Gojaznost ne utiče samo na srce, stvara i ožiljke na bubrezima, kako da sprečimo komplikacije

Gojaznost i višak kilograma uglavnom dovodimo u vezu sa srčanim problemima ili bolovima u zglobovima, iako ovo stanje realno utiče na rad svih vitalnih organa. Bubrezi prerađuju krv kako bi uklonili otpadne materije i višak vode iz organizma i održavaju pritom ravnotežu esencijalnih minerala. Kada imamo višak kilograma, bubrezi moraju značajno brže da rade kako bi filtrirali krv i zadovoljili metaboličke zahteve povećane telesne mase. Ovo stanje stalnog preopterećenja vremenom može da dovede do strukturnih promena na bubrezima.

Kako gojaznost direktno utiče na funkciju bubrega?

Jedan od primarnih načina na koji se gojaznost i bolesti bubrega prepliću jeste proces koji se naziva hiperfiltracija. Budući da postoji povećana telesna masa koju treba podržati, bubrezi povećavaju stopu filtracije. Iako su bubrezi izdržljivi organi, ovaj produženi „forsirani rad“ može da ošteti osetljive nefrone / osnovne strukturne i funkcionalne jedinice bubrega, odgovorne za filtriranje krvi i stvaranje urina.

Preporučujemo

Kako se jedan deo nefrona ošteti, preostali zdravi nefroni moraju da rade još jače. Sve ovo opterećuje bubrežnu funkciju i na kraju može, usled gojaznosti, da dovede do oštećenja bubrega.

Gojaznost kao okidač za druge bolesti

Gojaznost je bolest koja često predstavlja okidač i za razvoj drugih medicinskih stanja koja mogu da poremete rad bubrega.

Dijabetes tipa 2: Višak kilograma je primarni faktor rizika za insulinsku rezistenciju. Visok nivo šećera u krvi toksično deluje na krvne sudove u bubrezima i dovodi do dijabetičke nefropatije, to jest, oštećuje male krvne sudove u bubrezima.

Hipertenzija: Gojaznost otvara vrata razvoju visokog krvnog pritiska. Pošto su bubrezi puni sićušnih krvnih sudova, visok pritisak može da uzrokuje njihovo sužavanje, slabljenje ili stvrdnjavanje i na taj **način** umanji snabdevanje bubrežnog tkiva krvlju.

Metabolički sindrom: Ovaj skup stanja, koji uključuje visok krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi i abnormalne nivoe holesterola, značajno povećava rizik od bolesti bubrega.

Kako dolazi do stvaranja ožiljaka na bubrezima?

Kada govorimo o bolestima bubrega usled gojaznosti, važno je napomenuti specifično stanje zvanofokalna segmentalna glomeruloskleroza (FSGS). Ono se javlja kada se na filterima bubrega pojave ožiljci. Kod gojaznih pacijenata, ovi ožiljci su često rezultat pokušaja bubrega da filtriraju više krvi nego što mogu da obrade. Lekari napominju da je ovo ozbiljna bolest bubrega kada nastaju ožiljci (skleroza) na delovima glomerula, a usled svega dolazi do propuštanja proteina u mokraću i oštećenja filtracijske funkcije.

Pored navedenog, i masno tkivo kod gojaznih osoba nije samo uskladištena energija; ono je metabolički aktivno. Proizvodi hormone i inflamatorne markere. Hronična upala izazvana viškom masti može da dovede i do oksidativnog stresa u bubrezima, što dodatno ubrzava progresiju hronične bolesti bubrega.

Preventivne mere i prilagođavanje načina života

Rizik od problema sa bubrezima izazvanih gojaznošću često se može ublažiti proaktivnim promenama životnih navika. Kontrola telesne težine nije samo pitanje estetike; to je klinička neophodnost za zaštitu dugovečnosti bubrega.

Ishrana pogodna za bubrege često odražava ishranu zdravu za srce. Savetuje se smanjen unos kuhinjske soli koji može da nam pomogne pri kontroli krvnog pritiska. Stručnjaci ističu da su nam proteini neophodni, ali i dodaju da prekomerne količine mogu dodatno da opterete bubrege. Bitno je da unosimo dovoljno vode koja pomaže bubrezima da lakše oslobode telo od viška natrijuma i drugih otpadnih materija metabolizma.

Potrebno je izbegavati prerađene namirnice, jer mnoge od njih sadrže visok nivo aditiva fosfora i kalijuma, koje opterećeni bubrezi teško prerađuju. Redovno vežbanje omogućava bolju osetljivost na insulin i snižava krvni pritisak. Takođe pomaže u održavanju zdrave težine, direktno smanjujući teret filtracije sa bubrega. Čak i umerene aktivnosti, poput brze šetnje od trideset minuta dnevno, mogu da budu od velike koristi.

Šta je često ključni problem?

Bolest bubrega u ranim fazama često se razvija bez očiglednih simptoma, zato su redovni pregledi neophodni za osobe sa visokim indeksom telesne mase. Savetuje se provera albumina u urinu, testa koji detektuje prisustvo proteina, što je znak ranog oštećenja. Test kreatinina u serumu meri koliko dobro bubrezi filtriraju otpadne materije. Bitna je i kontrola krvnog pritiska, koji je najvažniji pojedinačni faktor u sprečavanju daljih oštećenja.

Veza između gojaznosti i bolesti bubrega je realna, ali nije neizbežna. Rana intervencija i redovni pregledi mogu da sačuvaju bubrežnu funkciju.

(eKlinika)