Lekovi za gojaznost i rizik od raka: šta istraživanja pokazuju o koristima i mogućim opasnostima

Lekovi koji deluju preko GLP-1 receptora koriste se za lečenje dijabetesa tipa 2 i, kod određenih pacijenata, gojaznosti. Istraživanja ukazuju na moguću povezanost sa manjom učestalošću pojedinih tumora, ali i na pitanja o bezbednosti koja zahtevaju duže praćenje. Zato podatke o mogućim koristima treba da razlikujemo od dokaza da terapija sprečava rak.

1. GLP-1 lekovi i rak: šta znači podatak o 17 odsto manjem riziku

GLP-1 lekovi oponašaju dejstvo hormona koji učestvuje u regulaciji šećera u krvi i apetita. Među poznatim predstavnicima su semaglutid i liraglutid, dok tirzepatid deluje preko dva receptora, za GIP i GLP-1. Njihova primena zavisi od konkretnog preparata, odobrene indikacije i zdravstvenog stanja pacijenta.

Preporučujemo

Studija objavljena u časopisu JAMA Oncology 2025. godine obuhvatila je više od 86.000 odraslih osoba sa prekomernom telesnom masom ili gojaznošću. Kod korisnika GLP-1 terapije zabeležen je približno 17 odsto manji relativni rizik za skup tumora koje su istraživači pratili, u poređenju sa osobama koje nisu koristile ove lekove. Taj procenat ne znači da je svakom pacijentu rizik smanjen za 17 procentnih poena.

Istraživanje se zasnivalo na analizi medicinske dokumentacije pa pokazuje povezanost, a ne dokazuje da su lekovi neposredno sprečili nastanak tumora. Na rezultate mogu da utiču razlike među pacijentima, druge terapije i učestalost pregleda. Zbog toga GLP-1 lekovi na osnovu ovih nalaza ne treba da se predstavljaju kao terapija za prevenciju raka.

2. Kod kojih tumora je zabeležen manji rizik

U istoj studiji primena GLP-1 lekova bila je povezana sa približno 25 odsto manjim relativnim rizikom od raka endometrijuma, odnosno sluzokože materice. Za rak jajnika zabeleženo je smanjenje od približno 47 odsto, a za meningiom oko 31 odsto. Meningiom nastaje iz moždanih ovojnica i najčešće je dobroćudan, pa ga nije precizno automatski nazivati rakom mozga.

Podatak o smanjenju od 76 odsto, koji se pojavljuje u pojedinim prikazima istraživanja, potiče iz druge analize i odnosi se na tumore materice u podgrupi studija lečenja gojaznosti. Reč je o proceni odnosa šansi, koja nije isto što i neposredno izmeren pad rizika za svaku pacijentkinju. Rezultat je imao širok raspon statističke neizvesnosti, pa zahteva oprezno tumačenje.

Jedno moguće objašnjenje povoljnih nalaza jeste smanjenje viška masnog tkiva, koje može da utiče na hormone, insulinsku rezistenciju i hroničnu upalu. Ovi procesi učestvuju u razvoju pojedinih tumora povezanih sa gojaznošću. Ipak, još nije jasno koliki deo uočene povezanosti potiče od gubitka telesne mase, a koliki od drugih dejstava terapije.

3. Rak štitaste žlezde: na koga se odnosi upozorenje

Za pojedine GLP-1 preparate, uključujući semaglutid, američka uputstva sadrže posebno istaknuto upozorenje o tumorima C-ćelija štitaste žlezde. Upozorenje se zasniva na nalazima kod glodara, dok nije utvrđeno da semaglutid izaziva takve tumore kod ljudi. Nije precizno tvrditi da svi lekovi iz ove grupe imaju potpuno ista upozorenja i ograničenja.

Prema američkom uputstvu, semaglutid je kontraindikovan kod osoba koje imaju ličnu ili porodičnu istoriju medularnog karcinoma štitaste žlezde. Isto ograničenje važi za osobe sa sindromom multiple endokrine neoplazije tipa 2, poznatim kao MEN 2. To ne znači da svaka bolest štitaste žlezde predstavlja istu prepreku za terapiju, već lekar procenjuje konkretnu dijagnozu i uputstvo za odabrani lek.

Meta-analiza randomizovanih studija iz 2025. godine ipak je zabeležila signal povećane učestalosti raka štitaste žlezde kod korisnika GLP-1 lekova. Taj nalaz ne dokazuje da svaki preparat izaziva rak, ali pokazuje zašto ne treba da zanemarimo moguće rizike. Kvržica na vratu, uporna promuklost ili otežano gutanje zahtevaju pregled, bez obzira na to da li osoba koristi ovu terapiju.

4. Pankreas i debelo crevo: šta znamo, a šta ostaje nejasno

Upala pankreasa i rak pankreasa različita su oboljenja, iako se u razgovorima o bezbednosti GLP-1 terapije često pominju zajedno. Za semaglutid postoji upozorenje na akutni pankreatitis, dok pomenuta meta-analiza nije pokazala statistički značajno povećanje učestalosti raka pankreasa. Odsustvo takvog nalaza ipak ne predstavlja garanciju da je dugoročni rizik potpuno razjašnjen.

Za rak debelog creva i rektuma rezultati istraživanja nisu ujednačeni. Meta-analiza iz 2025. godine zabeležila je veću učestalost dijagnoza prvenstveno u kraćim studijama, dok su pojedina opservaciona istraživanja pokazala manji rizik u određenim poređenjima. Jedno moguće objašnjenje jeste da probavne tegobe podstiču dodatne preglede i ranije otkrivanje postojećih tumora, ali to još nije potvrđeno.

Jak i uporan bol u stomaku, naročito ako se širi prema leđima i prati ga povraćanje, zahteva hitnu medicinsku procenu. Krv u stolici, uporne promene pražnjenja ili neobjašnjiva anemija takođe ne treba da se pripisuju automatski neželjenim dejstvima terapije. Lekar procenjuje da li su potrebne dodatne analize, pregled gastroenterologa ili kolonoskopija.

5. Kako da pacijent proceni koristi i rizike sa lekarom

Pre početka terapije lekar treba da zna zbog čega se lek razmatra, koje druge lekove pacijent koristi i kakva je njegova lična i porodična istorija bolesti. Posebno su važni podaci o medularnom karcinomu štitaste žlezde, sindromu MEN 2 i ranijoj upali pankreasa. Osoba koja se leči od malignog oboljenja treba da uključi i onkologa u procenu, naročito ako već ima slab apetit ili gubi telesnu masu.

Terapija ne zamenjuje preporučene preglede za rano otkrivanje raka, uključujući preglede dojki, grlića materice i debelog creva. Kontrole se planiraju prema uzrastu, simptomima, porodičnoj istoriji i individualnom riziku. Prestanak pušenja, fizička aktivnost i uravnotežena ishrana ostaju važni bez obzira na izbor leka.

Najvažnije je da se odluka o GLP-1 terapiji zasniva na dokazanim koristima za konkretnog pacijenta i poznatim ograničenjima odabranog preparata. Rezultati o mogućem smanjenju učestalosti pojedinih tumora jesu ohrabrujući, ali još ne opravdavaju primenu ovih lekova isključivo radi prevencije raka. Pacijent ne treba samostalno da započinje, menja ili prekida terapiju zbog jednog naslova ili procenta iz istraživanja.

(eKlinika.rs)